На престижној Шангајској листи, која је објављена у уторак 15. августа, Универзитет у Београду задржао је прошлогодишњу позцију између 201. и 300. места. Шангајска листа, коју сваке године објављује Универзитет Ђао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете у свету, њих 500. Листа је неформална, али ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета.
Ове године на Шангајској листи је уведена новина рангирања универзитета у 52 научне области, а по том критеријуму УБ је у 17 области међу првих 500 у свету, док су универзитети у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу рангирани у области математике.
Велики је успех то што је Универзитет у Београду задржао позицију на Шангајској листи од 201. до 300 места, изјавила је помоћница министра просвете Весна Мандић нагласивши да ће држава и ресорно министарство наставити да улажу и високо образовање и науку. Кроз јединствен информациони систем и регистар истраживача, који се формирају при Министарству просвете, држава ће моћи да води „паметну политику“, јер ће то омогућити да се јасно видети где треба улагати, кога подржавати и у којим областима, нагласила је Мандић.
Цитираност радова математичара и ове године био је онај језичак на ваги који је превагнуо да у укупном скору БУ буде за нијансу боље рангиран у односу на прошлу годину. Наравно, уз професора Стојана Раденовића, редовног професора Машинског факултета у пензији, добро је цитиран и професор Зоран Каделбур, изјавила је у првом реаговању проректор за међународну сарадњу Иванка Поповић.
Добром позиционирању БУ на Шангајској листи у великој мери допринео је укупан број радова факултета и института, а посебно њихов бољи квалитет. С тим у вези, проф. Поповић је упозорила да ће без адекватног финансирања науке УБ бити тешко да задржати позицију. Као пример навела је земље у региону, од којих је само Универзитет у Љубљани на листи, док је Униветрзитет у Загребу испао са листе баш због тога што је дошло до проблема у финансирању науке. „Морамо имати сигуран оквир у финансирању науке, да се обезбеди миран и несметан рад научника“, нагласила је проф. Поповић.
Из региона на Шангајској листи је само још Универзитет у Љубљани и то у групи од 401. до 500. места, док универзитети из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Македоније нису на листи.
Међу првих десет универзитета на Шангајској листи су осам америчких и два британска универзитета. Најбољи светски универзитет је Харвард, затим Станфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд, Колумбија, Калифорнија и Универзитет у Чикагу.
Кључни критеријуми за рангирање универзитета су број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или на њему раде.
O професору Стојану Раденовићу
Професор Стојан Раденовић је редовни професор МФ у пензији и годишње објави 30 до 40 радова из математике. Слови за једаног од наутицајнијих и најцитиранијих истраживача у свету. Само током ове године цитиран је 464 пута, а његове радове највише користе истраживачи из Америке, Ирана, Турске у Кине. Последње две године проф. Раденовић је на листи 100 најутицајнијих научних умова у области математике, а прошле године придружио му се и проф. Зоран Каделбург.
Професор Раденовић је и прошле године био најзаслужнији што је БУ на Шангајској листи рангиран међу првих 300 универзитета у свету. Тада је у разговору за сајт МФ рекао да је математика за њега уметност, али да захтева посвећеност и љубав, иако у науци нема новца. „Бавити се математиком значи приближавати се правди и истини. Када то осетите ништа вам више није важно и у томе је драж бавлљења математиком, истакао је он. Међутим да би био добар научник, мора се бити и добар човек. Доброта је срж за рад у математици, а завидност и мржња вас удаљавају од резултата, подвукао је професор Раденовић.
(Извор: агенције, Машински факултет)
(Извор: агенције, Машински факултет)