Да наука не познаје границе и остале „наметнуте“ поделе међу људима, пример је ISSW 2017 / 16th International Ship Stability Workshop – најважнији и једини међународни научни скуп посвећен проблемима стабилитета, динамике и сигурности брода. Око стотину водећих светских стручњака из 26 земаља, који су током три дана, од 5. до 7. јуна, разматрали најактуелније теме савремене бродоградње, послали су целом свету поруку да се питања од општег интреса могу решавати само заједничким напорима и сарадњом. Што је важније, Београд је показао да је отворен и космополитски град, а Србија земља богатог историјског наслеђа и дуге научне традиције.
Овогодишњи International Ship Stability Workshop организовали су STAB International Standing Committee (Стални међународни комитет за стабилитет бродова и океанских пловила) и Катедра за бродоградњу МФ. О његовом значају најбоље говори податак да су међу учесницима били врхунски светски истраживачи и представници универзитета, научних института, бродарских компанија, бродоградилишта, међународних и националних регулаторних тела, морнарица и поморских власти из целог света. Према броју учесника то је други највећи ISSW од када је установљен 1995. године.
Веома је значајно за имиџ Србије у свету, што је један тако важан скуп организован у Београду, оценио је у изјави за сајт МФ, доц. др Игор Бачкалов са Катедре за бродоградњу. С друге стране, додао је, значајно је и за Универзитет у Београду, посебно за Машински факултет, који је показао да има вишедеценијску традицију истраживања у области бродоградње и бродограђевне инжењере признате у свету. С тим у вези, наш саговорник није изненађен што је сесија о стабилитету речних и речно-морских бродова, на којој је поред радова из Белгије и Холандије, представљен и део истраживања Катедре за бродоградњу МФ, изазвала велику пажњу. Та област, која је ове године по први пут разматрана на једном ISS Workshop-u, потпуно је нова за већину учесника који углавном долазе из поморских земаља. Зато и јесте била занимљива, нагласио је др Бачкалов.
Сумирајући резултате овогодишњег ISSW 2017, наш саговорник је навео да су учесници задовољни не само добром организацијом скупа, на којем је кроз девет сесија презентовано чак 32 научна рада, него и чињеницом да је у његовом раду учествовао велики број стручњака из различитих сегмената бродоградње. С тим у вези, он је посебно указао да програм ISSW чине искључиво радови истраживача по позиву, чија су истраживања у развоју и за која Стални међународни комитет процени да су интресантна. Такав принцип рада, истакао је, отвара простор за размену знања која треба да доведе до нових решења за конкретне инжењерске проблеме.
Разноликост тема, динамична и жива дискусија су оно што International Ship Stability Workshop разликује од конфренција, које су углавном статичне. Иако се скуп организује на највишем научном нивоу, теме се бирају и презентују на такав начин да буду атрактивне и пријемчиве за што шири стручни аудиторијум. У том смислу свака сесија је била интересантна на свој начин.
Скуп је отворен темом која је обухватила Другу генерацију критеријума стабилитета брода и чија је израда при крају. Ти прописи, бар у почетку, неће бити обавезујући, али пошто се заснивају на врло софистицираним анализама и проучавањима феномена са којима се бродови суочавају током пловидбе, бродограђевну индустрију итекако интересује та област. Њих не занимају прописи да би испунили слово закона, него да би сачували брод, терет и људе, нагласио је др Бачкалов. С тим у вези, додао је, посебно је интресантан рад једног великог данског конзорцијума у којем су два данска универзитета, две консултантске куће и три бродарске компаније, који су према тим критеријумима испитивали сигурност данске флоте.
Примена напредних технологија у експлоатацији брода, била је централна тема друге сесије, на којој су представљени искључиво радови истраживача из Јапана. Реч је о примени савремених радара и напредних алгоритама за предвиђање таласа, који омогућавају да се на основу трентног снимка и неких ранијих мерења предвиди какви ће таласи наићи. Та технологија омогућава да се у кратком времену промени курс и смањи брзина, како би се избегла за брод опасна ситуација. Након тога, уследила је сесија о стабилитету оштећеног брода, где су представљени пројекти који се углавном односе на велике путничке бродове, а на сесији о ратним бродовима, коју су водили представници француског Министарства одбране и Америчке морнарице, представљен је, између осталог и један занимљив рад на којем заједнички раде морнарице Аустралије, САД, Велике Британије и Италије.
Другог дана скупа, велику пажњу привукла је тема која се односила на примену прорачуна вероватноће у прорачуну стабилитета. Та сесија је трајала чак два сата, али ни то није било довољно времена за све који су желели да дискутују на ту тему. Исто интересовање изазвала је и теоретска сесија на којој су разматрана питања исправног моделовања феномена релевантних за стабилитет брода на таласима. Било да је реч о математичком моделовању, где се на основу једначина кретања брода прави програм којим се испитује понашање пловила у одређеним околностима или физичком моделовању које подразумева израду модела у одређеној сразмери и његово испитивање у базену за моделска испитивања где се опет у одређеној сразмери генеришу таласи, важно је да оба испитивања буду потврђена и верификована.
Трећи дан је био резервисан за сесију о рибарским бродовима која је такође била веома динамична и трајала је два сата, а скуп је завршен предавањима о стабилитету брзих бродова, темом која се иначе проучава и на Катедри за бродоградњу МФ.
Једно је сигурно, ISSW није само прилика за размену идеја и мишљења о најактуелниjим истраживањима у области стабилитета брода, него и прилика за повезивање и успостављање ближе сарадње представника различитих сегмената бродоградње из целог света. Тај дух заједништва, који највише долази до изражаја управо током организације скупова попут ISSW 2017 и јесте оно што нас чини међународном заједницом у малом. Заједницом која не познаје границе и која ради за општу добробит свих, закључио је др Бачкалов.
Фото причу о ISSW 2017 можете погледати на Фејсбук страни Модула за бродоградњу, www.facebook.com/brodogradnja.
(Извор: Машински факултет)