Машински факултет у Београду биће домаћин, друге по реду, Међународне конференције “САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит 2017“ која ове године акценат ставља на развој иновативних прозводних технологија у Србији, односно производњу тзв. паметних, смарт производа. Основни циљ конференције, која ће од 07. до 09. јуна, окупити више од 200 учесника из земље и света, је да се кроз искуства водећих земаља сагледају сви изазови и нове могућности које пружа програм Индустрија 4.0 и дефинише најбољи модел за развој модерних производних индустрија у Србији.
Машински факултет је, као организатор Конференције, веома поносан што су разговоре на тему – Програм Индустрије 4.0 у Србији, подржали водећи креатори иновативних индустријских политика у свету, изјавио је за сајт МФ, организатор скупа, професор др Видосав Мајсторовић са Катедре за производно машинство. Долазак у Београд еминентних стручњака попут професора Џун Ниа са Универзитета у Мичигену, професора Џеј Лиа са Универзитета у Синсинатију, професора Јасуширо Такаје са Универзитета у Осаки, професорке Бригит Вогел-Хусер са Технолошког универзитета у Минхену или професора Корнел Емана са Нортвестерн универзитета у Чикагу, свакако да улива додатни оптимизам да Србија има потенцијале да се укључи у Четврту технолошку револуцију, премости технолошки јаз и ухвати корак са светом.
фото: twitter
Програм Индустрија 4.0 постао је светски програм. После Немачке, велики број земља доноси своје програме индустријског развоја заснованог на тзв. internet of things. Међутим, ти национални програми показују да у свету не постоји јединствен прступ, већ свака земља, на основу својих националних приоритета дефинише нов модел свог технолошког развоја. За Србију која, по мишљењу домаћих и иностраних стручњака, има добре основе за дефинисање свог националног програма повољна околност је што се и високоразвијене земље налазе у фази увођења порограма Индустрија 4.0. Зато је ова Конференција веома важна за нашу земљу која, уколико жели да се позиционира као конкурентна индустријска земља, свој будући развој мора да заснива на новим производним технологијама и производњи интелигентних производа, истакао је професор Мајсторовић.
Шта Србија може да уради?
Нема сумње да у Србији постоји шири друштвени конснзус о нужности нове индустријализације на основу програма Индустрија 4.0. Стручна јавног је сагласна и у ставу да се нов образац индустријског развоја, заснован на знању и новим технологијама, може остварити само у троуглу образовање / истраживање – привреда – држава.
Саветник министра привреде РС, проф. др Едвард Јакопин је у изајви за сајт МФ истакао да пројекат нове индустријализације Србије мора да се спроводи уз велику подршку Министарства привреде, али и Министарства образовања, науке и технолошког развоја. Нов модел индустријског развоја мора бити базиран на производно-извозној прерађивачкој индустрији, са јасно дефинисаним стратешким приоритетима и ослонцем претежно на сопствене снаге. То значи, истакао је он, да све макроекономске политике морају да буду у функцији технолошког развоја индустрије, а образовање у функцији реиндустријализације и модернизације.
У стручној јавности се све више наглашава значај симбиозе информационих и напредних производних технологија, посебно у областима за које постоји тржиште – војној индустрији, ауто индустрији, пољопривреди, биоелекторници, биоинформатици и слично. Према речима проф. др Валентине Маринковић са Фармацеутској факултета у Београду, модел Индустрија 4.0 је интересантан и за домаћу фармацеутску индустрију. Примена информационих технологија у фармацији, која подразумева синергију инжењерских знања и знања из области медицине и фармације, може знатно да побољша индустрију здравља. У том контексту, примењена истраживања у тој области су нешто нашта Србија може да рачуна. Међутим, да би се та синергија искористила на најбољи начин мора да постоји свест о нужности интердисциплинарног приступа. Наша саговорница је уверена да ће размишљања и разговори о новој индустријализацији Србије на основу програма Индустрија 4.0 омогућити дефинисање и интерпрофесионалних курикулума за образовање кадрова који су спремни да одговоре изазовима новог времена.
Србија је препознала важност брзе дифузије технолошких истраживања и иновација у привреду у контексту модела Индустрија 4.0. С тим у вези најављен је и нов пројектни циклус који ће донети и низ новина у финансирању истраживања , где ће приоритет имати иновативни комерцијално исплативи пројекти.
(Извор: Машински факултет)