Одбрамбена индустрија Србије, која последњих година бележи велике успехе, има перспективу да постане технички и технолошки замајац укупног индустријског развоја земље. Пред њом је важан задатак даљег организацијског и пословног јачања. Због тога, овај сектор има изражену потребу да ојача научноистраживачки кадар младим инжењерима који су у стању да одговоре технолошким изазовима у области наоружања и војне опреме, истакнуто је на састанку представника Министарства одбране РС са наставницима и студентима Машинског, Електротехничког и Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.
Циљ састанка, који је на иницијативу Министарства одбране одржан у среду на Машинском факултету, јесте да се студентима представе могућности не само за стручно усавршавање, кроз израду академских радова и учествовање у пројектима, него и за запослење у сектору одбрамбене индустрије – Војнотехничком институту и предузећима која се баве производњом наоружања и војне опреме.
Одбрамбена индустрија је више од 160 година, од када је у Србији направљена прва фабрика топа, покретач техничко-технолошког развоја земље, истакао је помоћник министра одбране РС Ненад Милорадовић. Према његовим речима окосницу тог развоја данас чине Војнотехнички институт, растућа војна индустрија и научно-истраживачки кадар – дипломирани инжењери машинства, електротехниге, металургије…. Стратегија одбрамбене индустрије предвиђа даљи развој научноистраживачких институција у области војних технологија, наоружања и војне опреме. То подразумева и кадровско јачање овог сектора првенствено дипломираним инжењерима Машинског, Електротехничког, Технолошко-металуршког факултета. Њихово знање и вештине у владању технологијама значајно доприносе не само одбрамбеној способности земље него и њеном економском развоју, закључио је Милорадовић.
Представници Управе за одбрамбене технологије МО и Војнотехничког института у Београду – представили су истраживачко-развојне капацитете и актуелне истраживачко-развојне задатке у области наоружања и војне опреме. Том приликом је посебно указано на потребу ангажовања како младих инжењера техничког усмерења тако и самих техничких факултета на заједничким развојним програмима.
Представљајући актеулне пројекте и перспектву развоја Војнотехничког института, директор ВТИ, пуковник Зоран Рајић је рекао да се у Институту тренутно ради на 63 истраживачка и развојна пројекта. Велики је број и функционалних задатака за потребе система одбране, а реализује се и 48 комерцијалних уговора. Оно што се од инжењера у развојним пројектима конкретно тажи јесте да развију средства која су убојита, прецизна, аутоматизована, мобилна и имају задовољавајући степен балистичке заштите. У ВТИ тренутно има око 50 упражњених места инжењера различитих профила, а студенти машинства, електротехнике, технологије и других техничких факултета су неко на кога озбиљно рачунамо, рекао је пуковник Рајић и позвао студенте да посете ВТИ и упознају се са научно-истраживачким капацитетима, областима истраживања и начином рада у Институту.
Пуковник Зоран Патић из Управе за одбрамбене технологије МО, у чијој су надлежности истраживање, развој и производња наоружања, представио је структуру и основне делатности предузећа у одбрамбеној индустрији и њихове тренутне потребе за одређеним инжењерским кадром. У овом сектору ради око 1480 високообразованог кадра од дипломираних и мастер инжењера до доктора наука. Имајући у виду да те фабрике поред поризводње имају и своја истраживања и да су укључене у велике развојне пројекте, наша идеја је да вам представимо њихове потребе за одређеним инжењерским кадром, чији број у овом тренутку није занемарљив, нагласио је пуковник Патић.
Декан Електротехничког факултета, проф. др Зоран Јовановић подсетио је да је одбрамбена индустрија била носилац развоја у области електротехнике, посебно у неким областима рачунарства и телекомуникација, што је тадашњу Југославију сврстало у најнапредније земље у свету. Поздрављајући иницијативу Министарства одбране, он је изразио спремност ЕТФ-а да учествује у пројектима развоја војних система. Надам се да ће та сарадња бити реализована кроз већи број реалних пројеката, јер ће то отворити простор за запослење великог броја младих инжењера у Србији и ублажити негативни тренд “одлива мозгова” из земље, закључио је проф. Јовановић.
Проф. др Слободан Јарамаз, шеф Кадере за системе наоружања МФ указао је на позитвна искуства сарадње коју та катедера има са Војнотехничким институтом и фабрикама наменске индустрије. Свака генерација има прилику да посети ВТИ и упозна се са научноистраживачким могућностима у области ракетног и класичног наоружања. Веома успешној сарадњи доприноси и чињеница да су тројица наставника годинама радила у Институту. 
Од прошле године студенти су у могућности да у складу са својим интересовањима и потребама Института, а под менторством наших професора раде мастер и докторске радове. У циљу унапређења сарадње, професор је изнео предлог да Министарство одбране размотри могућност стипендирања појединих смерова на МФ за које је војска посебно заинтересована. Стипендије значе и сигурно запослење након студија, а истовремено представљају и начин да се спречи даљи одлив кадрова из земље, закључио је професор Јарамаз.
Закључујући састанак, декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић је рекао да је МФ веома стало да се будући дипломирани и мастер инжењери машинства запошљавају на развојним пројектима у земљи. Подсетивши на дугу традицију МФ чији су инжењери били носиоци индустријског развоја земље, он је рекао да је право и обавеза садашње генерације да држави понуди решења која ће омогућити развој нове индустрије и Нову индустријализацију Србије, а младим инжењерима шансу да се професионално развијају и остваре у својој земљи.
(Изврор: Машински факултет)