Он је Лазар Матијашевић. На корак је до дипломе мастер инжењера машинства на одсеку за производно машинство. Члан је Студент Формула Тима “Друмска Стрела”, који су 2010. године основали студенти Машинског факултета. Од тада, сваке године, заједно са колегама осталих техничких факултета БУ, пројектују и израђују тркачко возило за најпрестижније светско такмичење младих инжењера. Уз све то, Лазар је један од најбољих играча “Београдских зомбија” и члан репрезентације Србије у лакросу.
Када нешто заиста волите, онда не постоји ниједна препрека која вас може спечити да то и остварите. У једној реченици Лазар је објаснио како му успева да усклади све активности и буде успешан на свим пољима – факултету, формула тиму и лакросу – једном од најдинамичнијих спортова на свету.
За оне који који то не знају, лакрос је контактни тимски спорт који се игра на травнатом терену величине фудбалског (field lakros), а постоји и дворанска варијанта (box lakros) на хокејашком терену без леда. Сличан је хокеју и игра се дугачким штапом на чијем се крају налази мрежица којом се хвата гумена лоптица и убацује у гол.
Контрола лоптице у мрежи је највећи изазов у лакросу. У том делу лакрос је, према Лазаревим речима, уско повезан са машинством, конкретно механиком. Мрежа је специфичног облика, плитка и лопта из ње лако испада. Зато играч мора стално да помера штап како би центрифугална сила држала лоптицу у мрежи. Иако изгледа компликовано то је ствар рутине, која се стиче дуготрајним тренирањем и добром техником.
Лазар се лакросом бави од 2014. године. Пре тога дуго је тренирао ватерполо. Спорт га је, каже, научио дисциплини, истрајности и тимском раду. То искуство ми је помогло да ускладим обавезе на факултету са активностима у Друмској стрели и да се активно посветим спорту. Наравно, да би се све ускладило потребна су и одређена одрицања, али у суштини најбитнија је одлука о томе шта то заиста волите и желите да радите. Онда можете постићи све, наглашава Лазар.
Иако је желео да постане биолог, стицајем околности уписао је Машински факултет. На почетку циљ му је био да само заврши студије, али након успешно положених најтежих испита, схватио је да је производно машинство оно чиме би желео озбиљно да се бави. И као малог увек га је занимало како и на који начин играчке функционишу, због чега су често завршавале у деловима. Одговоре на та питања пронашао је управо на смеру производно машинство, где је, како каже, мање теоретисања, а више практичних објашњена како нешто ради.
Производно машинство је у директној спрези и са пројектом “Друмска стрела”. У тиму сам био задужен за производњу и монтажу – две области које се, између осталог, изучавају на овом смеру. Рад на изради правог тркачког аутомобила за мене и моје колеге била је прилика да све оно што смо током студија научили и практично применимо. С друге стране, учење кроз практичан рад омогућава да се успешније припреми испит, истиче Лазар.
Иако се лакросом бави тек неколико година, Лазар је један од најбољих играча Београдских зомбија и члан репрезентације Србије. На недавно одржаном Зомби купу, на којем су учествовали најачи лакрос тимови из Италије, Аустрије, Бугарске и других земаља, екипа Зомбија заузела је 5. место.
То је солидан резултат, с обзиром да је лакрос у Србији још увек спорт у развоју и да играчи немају велико искуство. Међутим, додао је Лазар, наш циљ је да ојачамо овај спорт и зато преко друштвених мрежа интензивирамо кампању популаризације лакроса пре свега међу младима. Деца у млађем узрасту лакше уче и брже стичу рутину покрета која је у лакросу итекако неопходна, наглашава Лазар позивајући заинтресоване да посете званичан сајт и ФБ страницу “Зомбија”.
Кад је реч о националном лакрос тиму Србије у његовом саставу су углавном играчи домаћих тимова, а као појачање и неколико играча са искуством у тимовима других држава, првенствено Канаде, где је лакрос национални спорт. Репрезентација Србије први пут је учествовала на Светском првенству у лакросу 2015. у САД, где је заузела 12 место у конкуренцији 13 националних тимова. У јулу ове године наше репрезентативце очекује Европско првенство у Финској.
****************
О лакросу
Лакрос је спорт издржљивих. Настао је половином 19. века у Канади, кад су француски досељеници прилагодили традиционалну игру тамошњих индијанских племена који су је доживљавали као религиозни ритуал и играли је “на задовољство Творца”. Поред тога, уз игру су решавали међуплеменске сукобе и истовремено обучавали младе ратнике.
До 1908. лакрос је био Олимпијски спорт. Данас је најзаступљени на северноамеричком континету – у САД и Канади и чест је на тамошњим универзитетима. У Европи се игра у Енглеској, Италији, Аустрији, Чешкој, скандинавским земљама… У Србији тренутно постоје три лакрос клуба – Београдски Зомби, Београдски Фантоми и Титани из Новог Сада.
Игра почиње борбом два противничка играча за лоптицу и први напад. Док тимови нападе остварују различитим тактикама, одбрана се, поред тактике, углавном своди на избијање лоптице из штапа противника служећи се дугим штапом и директним контактом. Поред штапа, чија дужина варира у зависности од позиције током игре, сваки играч мора да поседује и заститну опрему – кацигу, заштиту за груди, рамена, ребра и лактове, суспензор и рукавице. Утакмица траје четири четвртине по 15 минута, а на терену је по десет, односно шест играча зависно од тога да ли се игра field ili box варијанта.
(Извор: Машински факултет)