Горан Алексић, директор ЈКП Београдскe eлектранe: „Добра веза науке и привреде одувек је добитна комбинација“  

 

Најаве да би Србија до краја ове године могла да отвори преговарачко Поглавље 27 у великој мери утичу на сектор енергетике који последњих година велики акценат ставља на успостављање баланса између производње енергије из доступних извора, потрошње енергије са тржишним и социјално одрживим карактером, и ефикасније производње и коришћења што „чистије“ енергије из обновљивих извора (ОИЕ). Такође, нови стратешки планови Европске Уније у сектору енергетике, по први пут, по важности, доводе у раван даљинско грејање (и хлађење) са електроенергетским и гасним секторима. Како то изгледа у пракси илустроваћемо примером  ЈКП “Београдске eлектране”.

Зашто баш “Београдске eлектране”? Зато што ово предузеће последњих година, реконструкцијом и унапређењем својих погона, освајањем нових технологија за пренос топлотне енергије и модернизовањем топлотних подстаница – континуирано ради на ономе на чему ЕУ инсистира – повећању енергетске ефикасности. Према Стратегији развоја до 2025. године, која је недавно представљена на Машинском факултету, главни стратешки циљеви овог предузећа су: сигурност у снабдевању топлотном енергијом, ефикасност у пословању и заштита животне средине. Тим поводом разговарали смо са директором ЈКП “Београдске eлектране” господином Гораном Алексићем.

Као апсолутни приоритети у Стратегији се наводе: реализација пројекта топловода „ТЕНТ А – Обреновац“ – „ТО Нови Београд“ и рехабилитација дистрибутивног система даљинског грејања. Шта је крајњи циљ ових пројеката, односно шта ће њиховом реализацијом добити Република Србија и њен енергетски сектор, а шта грађани – потрошачи?

Пројекат преузимања топлотне енергије из термоелектране „Никола Тесла“ А у Обреновцу је, верујем, данас приоритетни пројекат не само „Београдских електрана“ већ и целога Београда. Може се рећи да је то пројекат од националног значаја, и тренутно један од најзначајнијих енергетских пројеката. ТЕНТ А практично постаје когенеративно постројење, подиже свој степен искоришћења, што сигурно даје и  додатно оправдање за даљи рад овог постројења на угаљ у оштрим условима заштите животне средине.

 „Београдске електране“ добијају јефтинију топлотну енергију. Притом енергетски системи Београда и Србије добијају тренутно оптимално решење за могући проблем у снабдевању гасом, чиме се повећава енергетска безбедност – и система даљинског грејања и електроенергетског система Србије. Cмањује се зависност од увозних енергената (природног гаса). Смањују се штетне емисије на подручју централног градског подручја. С друге стране, повећањем расположиве топлотне енергије омогућавају се даља прикључења нових корисника под још повољнијим условима и стварају  услови за нижу цену грејања и слично.

 Истовремено, ретко се дешава да један енергетски пројекат – уза све наведене позитивне ефекте – буде и финансијски веома исплатив, што је показала Студија оправданости, коју је урадио Иновациони центар Машинског факултета. У наредном периоду очекујемо мишљење Републичке ревизионе  комисије о студији и идејном пројекту топловода „ТЕНТ А – Обреновац” – „ТО Нови Београд” а затим и одлуку Оснивача, у сарадњи са надлежним министарством, о моделу финансирања овог пројекта.

 Када је реч о рехабилитацији дистрибутивног система даљинског грејања, или – једноставније речено – системске замене топловода, подсетићу да су „Београдске електране“ у претходних 10-15 година инвестирале значајна средства – у своје топлотне изворе, укључујући и изградњу великих котлова у топланама Нови Београд, Вождовац и Коњарник, а затим и у реконструкцију топлотних подстаница – укључујући и уградњу све неопходне, модерне, мерно-регулационе опреме.

Сада је, дефинитивно, дошло време и за рехабилитацију наше топловодне мреже, чија је просечна старост око 25 година, при чему су поједини делови мреже старији и од четрдесет година. Енергетски најнеефикаснији делови мреже, а посебно они делови где смо у протеклим годинама имали највише цурења и хитних интервенција  – су предмет Програма рехабилитације дистрибутивног система, тј. плана замене појединих деоница топловода у наредних пет година. Програм ће се реализовати зависно од расположивих средстава и могуће брзине замене појединих деоница, али надамо се да ћемо постићи годишњи темпо замене од око 30 километара трасе топловода. Укупна дужина трасе топловодне мреже је данас 730 километара.

 Рехабилитација мреже ће тако омогућити да се смање губици топлотне енергије. Наравно, повећањем поузданости мреже „Београдске електране“ ће повећати и комплетну поузданост свог система, тј. испоруке топлотне енергије својим корисницима, што ће нас довести до нашег примарног циља – повећања задовољства наших корисника. И ове године смо планирали редовно анкетирање корисника, управо по питању њиховог задовољства нашим радом и нашим услугама.

Осим рехабилитације дистрибутивног система даљинског грејања, вероватно планирате и ширење мреже. С тим у вези, какви су даљи развојни планови БЕ? 

 Нашу мрежу већ деценијама ширимо ка новим корисницима – били то, понекад, појединачни објекти, или читава велика градска насеља и блокови, као што су то, на пример, била прикључења насеља „Војводе Степе“ или насеље у блоку 66а на Новом Београду. Ви знате да је Београд у процесу интензивног развоја, да поменемо само „Београд на води“, што значи да ће и даље постојати потреба за обезбеђивањем топлотне енергије за нове кориснике.

 Када је реч о градском подручју и најефикаснијих система за грејање, за сада нико није смислио ништа боље и примереније градској средини од система даљинског грејања. Зависно од захтева инвеститора највећих објеката и градских насеља, у претходној деценији смо прикључили близу пет милиона квадратних метара стамбених и пословних објеката. Очекујемо да ћемо у наредном периоду годишње прикључивати, просечно, око 200 хиљада квадратних метара.

 Мрежу ширимо и ка постојећим београдским котларницама које за рад користе мазут и угаљ, настављајући тако борбу за квалитетну животну средину Београда. Наравно, у стратешком смислу, спроводимо и системско повезивање постојећих појединачних дистрибутивних подручја појединих топлана. Чињеница да ћемо располагати топлотном енергијом из Обреновца, доводи до потребе да повежемо подручја Новог Београда, Дунава и Коњарника. Такође, и градски пројекат спалионице отпада захтеваће да постројење у Винчи повежемо са подручјем Коњарник.

Колико је за реализацију постављених циљева важна примена нових технологија, попут система за детекцију и сигнализацију кварова на предизолованим топловодима? Какви су даљи планови у овом сегменту?

Све већи број корисника, све већи број километара топловодне мреже, а истовремено и све мањи број запослених у „Београдским електранама“ – доводе до закључка да је немогуће одржавати исти квалитет пословања и пружања услуга корисницима уколико у наш систем редовно не интегришемо нове технологије. Систем за детекцију кварова на предизолованим топловодима омогућава тренутну и прецизну информацију о месту на топловоду где је дошло до цурења. Када имате такву информацију, можете моментално да приступите санацији квара, минимизирајући губитке топлотне енергије. Једном речју – уштеда! Уштеда у топлотној енергији, у новцу, у времену потребном за налажење квара, у екипама потребним за замену делова топловода…Сливање свих таквих информација у један диспечерски центар омогућило би модерно управљање мрежом и оптималну употребу људских ресурса.

Један од приоритета БЕ је и увођење когенеративне енергије. Искуства западних земаља у овој области су позитивна. Једно такво постројење постоји у Новом Саду. Који су бенефити увођења комбиноване производње електричне и топлотне енергије?

Подсетио бих да су „Београдске електране“ још пре неколико деценија производиле и топлотну и електричну енергију, све до коначног престанка рада постројења за производњу електричне енергије, негде на преласку из прошлог у овај садашњи век. Дакле, когенерација, у најширем смислу, за нас значи да ћемо радити на преузимању топлотне енергије из два екстерна топлотна извора – ТЕНТ-А у Обреновцу и будуће спалионице отпада у Винчи. Осим тога, радимо и на увођењу мањег когенеративног постројења у оквиру топлане Вождовац, сличног ономе које сте поменули, у Новом Саду. 

Увођење комбиноване производње доноси бројне користи: спрегнутом производњом електричне и топлотне енергије потребно је око 30 одсто мање примарних енергената (нпр. природног гаса) у односу на одвојену производњу истих количина енергије. Самим тим – долазимо и до значајно веће енергетске ефикасности, смањења штетних емисија, али и до значајних финансијских резултата – захваљујући пре свега постојању „feed-in“ тарифа за производњу електричне енергије.

 На подручју топлане Вождовац имамо конзум за потрошну топлу воду, што значи да је могуће пласирати топлотну енергију из когенерације током целе године, и ван грејне сезоне, чиме се изузетно повећава ефикасност целог постројења и, наравно, повећава поузданост испоруке топле воде.Изградња когенерације на ТО Вождовац финансираће се из кредита KfW банке, а тендерски поступак је управо у току.

Повећању енергетске ефикасности у великој мери доприноси коришћење обновљивих извора енергије. Каква су ваша досадашња искуства и планови када је реч о овим ресурсима?

„Београдске електране“, у складу са својим могућностима и ресурсима, покушавају да испуне свој део обавезе у остваривању циља Републике Србије у процесу приступања ЕУ – о повећању учешћа енергије из ОИЕ до износа од 27 одсто, у односу на бруто финалну потрошњу енергије до 2020. године. Темпо реализације свих поменутих пројеката, осим наше добре воље, зависиће свакако и од брзине даљег развоја тржишта ОИЕ, расположивих количина и врста дрвне биомасе, као и смањивања цена те биомасе.

Коришћење обновљивих извора енергије првенствено доприноси очувању животне средине а тек онда и енергетској ефикасности, али под условом да се, за коришћење, на пример биомасе, граде когенеративна постројења. У сваком случају, „Београдске електране“ су већ дуго посвећене коришћењу обновљивих извора енергије (ОИЕ) у свом пословању и ми смо вероватно прво предузеће у Србији које је уместо угља, у својим котларницама, почело да користи дрвну биомасу – пелет и брикет. И током прошле године смо утрошили око три хиљаде тона пелета и брикета, чиме смо драстично смањили штетне емисије из тих извора, што су моментално осетили сви станари зграда који се одатле греју.

Какви су планови БЕ када је реч о котларницама на мазут и угаљ. Да ли ћете остварити циљ да до 2025. г. угасите та постројења или да уместо мазута уведете неки други енергент, еколошки прихватљивији. Од чега то зависи?

Чињеница да смо у протекле три деценије угасили више од 1200 котларница на подручју Београда гарантује да ћемо се успешно изборити и са преосталих двадесетак котларница које још раде у оквиру нашег система. Прошле године угашено је осам котларница које су радиле на угаљ, мазут и лож уље, што ће смањити годишње емисије угљен-диоксида за више од 3000 тона. Гашење котларница изискује, паралелно, радове у самој котларници – укључујући уградњу топлотне подстанице, а затим и изградњу нових делова топловодне мреже због повезивања нових корисника са постојећом топловодном мрежом.

 Стратегијом „Београдских електрана“, као и нашим средњорочним планом, предвиђено је да до 2021. године буде угашена још 21 котларница, а највећи део њих налази се на Карабурми. Осим котларница, спроводе се и припремне активности на гашењу два већа топлотна извора: средњорочно посматрано – топлане Земун, и дугорочно – топлане Баново брдо, чије гашење зависи од завршетка изградње топловода из Обреновца. Такође, „Београдске електране“ покушавају да у појединим котларницама уместо мазута као енергент уведу компримовани природни гас. Први кораци у том правцу су већ учињени прошле године, у топлани Борча, кроз пилот пројекат увођења компримованог природног гаса за рад котлова.

Планови даљег развоја система даљинског грејања су заиста амбициозни. Од чега у овом тренутку, али и дугорочно гледано зависи њихова успешна реализација?

У овом тренутку најбитније је да одредимо приоритетне пројекте и активности, који ће нас најбрже довести до реализације планова и циљева. И ту смо учинили значајан напредак, јер смо после Стратегије развоја урадили и Средњорочни план развоја, као и Програм рехабилитације дистрибутивног система даљинског грејања, те смо тако донекле конкретизовали наше следеће кораке.

 Дугорочно – остварење планова даљег развоја зависи од неколико фактора – од расположивих средстава – како од наших сопствених средстава, из прихода предузећа, тако и из других извора, укључујући све расположиве могућности и моделе за обезбеђивање финансијских средстава као што су ESCO модел, успостављање кредитних линија и слично. 

Наравно, ни сав новац овога света неће помоћи без добре организације рада, без квалитетне информатичке подршке, с обзиром на невероватан број података – који се свакодневно појављују и прикупљају у „Београдским електранама“, и – без компетентних и високо мотивисаних људских ресурса. Важно је поменути и неопходну подршку како нашег оснивача – Града Београда тако и Министарства рударства и енергетике за остваривање наших циљева.

 Од кључне важности је да нашим корисницима, а и целокупној заинтересованој јавности, јасно и непрестано представљамо сву корист од остваривања наших планова и циљева – од унапређења енергетске ефикасности, затим коришћења обновљивих извора енергије, ширења топловодне мреже, па преко смањења количине штетних емисија из наших постројења, све до онога што је, скоро увек, најбитније корисницима: исти квалитет услуге, ако је могуће – по нижој цени од садашње.

Колико је за реализацију постављених циљева БЕ важна сарадња за научном заједницом у Србији, конкретно Машинским факултетом? 

Да би се циљеви „Београдских електрана“ спровели ефикасно, уз скоро увек ограничене расположиве ресурсе, неопходно је да се примењују нове технологије и нова решења из разних техничких и пословних области. Добра веза науке и струке -привреде је одувек била добитна комбинација. Нажалост, законска регулатива, а пре свега мислим на важећи Закон о јавним набавкама, не омогућава директно уговарање послова – студија, елабората, пројеката – са научним институцијама, па тако и са Машинским факултетом. Наравно, нема дилеме да нам је таква сарадња од изузетне важности и да ћемо за њом имати константну потребу у будућности.

Са друге стране, због поменутих ограничења, потребан је и ефикасан, тржишни приступ факултета у борби за послове које ћемо тражити кроз расписивање јавних набавки. Иновациони центар Машинског факултета је урадио једну од најсложенијих студија – Студију оправданости снабдевања Београда топлотном енергијом из термоелектране „Никола Тесла А“, што показује да сарадња постоји, али и да је треба стално унапређивати. У том смислу увек очекујемо и иницијативе Машинског факултета о будућим могућностима сарадње.

„Београдске електране“, као део јавног сектора, своју политику запошљавања морају да воде у свему у складу са законом и ограничењима која су тренутно на снази. Ми смо 2005. године у предузећу имали око 700 запослених млађих од 35 година, што је чинило 28 одсто тадашњег броја запослених, а ове, 2017. године, имамо свега 56 запослених млађих од 35 година, што чини свега три одсто од садашњег броја запослених.

 Очигледно је да „Београдске електране“ тренутно имају јако лошу старосну структуру, и да нам је, ако желимо да одржимо достигнути степен развоја и ако желимо да испунимо све постављене стратешке циљеве – неопходна „свежа крв“.

 Дугогодишњи процес смањивања броја запослених, а првенствено кроз одлазак најстаријих колега у пензију, без адекватне замене новим и млађим кадровима, и без могућности да се изврши правилан и благовремени трансфер знања са старије на нову генерацију, већ нам прави прилично проблема у пословању. Зато Вам је сигурно, потпуно јасно да ћемо искористити прву прилику да отворимо своја врата Вашим најбољим дипломцима и жао нам је што то већ увелико не радимо.

(Извор: Машински факултет)