Србија је отворила још два важна поглавља у приступним преговорима са ЕУ – Поглавље 20, које се односи на предузетништво и индустријску политику и Поглавље 26 – култура и образовање. Поглавље 26 је одмах привремено затворено, док у преговорима о Поглављу 20, Србију очекује још много посла. То подразумева јасно дефинисање области индустријске политике и акционог плана за њено спровођене, односно развој механизама који ће допринети јачању индустрије и унапређењу пословног амбијента у складу са политиком ЕУ.
Један од приоритета ЕУ јесте развој Индустрије 4.0. Тај програм је заживео у великом броју земаља и обухвата потпуну дигитализацију свих процеса производње и примену ХИ-тецх технологија приликом креирања идеје о неком производу, инжењерингу производа, организацији производње, реализацији производње, контроли процеса и пружања индустријских услуга. ЕУ је основала подстицајне фондове, одредила стандарде и усвојила пратеће прописе који треба да обезбеде конкурентан развој индустрије.
Домаћа научна и стручна јавност немају дилему да су развој и примена нових технологија шанса и за Србију. То је, како се истиче, једини начин да се сачува домаћа индустрија и обезбеди њен конкурентан развој. У ново индустријализацију Србије морају да буду укључени сви сегменти друштва, а њени носиоци – инжењери. Машински факултет у Београду је међу првима препознао значај нових технологија и иницирао најшире разговоре на ту тему. То је резултирало успостављањем годишње Међународне конференције САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит у чијем фокусу је био управо програм Индустрија 4.0. Завршни документ конференције садржи конкретне предлоге који доносиоцима политичких одлука треба да помогну у формулисању будућег индустријског развоја земље.
prof. dr Vidosav Majstorović
Програм Индустрија 4.0 био је једна од главних тема и недавног годишњег заседања Међународне академије за производно инжењерство (CIRP) у Паризу. Велику пажњу учесника привукло је излагање проф. др Видосава Мајсторовића са Машинског факултета у Београду о предстојећој, другој по реду, Међународној конференцији САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит, која ће акценат ставити на развој и производњу нових интелигентних тзв. смарт производа. Колеге са CIRP-a су са великим симпатијама подржали наш напор да индустријализујемо овај део Балкана користећи нове прилазе и нове технологије на начин како се то ради и у развијеним земљама, истакао је професор Мајсторовић, који је од 2011. године редован члан CIRP-a.
фото: twitter
Програм Индустрија 4.0 постао светски програм. После Немачке и ЕУ и САД, Јапан, Јужна Кореја, Кина, Тајван, Малезија и друге земље доносе своје програме индустријског развоја заснованог на тзв. internet of things. То подразумева умрежавање производних процеса и коришћење cloud i интернет технологије које омогућавају брже, јевтиније, поузданије и квалитетније организовање proizvodnje. Истовремено, наставља наш саговорник, индустрија инжењерских производа, било да је реч о производима широке потрошње или сложеним инжењерским производима, подразумева уградњу паметних hardware i software елемената. То поптуно мења досадашњи концепт коришћења и одржавања производа, нагласио је професор Мајсторовић. Зато, биће веома занимљиво чути искуства истраживача са CIRP-a, који су најавили учешће на Технолошком самиту у јуну у Београду.
Друга топ-тема о којој је CIRP дискустовао односила се на фундаментална истраживања у области производних технологија и образовање производних инжењера. Индустријски најразвијеније земље фокусиране су на то да истраживања и производњу нове генерације производа, који су из економских и других разлога били измештени на Далеки Исток, врате на домаћи простор. Када је реч о образовању, све више се заговара концепт learning factory –фабрике у којима се учи. То значи, наводи наш саговорник, да студенти већ током студија имају прилику да у лабораторијама на факултету симулирају стварну фабрику, раде на стварним производима и то од пројектовања и производње до контроле. На тај начин стичу потребно искуство.
Професор Мајсторовић подсећа да је у Србији уз подршку CIRP-a od 2001. godine uspostavljena i Međunarodna kofnerencija Menadžment totalnim kvalitetom (TQM). Овај скуп се одржава сваке две године, а почетком јуна биће одржана девета о реду TQM конференција. Према речима нашег саговорника и овој скуп је веома важан за нашу земљу с обзиром да су и главни трендови у области квалитета такође засновани на програму Индустрија 4.
CIRP је најугледнија инжењерска организација за истраживања у области производног машинства у свету. Чини је 210 чланова из најразвијенијих земаља света – Северне Америке, Европе, Далеког Истока. Чланство бира искључиво на основу научних критеријума. Сарадња за једном таквом организацијом је веома значајна, јер омогућава увид у најновије трендове у области производног инжењерства, посебно када је реч о фундаменталним истраживањима која се односе на обраду резањем и деформацијом, биоинжењерство, нано технологије и нано метрологије, закључио је на крају професор Мајсторовић.
(Извор: Машински факултет)