Професор Корнел Еман, са Нортвестерн универзитета у САД, био је гост Машинског факултета у Београду, где је одржао интересантно предавање о истраживањима на којима се тренутно ради у Лабораторији за напредне производне технологије МФу Чикагу. Посебно се осврнуо на микропроизводњу и обраду деформацијама, резањем, ласерску и адитивну обраду. Главни мотив истраживања, према његовим речима, јесте покушај да се направи технологија за производњу контролисаних површина. У разговору за сајт МФ, професор Еман, некадашни студент Машинског факултета у Београду, говорио је о значају развојних истраживања заснованим на примени нових знања, научним потенцијалима и могућностима Србије, фабрикама будућности…
Разговор смо почели питањем да ли га је изненадила Захвалница за развој машинства и Машинског факултета у Београду, која му је уручена на Свечаној академији поводом Дана МФ.
Највећа је почаст добити признање од свог Алма Матера. Слободно могу рећи да је све што сам постигао у животу почело на Машинском факултету у Београду. Дали су ми изванредно обрзовање, имао сам изузетне менторе који су у мени усадили љубав према науци и етичко понашање. Иако имам пуно других признања, ово ми је најдраже, јер потиче из инситуције коју још увек носим у срцу.
Сада предајете на Машинском факултету Нортвестерн универзитета у Чикагу, и фокусирани на сте истраживања која применом нових знања треба да доведу до нових производа – технологија.
Да, то је суштина пројеката. Међутим, обично је тешко добити подршку за истраживања. У САД факултети не добијају средства од државе, већ је ментор тај који мора да обезбеди новац из разних фондација. Да би добили пројекат и подршку Националне фондације САД за научна истраживања, НАСА, Министарства енергетике, Министарства одбране, Националног института за стандарде или индустрије, морате да имате заиста добру, оригиналну идеју која ће довести до нових сазнања и нових технологија… Тај амерички стистем функционише на свим универзитетима на исти начин.
Да ли САД у научна истраживања улажу више него друге земље?
У апсолутном износу, а и процентуално у односу на национални приход, САД у науку улажу вероватно много више од других земаља. Међутим, земље у развоју попут Индије, или Кине и слично, врло брзо ће претећи развијене западне земље и САД. Кина ће за две, три године улагати у науку више него Америка, не само у апсулутном износу, него и поцентуално у односу на национални доходак. И остале земље у развоју улажу страховито много у истраживање. Једноставно, то је будућност.
Да ли је улагање у научна истраживања шанса и за Србију?
Када је реч о научним истраживањима у Србији, ја сам оптимиста. Србија у тој области има много више могућности него што мисли да их има. На Машинском факултету има изузетих младих људи, који имају велики интелектуални потенцијал и теоретске и практичне вештине, којима су равни, ако не и бољи, од већине студената који долазе на Нортвестерн. Лично сам спреман да их, ако они то желе, примим на докторске студије.
Током предавања посебно сте се осврнули на о микропроизводњу усмереној ка површинама. Шта је циљ тих истраживања?
Да, говорио сам о тој области, али ми на Нортвестерн универзитету радимо још много тога. Микорпроизводња подразумева процесе којима могу да се праве или мали делови, или мале геометријске карактеристике на већим комадима и који могу да се примене на различитим материјалима. Те карактеристике се мере у распону од неколико микрона до неколико милиметара и захтевају изузетно велику тачност. Микропроизводња је данас једна од водећих технологија која може да одговори све већим захтевима за све мањим, а што ефикаснијим производима са побољшаним карактеристикма. То је и суштина технологије на којој радимо.
Студентима сте посебно указали на важност мултидисциплинарног приступа у научним истраживањима.
То је једноставно захтев технолошког развоја, који све више брише границе између научних дисциплина. Тренутно, на Нортвестерну заједно са колегама са Универзитета Мичиген радимо на побољшању карактеристика игли за биопсију. Недавно смо Националној фондацији предали нови захтев да би смо наставили рад на тој технологији, а у екипи се налази и неколико лекара хирурга. Инжењери не разумеју биолошке системе, нити захтеве хирургије при биопсији, зато су лекари ту да нам пруже те информације и да заједно покушамо да реализујемо пројекат.
Радите и на развијању концепта оперативних система за производне системе – што води ка фабрикама будућности.
Да тачно, тај концепт је елемент фабрике будућности. Пројекат је на почетку, имамо интересанте идеје, али видећемо да ли ће бити реализоване. Могућности које доносе интернет и комуникационе технологије су велике, али се у производњи и производним системима не користе у истој мери као у јавном животу. Цела екипа, укључујући и велике и мале компаније је решена да развија тај концепт аутоматизоване фабрике. Оно што се данас дешава у производњи, слично је ономе што је агрикултура у САД прошла почетком прошлог века. Тада се 80 одсто Американаца бавило пољопривредом, а данас само 2 одсто производи 10 пута више него они пре 100 година. Слично је и са производњом, где се. због аутоматизације број запослених све више смањује, а обим производње повећава. Међутим, људи у производњи су често конзервативни и треба времена док промене мишљење.
Професор Еман говорио је и о систему образовања на универзитетима у Америци. Поједине универзитете једним делом финансира држава, али се већина универзитета финансира искључиво од школарина, али и новцем, који на име истраживачких пројеката, обезбеђују сами професори, из привреде, различитих фондација и слично. Нортвестерн је самофинансирајући универзитет. Годишњи буџет је око две милијарде долара и стално се улаже у развој наставних програма и лабораторија које су веома добро опремљене. На Шангајској листи се налази на 24. месту, али када је реч о рангирању по струкама заузима 4. место у рангу машинског инжењерства. Годишње стигне око 35 хиљада апликација за упис на Универзитет, а упише се мање од две хиљаде студената. Селекција је врло оштра јер желимо да одаберемо најбоље, закључио је професор Еман.
(Извор: Машински факултет)