Проф. др Милисав Калајџић, редовни професор у пензији, некадашњи шеф катедре за производно машинство, продекан за финансије и председник Савета МФ, преминуо је у недељу, 25. октобра 2026. године, у 85. години живота. Датум Комеморативне седнице посвећен професору Калајџићу биће накнадно објављен.
Испраћај ће се обавити у четвртак, 29. октобра 2026. године, на Новом Бежанијском гробљу у Београду. Опело почиње у 12.00 часова.
Рођен 31. октобра 1941. године у Милатовићима код Лучана, професор Калајџић је свој животни и радни век посветио развоју машинске струке. На Машинском факултету у Београду дипломирао је 1964. године, након чега је свој професионални пут започео у Институту за алатне машине и алате (сада ЛОЛА – Институт).
По одслужењу војног рока (1968/69), одбранио је 1971. године докторску дисертацију на Машинском факултету у Београду под називом „Примена рачунара у динамичкој идентификацији носеће структуре тешке алатне машине“. Академску каријеру на Машинском факултету градио је марљиво и посвећено: за доцента је изабран 1975, за ванредног професора 1980, а за редовног професора 1986. године, за предмете Технологија машиноградње и Аутоматизација производње.
Од 1975. године држао је наставу из Машинске обраде, Машина алатки, Технологије машиноградње, Пројектовања носећих структура, Аутоматизације производње и др, на редовним, ванредним и последипломским студијама на Машинском факултету у Београду, Новом Саду, Зеници, на Одељењима Машинског факултета у Ужицу, Ваљеву, Краљеву, ВТА-Жарково. Био је предметни наставник на последипломским студијама за предмете Моделирање и анализа динамичких система, Динамика обрадних система, МКЕ – анализа носећих структура обрадних система, Методе пројектовања носећих структура и др.
Његов научно-истраживачки и стручни опус је импресиван. Аутор је 362 библиографске јединице, међу којима се истичу бројне монографије, елаборати и уџбеници од трајне вредности за српско машинство. Посебно место заузима уџбеник „Технологија машиноградње“, који је уз пратеће прераде доживео 14 издања, као и „Приручник из технологије машинске обраде“ који је до сада објављен у 10 издања. Такође, врло је значајан његов монографски рад „Метод коначних елемената“, који представља резултат вишегодишњег рада и остварених високих научних и инжењерских резултата у идентификацији статике и динамике носећих структура и књига „Мерна техника у технологији обраде метала резањем“. Аутор је познатог софтверског решења MEKELBA за примену методе коначних елемената.
Као врхунски стручњак за експеримент, прорачун и пројектовање носећих структура обрадних система, био је дописни, а од 1990. године и редовни члан престижне Међународне академије за производно машинство (CIRP).
Био је руководилац организације ЈУПИТЕР конференција, председник извршног одбора Заједнице научно-истраживачких институција производног машинства Југославије (1992-1994) и непосредни носилац организације Јубиларног 25. Саветовања производног машинства Југославије (1994). Сазвао је и обновио рад ИО и Заједнице институција производног машинства после прекида рада, због неодржаног 23. Саветовања (1992), био је иницијатор и непосредни организатор потписивања редефинисаног Споразума о Заједници институција производног машинства Југославије.
Професор Калајџић је био покретач и руководилац бројних значајних научно-истраживачких и стратешких пројеката који су повезивали науку са домаћом привредом. Дао је значајан допринос развоју Центра за нове технологије (ЦеНТ), као и опремању лабораторија Катедре новим савременим машинама алаткама и опремом дајући визионарски замах развоју катедре и факултета.
Као педагог, био је ментор десетинама генерација студената, а своје знање је несебично преносио и на другим факултетима широм земље. Био је ментор пет докторских дисертација, десет магистарских радова, руководилац више од 200 дипломских радова, ментор и члан преко 400 комисија за одбрану дипломских радова, остављајући за собом плејаду успешних инжењера и научника.
Своју друштвену и академску одговорност потврдио је обављајући најважније функције на Машинском факултету: био је продекан за финансије (1979–1981), в.д. шефа (1986-1991) и дугогодишњи шеф Катедре за производно машинство (1991–2001), као и председник Савета Машинског Факултета (1991–1993). Године 2007. одлази у старосну пензију. Био је супруг Бранке Калајџић, са којом је делио живот и породичну срећу.
Његов изузетан рад у настави, струци и науци памтиће генерације студената, колеге, професори и инжењери. Својим преданим научним, инжењерским и педагошким радом, професор Милисав Калајџић je дао изузетан допринос развоју и афирмацији Катедре за производно машинство и Машинског Факултета Универзитета у Београду.