Први српски електромобил са јединственим импулсним електромагнетним мотором, успешна домаћа предузећа која примењују информационе технологије у производном процесу и нове технологије управљању енергијом, добар су пример да се у Србији може успешно пословати упркос свим проблемима, изајавио је за сајт Машинског факултета професор Драган Ђурђановић са Универзитета у Тексасу. Он је један од учесника Конференције “САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит” чији је циљ дефинисање оквира нове стратегије индустријског развоја Србије заснованог на новим технологијама
[su_youtube url=“https://www.youtube.com/watch?v=0RzVR3A5e_o&feature=youtu.be&t=26m36s“]
После свестране аналзе искустава развијених земаља у овој области и смерница на које су, првог дана самита, указали водећи светски експерти, други дан конференције био је посвећен истраживањима и примени напредних производних технологија у Србији и државама у региону. Учесници су се сагласили да су нове технологије нова шанса за развој наше земље. Србија мора да се определи за оне технологије и индустријске производње које су одрживе, али и да пронађе обрасце који су за њу примењиви. С тим у вези професор Ђурђановић је указао да су позитивни примери српских компанија добар начин да се скрене пажња на амбијент који треба обезбедити за успешно пословање свих привредних субјеката.
Наш саговорник је уверен да је индустрија заснована на новим технологијама пут да Србија премости технолошки јаз и ухвати корак са светом. Свака технолошка револуција је нови воз. Претходни смо пропустили и не вреди га јурити, јер је бржи од нас. Овај нови, који представља Четврта технолошка револуција, можемо да сачекамо на станици и да се у њега укрцамо. То су урадили Сингапур и Јужна Кореја. Из њиховог примера можемо много да научимо. Они нису радили на реиндустријализацији него су кренули у развој нове индустрије, нагласио је професор Ђурђановић.
Учесници Конференције су се сагласили око великог броја тема које би требало уврстити у Белу књигу – завршни документ, који ће бити предложен Влади Србије као основа за “Нову политику и стратегију индустријског развоја Србије”. Међу тим темама су развој електричних возила, биоинформатика, метрологија, машине алатки, образовање… Те теме су заиста добро разрађене, истакао је професор Ђурђановић, напомињући да би било добро да у документу буду заступљене и адитивне технологије, а нарочито микроелектроника. Развој микроелектронике је на самом почетку и у тој области шансе свих земаља су изједначене, закључио је професор Ђурђановић.
(Извор: Машински факултет)