На Машинском факултету у Београду, као овлашћеној организацији за обуку енергетских менаџера и овлашћених енергетских саветника 13. јуна започиње први циклус обуке за област опшинске енергетике – за енергетске менаџере за органе јединица локалне самоуправе.
Центар (организација) за обуку енергетских менаџера при Машинском факултету објавио је јавни позив за пријављивање кандидата, који ће трајати наредних 10 дана. По истеку рока за пријаву, формираће се групе од по 40 полазника, који ће похађати овај курс. Планирано је да прва група заврши похађање курса до летње паузе, изјавио је професор др Милош Бањац, са Катедре за термомеханику Машинског факултета.
Курс се састоји од шестодневне обуке и израде годишњег извештаја и програма енергетске ефикасности уз помоћ ментора, након чега кандидат полаже завршни испит. Након положеног испита издаје се уверење о положеном испиту, са којим се аплицира у Министарство рударства и енергетике, где министар издаје лиценцу за обављање послова енергетског менаџера, истакао је професор Бањац.
За полагање испита за енергетског менаџера могу да се пријаве кандидати који су имају најмање стечено високо образовање првог степена академских студија у области техничко-технолошких наука (180 ЕСПБ) и стечено високо образовање другог степена академских студија на мастер студијама у областима машинства, електротехнике или технологије.
Област општинске енергетике је први циклус обуке за енергетске менаџере. У октобру започињу друга два курса – за обуку у области индустријске енергетике, а након тога и за обуку у области зградарства.
Професор Бањац подсећа да је Министарство за енергетику још 2009. године са Јапанском организацијом за међународну сарадњу – JICA, започело пројекат успостављања система енегетског менаџмета, са идејом да се овај систем који у Јапану упешно функционише дуже од 30 година успостави и у Србији. Истовремено, наводи наш саговорник, Европска Унија је кроз Енергетску заједницу, као организацију који се бави енергетиком Западног Балкана, доносила бројне директиве о енергетској ефикасности. Србија је била дужна да те прописе пренесе у домаће законодавство, а после да их примени у пракси. Поред осталог, обавезала да ће у периоду од 2010. до 2018. године остварити 9% уштеде финалне енергије. Да би то и остварила, Законом о ефикасном кришћењу енергије из 2013. предивиђено је успостављање система енергетског менаџмента, као механизама који ће спроводити предвиђене мере и активности енергетске ефикасности, а истовремено обавештавати Министарство о спроведеним мерама у компанијама које троше веће количине енергије, општинама и у великим комплексима зграда. Истовремено, закон је предвидео да неке од организација могу да спроводе курсеве обуке за енергетске менаџере, а 2015. године објављен је јавни позив да се организације које су кадровски и технички оспособљене пријаве за тај посао. Међу њима је био и Машински факултет у Београду, који је тако стекао право да постане овлашћена организација, односно Центар за обуку енергетских менаџера.
У изради програма годишњег плана енергетске ефикасности за локалне самоуправе користиће се софтвер којим ће у јединственој бази података бити обухваћени сви објекти на територији Србије који су велики потрошачи енергије. Овај софтвер који се већ неколико година успешно користи у Хрватској, донација је Програма Уједињених нација за развој (UNDP). Према речима професора Бањца обука за енергетске менаџере у индустрији и за енергетске менаџере за област зградарства спроводиће се програмима који се разликују од програма за енергетске менаџере за општинску енергетику. Ови проглами предвиђају обуку на опреми вредној 700 хиљада долара, а која је донација Јапанске Владе.
Увођење система енергетских мехнаџера је важно економском, али и у еколошком смислу, истакао је наш саговорник. Србија је енергетски увозо зависна земља. Сва енергија која се у виду нафте, гаса или других деривата увезе у Србију, а не искористи се на прави начин, практично сагори и сав тај новац нестане у диму. С друге стране, додао је он, свака фабрика или компанија има директан економски интерес да троши мање енергије, јер то појефтињује њен производ. То је интерес и сваке јединице локалне самоуправе, којој ће свакако остајати више новца у буџету, који ће моћи да усмери на нешто друго. Једно је сигурно, увођењем овог система, имаћемо мање загађење, јер мања потрошња енергије значи и мању емисију штетних материја и CO2, али је најважнији економски аспект, јер ћемо себи омогућити да боље живимо, односно да имамо квалитетнији живот, закључио је професор Бањац.
(Извор: Машински факултет)