Србији је потребан нови концепт индустријског развоја, заснован на знању и примени нових технологија, који ће подићи конкурентност домаћег производа и омогућити убрзан развој земље, заједничка је оцена учесника Панела који је на ту тему у понедељак одржан на Машинском факултету у Београду.
Ово је један у низу стручних скупова организованих уочи Међународне конференције “САД-ЕУ-Далеки исток-Србија/Технолошки самит 2016“, на којој би требало да се донесе Бела књига о ново-индустријализацији Србије, као оквир за дефиниснање нове индустријске политике Србије и акционог плана за њено спровођење. Учесници панела сагласили су се да доношење једног таквог документа, који ће бити предложен Влади Србије, мора да буде одраз свестране анализе и широког друштвеног консензуса.
Скупу су, поред декана факултета и директора научноистраживачких института техничке групације Универзитета у Београду, присуствовали и председник Савеза економиста Србије, професор Економског факултета др Драган Ђуричин, декан Универзитета Метрополитан проф. др Драган Домазет, председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић и чланови радне групе за припрему Конференције.
Идеја панела је да кроз размену мишљења и идеја дођемо до консензуса да без значајног учешћа истраживања и развоја у производима и технологијама и свему ономе што је резултат српске привреде нема задовољавајуће стопе раста БНП, рекао је у уводном излагању декан Машинског факултета у Београду професор др Радивоје Митровић. С друге стране, додао је он, консензусом усаглашен садржај завршног документа предстојеће Конференције биће јасна порука доносиоцима политичких одлука, пре свега Министарству привреде и Влади Србије, у ком правцу треба окренути привредни развој, али и колики су научноистраживачки потенцијали који се могу искористити у креирању нове индустријске политике Србије.
Напомињући да Србију очекују преговори са ЕУ о Поглављу 20 које се односи на индустријску политику и иновације, председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић је рекао да је технолошка неразвијеност главни проблем пословања домаћих предузећа и да такви показатељи јасно указују на неопходност промене развојног модела Србије. У контексту те технолошке димензије, која је кључни део Поглавља 20, треба посматрати и питање конкурентности наше привреде, рекао је Милетић. Он је мишљења да се тај проблем може превазићи развијањем нових производних технологија и подстицањем приватног предузетништва у тој области.
Говорећи о новој индустријској политици Србије са економског аспекта, председник Савеза економиста Србије професор др Драган Ђуричин је рекао да се ту мора имати у виду да је парадигма економског развоја после светске економске кризе променила правац од неолиберализма ка новој структурној економији. То је интелигентна, осимишљена политика која, усмерена пре свега на гране са разменљивим производима и услугама, води ка одрживом економском развоју. У Србији, навео је он, постоји бар 15 грана у којима наша привреда има шансу, међу којима су информационо-комуникационе технологије на првом месту. Те гране, са иновацијама у традиционалним гранама, отварају простор, да се регресија која траје 25 година, једном осмишљеном економском политиком и великим научноистраживачким потенцијалима на нашим факултетима, претвори у развојну шансу за Србију, закључио је професор Ђуричин.
Декан Универзитета Метрополитан професор др Драган Домазет је указао да се без подршке и спремности државе, да заједно са осталим сегментима друштва учествује у формулисању и спровођењу једне целовите политике, не може говорити о некавом индустријском развоју Србије. Како би улога државе требало да изгледа, професор Домазет је објаснио на примеру Сингапура, где су по принципу матрице различита министарства правила различите планове за сваки сегмент индустрије над којим имају надлежност, било да је реч о великим, средњим или малим предузећима. Значи, истакао је он, то је један целовит приступ, који је неопходан ако желимо да идемо напред.
Организатор Конференције, професор др Видосав Мајсторовић, са Катедре за производно машинство Машинског факултета, рекао је да су припреме тог скупа ушле у завршну фазу, да је велики број домаћих и иностраних стручњака за индустријски развој најавио долазак и учешће на Конференцији. Када је реч о документу који ће бити донет као оквир за нову индустријску политику наше земље, професор Мајсторовић је рекао да на његовом формулисању ради тим састављен од представника надлежних министарстава, привредних комора, инудстријских предузећа, универзитета, научноистраживачких института и других стручних асоцијација. Покушали смо да уважимо интересе свих заинтересованих страна и чини ми се да смо близу формулисања једног значајног документа али на један потпуно нов начин, закључио је професор Мајсторовић.
(Извор: Машински факултет)