Шесточлана делегација руског огранка IEEE Computer Society, коју је предводио академик, проф. др Арутјун И. Аветисјан, заменик председника Руске академија наука и директор Института за софтверско инжењерство у тој угледној научној установи, посетила је Машински факултет, где је с руководством разговала о могућим видовима сарадње у области развоја и примене напредних технологија, првенствено у области информационих технлогија и вештачке интелигенције.
Чланове руске научне делегације примио је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, а састанку су присустовали ипроф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за научно-истраживачку делатност, проф. др Живана Јаковљевић, продекан за наставу и проф. др Александар Грбовић, продекан за финансије Машинског факултета. У делегацији руског огранка IEEE Computer Society, поред академика Аветисјана, били су председник тог удружења, проф. др Сергеј Прохоров, као и докторанти Арам Аветисјан, Андреј Белаванстев, Денис Трудаков и Јуриј Маркин.
Поздрављајући госте, проф. Поповић је рекао да је за Машински факултет изузетна част што је у прилици да угости делегацију из пријатељске Русије и да је факултет отворен за унапређење сарадње са руским научним институцијама. Указао је на историјске везе српских и руских академских институција, напомињући да су многи руски професори имали важну улогу у развоју Машинског факултета.
Говорећи о садашњој сарадњи, проф. Поповић је навео да Машински факултет сарађује са бројним научним институцијама из Русије, међу којима су и Московски државни униврзитет „Ломоносвов“, Mосковски институт за физику и технологију, као и Обједињени институт за нуклеарна истраживања „Дубна“( ЈИНР). Подсетио је госте и на период док је обављао дужност државног секретара задуженог за науку и технолошки развој на бројне посете Руској федерацији, као и на свој сусрет са академиком Виктором Матвејевим, који је тада обављао дужност директора ЈИНР института у Дубни. Нагласивши значај историјских и постојећих веза између научних институција две земље, декан Машинског факултета је оценио да то богато наслеђе представља добру основу за даље унапређење сарадње у области образовања и технолошког развоја.
Проф. др Дагослава Стојиљковић упознала је госте са наставним, образовним и истраживачким потенцијалима факултета, као и активностима и Студентског центра изврсности, а затим је представила и мастер студијски програм Индустрија 4.0, који се реализује у сарадњи са Математичким факултетом у Београду и на којем се стичу најновија технолошка у области дигитализације производних постројења, роботике и вештачке интелигенције, анализе података и алгоритама и структуре података, машинског учења, сајбер физичких система, биоинформатике и многих других области.
Говорећи о лабораторијским потенцијалима, као посебно интересантне за госте из Русије издвојила је активности Лабораторије за роботику и вештачку интелигенцију и Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе. Посебно се осврнула на научне, истраживачке и развојне пројекте, као и пројекте у сарадњи с привредом, који се односе на развој и примену напредних технологија. Гостима је представљен и новоосновани Иновациони инкубатор као подстицајно окружење за развој и промоцију иновативног предузетништва, у оквиру којег се већ функционишу три стартапа.
Захваливши се на пријатељској добродошлици академик Аветисјан је изразио задовољство што је у прилици да после пет година поново посети Београд и оценио да постоји велики потенцијал за унапређење сарадње са академским институцијама у Србији.
Указао је на важност стварања независног технолошког екосистема који ће омогућити сарадњу различитих сектора, укључујући образовање и индустрију и представио клауд платформу Аспирис развијену у Институту за софтверско инжењерство, на чијем је челу. Платформа је заснована на OpenStack технологији и дизајнирана је да олакша сарадњу пружањем безбедне и независне инфраструктуре за различите апликације. Проф. Ишханович је напоменуо да је Институт отворен за организовање специјалних курсева за обуку наставника и студента за коришћење ове технологије, што би олакшало размену знања и ојачало оквир сарадње. Како је навео, сарадња треба да буде обострано корисна и фокусирана на заједничке циљеве развоја иновативних технологија које се могу применити у реалним условима.
На крају посете, проф. Поповић и проф. Аветисјан су у знак међусобног уважавања и будуће сарадње разменили пригодне поклоне. Том приликом проф. Поповић је уваженом госту из Русије поклонио монографију „Машински факултет Универзитета у Београду 1873-1948-2023“, штампану поводом обележавања 75-годишњице факултета.
У књизи је представљен развој факултета, од 1948. године, када је формиран као самостална високошколска установа, али и свеукупан развој науке о машинству, од далеке 1873. године, када је уведен први предмет „Мехника и наука о машинама“ у високо школство у Србији. Посебан део у монографији посвећен је управо руским професорима који су дали велики допринос развоју науке у области машинства у нашој земљи.
Посету руске делегације организовао је огранак IEEE Computer Society у Србији, а састанку су присуствовали представници тог удружења проф. др Божидар Раденковић, проф. др Петар Кочовић, као и др Снежана Кирин, проф. др Борислав Агапиев и проф. др Драган Раденовић.
(Извор: Машински факултет)