Свечаном академијом „Корак испред свих“ Машински факултет Универзитета у Београду обележио Дан факултета и две важне годишњице у својој историји – 76 година као независне високошколске установе и 151 годину од увођења високошколске наставе у области машинства у Србији.
На свечаности у препуном Амфитеатру Машинског факултета истакнути су најважнији резултати у претходној години, награђени су најбољи студенти, а заслужним појединцима уручена су специјална признања за допринос развоју и подизању угледа Машинског факултета.
Бројне званице и угледне госте поздравио је председник Савета Машинског факултета проф. др Драган Милковић и захвалио свима који су, како је навео, својим радом у допринели развоју и афирмацији Машинског факултета.
«Добри резултати рада у свим областима деловања Машинског факултета у протеклој академској години, али и у претходном периоду, резултирали су тиме да је на овогодишњим изборима за ново руководство факултета, професор Владимир Поповић поново добио изузетну подршку Наставно-научног већа, а Савет Машинског факултета је донео једногласну одлуку о његовом избору за декана у новом мандатном периоду. То значи да ће током наредне три године Машински факултет водити ново-старо руководство», рекао је предеседник Савета факултета и члановима Деканског колегијума пожело много успеха и још боље резултате у наредном периоду.
Протеклу академску годину обележило је изванредно интересовање младих за студије машинства и упис најбројније генерације студената у последњих 25 година, интензивна сарадња са привредом, као и богата међународна сарадња са водећим институцијама из великог броја земаља.
„Најлепша вест за нас у овој години је 698 уписаних бруцоша. У односу на демографску ситуацију то је вероватно најбољи упис у историји факултета“, истакао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Како је навео, 60% уписаних студената долази из гимназија, 40% из средњих техничких школа, док је просечна оцена ђака 4,40.
„Пре три године када сам изабран за декана рекао сам да кључни разлог моје кандидатуре лежи у уверењу да Машински факултет може и мора даље да напредује, без обзира на сјајне резултате у прошлости и легендарне професоре који су нама предавали. Наша традиција је свакако за понос, али ако не радимо на добар начин, то све губи смисао. Верујем и даље да је наш факулет камен темељац знања и образовања у Републици Србији, а после три годн на месту декана, у то сам апсолутно сигуран“, рекао је декан Машинског факултета.
Како је навео, протеклу годину обележиле су бројне активности усмерене на унапређење свих сегмената деловања и рада Машинског факултета. Обновљен је рад Алумни фондације Машинског факултета, као мост који ће успешно спајати тренутну заједницу на факултету са бившим дипломцима и тако поспешити међусобну сарадњу, раст и развој. Такође, формиран је и „Докторослов“, својеврсна база података о докторима машинства и њиховим менторима, која јасно осликава историјски развој академског и научног стабла Машинског факултета и успостављена је награда „Академик Владан Ђорђевић“, која је ове године додељена по други пут.
„На чувеној Стендфордовој листи 2% најутицајнијих научника у свету, од 90 научника из Србије, седморица професора је са Машинског факулета, тројица од њих су међу првих 20“, истакао је проф. Поповић. Како је навео, обновљена и национална акредитација за све студијске програме, као и акредитација Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера (RINA), а ове године биће обновљена и немачка ASIIN акредитација.
Много се радило и на афирмацији Машинског факултета у међународној научној заједници. Посебно се издваја посета високе делегације Министарства науке и технологије Народне Републике Кине, што је један од најважнијих догађаја у богатој историји факултета. Упостављена је и срадња са водећим универзитетима из Аустрије, Русије, Немачке и Кине.
Радило се и на повећању видљивости научно-истраживачког рада.Осниван је Иновациони инкубатор, који се реализује у овкбиру програма „Србија земља науке – земља иновација “ Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Успостављан је и дигитални репозиторијума научних резултата и публикација под називом Machinery, који броји више од 7.799 референци, а у информационом систему Е-наука регистровано је укупно 260 активних истраживача.
„Ослонац смо државе кад је реч о енергетици о чему говори и специјална плакета коју смо прошле године доделили Електропривреди Србије. Бавимо се напредним технологијама, роботиком, индустријом 4.0, обновљивим изворима енергије, е-мобилоношћу, водоником и многим другим областима. Такође, сарађујемо са ЦЕРН-ом, што је такође веома важно за слику коју шаљемо о факултету. Сматрамо да је ово прави тренутак да наставимо са послом који смо почели на реформи факултета, а на то нас обавезују и два важна признања које смо добили 2023. године – Сретењски орден и Светосавска награда“, поручио је, између осталог, проф. Поповић.
Честитајући Дан факултета, студентима, наставницима и свим запосленима, ректор Универзитета у Београду, проф. др Владан Ђокић је истакао да Машински факултет не представља само образовну институцију, већ је стуб развоја наше привреде, индустрије и технолошких иновација.
„Када погледамо уназад можемо са сигурношћу рећи да је Машински факултет постао синоним за високо квалитетно образовање, истраживачку изврсност и блиску сарадњу са привредним сектором. Ово је место на којем су израсли многи угледни инжењери, професори, истраживачи и лидери индустрије, не само у Србији, већ и широм света“, нагласио је проф. Ђокић и подседио на кључну улогу машинских инжењера у модерном друштву.
„Они нису само стручњаци, већ су иноватори, креатори решења за проблеме данашњице од енергетске ефикасности и одрживости до развоја нових технологија које побоњшавају свакодневни живот. Машински инжењери су они који обликују свет у коме живимо и зато је образовање које пружа Машински факултет од непроцењиве важности за развој наше земље“, поручио је проф Ђокић.
Проф. др Ивица Радовић, државни секретар у Министарству просвете Републике Србије истакао је кључну улогу Машинског факултета у развоју образовања и науке у области машинског инжењерства, као и индустријског развоја наше земље.
Како је навео, последњих година влада изузетно интересовање младих за упис на техничке факултете, при чему интересовање за Машински факултет има готово облик експоненцијалне криве у поређењу са периодом од пре 15 година. „У том контексту задовољство је констатовати да се Машнски факултет успешно прилагодио захтевима модерног времена, препознавши нову шансу за развој сталним увођењем савремених дисциплина, као и развијањем многих иновативних студијских програма попут информационих технологија у машинству а посебно попут студијског програма Индустрија 4.0, што посебно важно за нови дигитални концепт индустрије који је већ заживео“, нагласио је, између осталог, проф. Радовић.
Министарка науке, технолошког развоја и иновација у Влади Републике Србије др Јелена Беговић je истакла да Машински факултет, са својом богатом традицијом и непрекидним напорима у образовању нових генерација инжењера, представља један од кључних стубова развоја Србије.
„Професионалци који се школују у овој институцији, као и њени научни и иновациони доприноси чине основу напретка у различитим гранама индустрије, инжењерства и истраживања“, нагласила је министарка, поручивши младима да наставе свој академски развој у правцу машинских наука јер тако постају креатори будућности целог друштва.
„Развој нових технологија, a посебно вештачке интелигенције, говори у прилог томе да ће нам се друштво мењати врло брзо у следећих пет до десет година. Оно што је сигурно јесте да ваше каријере неће бити угрожене и сматрам да ћете добити још битнију улогу као креатори будућности“, закључила је министарка.
Након академског дела свечаности, продекан за наставу проф. др Живана Јаковљевић уручила је награде студенту генерације Јовану Матићу, као и најбољим студентима основних и мастер академских студија: Урошу Марковићу, Јовану Миљанићу, Николи Радићу, Живојину Сувајцу, Матији Груловићу, Алекси Маџаревићу и Николи Кувекаловићу.
Плакета за допринос развоју и јачању угледа Машинског факултета уручена је проф. др Војкану Лучанину, проф. др Срђану Бошњаку и проф. др Марку Милошу, редовним професорима Машинског факултета у пензији. Награду „Академик Владан Ђорђевић“, за најбољи научни рад аутора са Машинског факултета објављен у најбоље рангираном међународном часопису изузетних вредности за 2023. годину, ове године је добио др Душан Ђукић, ванредни професор Катедре за математику.
У оквиру обележавања Дана факултета, као пратећи догађај приређена је фото-изложба која на најбољи начин осликава активности и успехе студената Машинског факултета у наставним и ваннаставним активностима.
Свачаној академији су пристуствовали и саветник председника Републике Србије проф. др Драган Гламочић, председник Српске академије наука и уметности академик Зоран Кнежевић, потпредседник САНУ и председник Националног савета за науку академик Зоран Поповић, изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, викарни епископ моравички Тихон, државни секретари, помоћници министара из више министарстава, као и представници амбасада НР Кине, Уједињених Аарапских Емирата и Либије.
Свечаности су, такође, присутвовали и директори Електропривреде Србије, компанија Ваљаоница бакра Севојно, ZF, Инмолд, Енергопројет, Србија воз, Београд на води, као и бројних других компанија. Са нама су били и ректор Универзитета у Крагујевцу, председник Академије инжењерских наука Србије, декани и продекани машинских и сродних факултета из земље и региона, декани факултета Универзитета у Београду и других градова у Србији, као и директори важних националних института, тела и агенција.
(Извор: Машински факултет)