Проф. др Александар Острогорски са Технолошког универзитета у Београду био је гост Машинског факлтета у Београду где одржао предавање под називом „Инфрацрвени апсорпциони спектри CO2 на собној температури и притиску до 3 атмосфере“. Предавање је одржано у четвртак, 04. јула у организацији Друштва термичара Србије.
Проф. Острогорски је дипломац Машинског факултета у Београду. Дипломирао 1977. године на Одсеку за термотехнику у области нуклеарне енергетике. Професионалну каријеру је започео у Институту „Гоша“ где је, пре увођења мораторијума на нуклеарну енергију у тадашњој Југославији, радио на проблемима акцидентног хлађења реактора. У тој области је 1981. године магистрирао на Политехничком институту „Rensselaer“ у САД, а докторску дисертацију у области преноса топлоте и материје одбранио је 1986. године на престижном Технолошком институту у Масачусетсу (МИТ).
Био је и Хумболтов стипендиста, а каријеру је градио у многим угледним научним инситуцијама и универзитетима у САД-у, између осталог и на Универзитету Колумбија. Од 2009. године ради на Технолошком институту у Илиноису, као професор на Департману за материјале и ваздухопловно инжењерство. Научна експертиза проф. Острогорског су појаве преноса топлоте и материје у високотемпературним процесима и карактеризација кристалних материјала који се користе у електронским и опто-електронским уређајима у свемирским истраживањима. Учествовао је у бројним пројектима под покровитељством свемирске агенције НАСА, као и у истраживањима на Међународној свемирској станици.
„Биографија проф. Острогорског је заиста импресивна. За Машински факулет у Београду, чији сте ђак, изузетна је част што сте одвојили време да одржите предавање. Увек сте добродошли у својој кући.“, рекао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић и изразио задовољство што је факултет домаћин једне овакве научне трибине Друштва термичара Србије.
„Случајно или не, Машински факулет ће у среду, 10. јула у Влади Србије потписати Меморандум о развоју нуклеарне енергије у Србији, заједно са још неколико научних институција, међу којима су и Инситут за нуклеарне науке Винча и Електротехнички факултет у Београду. Међутим, видећемо како се то све одвијати с обзиром да је у нашој земљи још увек на снази мораторијум о забрани изградње нуклеарних електрана из 1989. године, а и питање нуклеарне енергије је, као и у свакој другој земљи у свету, углавном више политичко, него стручно питање“, истaкао је проф. Поповић, а затим се осврнуо и на изузетне резултате уписа на Машински факултет за који се ове године тражило „место више“.
Предавање проф. Александра Острогорског најавио је председник Друштва термичара Србије др Предраг Стефановић, који је изразио захвалност Машинском факултету на подршци у одржавању скупова у организацији тог стручног удружења.
У уводном делу предавањa, проф. Острогорски се осврнуо на значај угљен-диоксида, као главног производа сагоревања угљоводоника и један од гасова који могу да емитују и аспорбују инфрацрвено зрачење (IR) и учествујe у преносу топлоте. Затим је говорио о методама мерења спектра IR апсорпције и описао разлику између дисперзионог мерења и инфрацрвене спектроскопије са Фуријеовом трансформацијом (ФТИР).
У другом делу предавања представио је резултате ранијих мерења спектра апсорпције у течном стаклу и неким кристалима, а затим је изнео и резултате најновијих истраживања и мерења спектра IR апсопције угљен-диоксида. Основна сврха ових истраживања је прецизније израчунавање преноса топлоте у зградама, градовима итд.
После предавања уследила је конструктивна дискусија у којој су могла да се чују различита мишљења о значају и оправданости ових истраживања, посебно у контексту борбе против климатских промена и последица глобалног загревања.
(Извор: Машински факултет)