Константин Хранисављевић, некадашњи студент Машинског факултета у Београду, који је професионалну каријеру градио у Канади, већ трећу годину за редом стипендира студенте Машинског факултета у Београду, који су слабијег материјалног стања, а постижу добре резултате на студијама. У својој мисији има велику подршку супруге Вере, а од стипендиста очекује само да буду посвећени и добро уче.
Идеја за овакав вид сарадње са Машинским факултетом настала је пре много година, али je реализована тек пре две године када је породица Хранисављевић стипендирала првих десет студената. Сарадња је настављена и у школској 2023/24. години, када је додељено 20 стипендија, а недавно је потписан и нови анекс уговора о стипендирању још 20 студената у школској 2024/2025. години.
Господина Хранисављевића живот није мазио. Одрастао је у сиромаштву, школовао се уз рад, а захваљујући добрим људима у фирми у којој је радио, успео је да заврши, најпре средњу техничку школу, а затим и Машински факултет у Београду. Тада је дао обећање да ће једног дана, када буде успешан, узвратити на исти начин, доброчиством.
„Одрастао сам у послератно време. Живели смо у немаштини, као и већина људи у мом окружењу. Хлеба није било, само проја и то она најпростија, замешена врућом водом и брашном. Прво сам изучавао занат у Школи ученика у привреди. Били су то најтежи дани мог живота. Отац ме је оставио код неког приватника, који ме је само искоришћавао. Од заната ништа нисам научио. То време сам веома добро запамтио“, каже г. Хранисављевић.
Тешке животне прилике нису га демотивисале да настави образовање. После заната се запослио и одмах уписао средњу техничку школу. „У то време нисте могли да упишете факултет, ако немате завршену средњу школу. Није било лако школовати се уз рад, али сам имао подршку једног од директора у фирми где сам радио. На његову препоруку, раднички савет те фирме ми је одобрио пола радног времена, што ми је омогућило да завршим средњу школу и упишем Машински факултет“, наводи наш саговорник.
После студија одлази у Немачку и само након три месеца почиње да ради у струци. „У Немачкој сам радио око пет година, а онда сам емигрирао у Канаду. Тамо сам се запослио као инжењер у једној немачкој фирми у којој сам изградио веома успешну професионалну каријеру“, каже г. Хранисављевић, напомињући да му је то управо омогућила диплома и знање стечено на Машинском факултету.
Период на студијама није био животно лак, али је било и лепих тренутака. Радо се сећа професора математике Душана Аднађевића. „Био је веома јасан у ставу да је математика кључна за студије машинства и да нас, уколико желимо да идемо напред, неће пропустити на испиту“, каже г. Хранисављевић.
Управо због тешког животног пута који га је пратио, овај „машинац“ великог срца сада, жели да дарује друге и не тражи ништа заузврат. „Моја супруга и ја смо решени да помогнемо. Већи део нашег имања наменили смо за образовање социјално угрожене деце која добро уче и имају свој циљ. Искрено се надам да ће им наша стипедија олакшати студирање“, поручује на крају Константин Хранисављевић.
Значајна помоћ студентима
„Када нас је пре две године г. Хранисављевић контактирао за нас је то било веома пријатно изненађење и веома брзо смо успели да се договоримо око детаља на који начин реализовати такво једно доброчинство намењено студентима који желе да уче и раде, а нису у завидној материјалној ситуацији“, каже проф. др Маја Тодоровић, продекан за међународну сарадњу и докторске студије.
Како је навела, договорено је да донација иде факултету, а да је факултет у обавези да јавно огласи позив за стипендије под одређеним условима, прикупи пријаве студената, изабаре одређени број академаца на прелиминарној листи која је могућа за стипендирање, а да ће крајњу реч дати донатори, који ће и изабрати стипендисте за једну школску годину.
„Наравно, наши донатори уопште нису искључиви и желе да подрже студенте који постижу добре резултате све до завшетка основних студија. Зато се трудимо да нам у стипендирању буду заступљени студенти са све три године основних академских студија“, истиче проф. Тодоровић.
(Састанак са првом генерацијом стипендиста)
О томе колико стипендије значе самим студентима говорио је Шеф Службе за студентска питања, др Драгољуб Бекрић. „Прошле године смо направили један заједнички састанак са првом генерацијом стипендиста, који су желели да упознају своје донаторе и пренесу своја искуства. Било је изузетно емотивно, а једна од девојака је том приликом истакла да јој је стипендија изузетно значила, јер је могла себи да плати дом и мензу, а да финансијски не оптерећује породицу. С обзиром да је у питању једнородитељска породица, стипедија јој била буквално животни импулс. Иначе, реч је о студенткињи која је имала изузетно добре резултате на студијама“, истакао је на крају др Бекрић.
Леп пример за будуће донаторе
Потписивању новог анекса уговора, присуствовао је и проф. др Иван Божић, директор Алумни фондације Машинског факултета, који је том приликом оценио да је гест породице Хранисављевић леп пример за све будуће донаторе.
„Оно шта Алумни фондација промовише је управо једно заједништво, пре свега успешних алумниста, не само у домену бизниса, него и успешних у животу. Господин Храисављевић је пример човека који је успео у животу, а овом стипендијом и улагањем у студенте показује и диван пример доброчинства. Управо је то оно што ће Алумни фондација промовисати у наредном периоду “, истакао је проф. Божић.
Напомињући да Фондација окупља првенствено некадашње студенте Машинског факултета, навео је да је основни циљ те организације повезивање свих активних чланова у једну заједницу која неће имати само интересну сферу као циљ, јер донација може да буде и стручна пракса, стручно предавање, успешно животно искуство или спонзорство неког лепог догађаја.
(Извор: Машински факултет)