Како претворити идеје у бизнис? Како настају успешни спинаут пројекти из истраживачких институција? Да ли би научници морали да науче да „фрејмују (уоквирују) информације“ и тако их учине релевантним за различите сегменте јавности? О чему говоримо када говоримо о научној комуникацији? Ово су само неке од тема о којима се дискутовало на Осмој међународној научној конференцији – CNN Tech 2024, која је одржана у Београду, у организацији Машинског факултета и Иновационог центра Машинског факултета у Београду.
Основни циљ CNN Tech конференције јесте повезивање науке и привреде, а на скупу је учествовало више од 150 еминентних научника и истраживача из земље и региона, који су представили најновије резултате истраживања и иновативна решења у областима машинског инжењерства и нових технологија. У оквиру конференције одржан је и „Регионални иновациони форум 2024“ у чијем су фокусу биле теме из области предузетништва, трансфера технологија и научне комуникације.
Конференција је свечано отворена у уторак, 25 јуна, у београдском хотелу „Мона Плаза“, а учеснике и угледне званице поздравио је председник Организационог одобра, проф. др Ненад Митровић, научни саветник и редовни професор на Катедри за процесну технику Машинског факултета у Београду.
„Програм овогодишње конференције на најбољи начин одсликава нашу полазну идеју о догађају мутидисциплинарног типа који окупља истраживаче из различитих области и постаје место за размену знања и искустава, као и место за повезивање истраживачког рада са потребама привреде. Управо из такве интеракције рађају се нове идеје и иновације“, истакао је проф. Митровић.
„Број учесника конференције и пристиглих радова на најбољи начин говори о успеху који сте постигли. Оно што је посебно важно јесте чињеница да тај начин ширите значај и утицај Машинског факултета. То је веома добро за све нас и зато вам желим да истрајете у томе“, поручио је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, а затим се осврнуо на овогодишњи упис на факултете.
„Машински факултет у задњих седам година има највећи број реално пријављених кандидата и први пут има више реалних пријава од Електротехничког и Медицинског факулета. Наравно, то не значи да ће се сви они уписати, али та бројност свакако подиже квалитет студената. Са друге стране, када узмемо у обзир да је број средњошколаца од 2010. године, када их је било 285000 , смањен за 50000, а да је број матурарната мањи за ¼ у односу на тај број, онда је интересовање за Машински факултет још веће“, истакао је проф. Поповић и учесницима конференције пожелео успешан рад.
Присутнима се обратио и директор Иновационог центра Машинског факултета, проф. др Ненад Зр нић.
„Чињеница да је ово осма конференција по реду и да сте успели да одржите темпо од годину дана између два скупа заслужује све похвале. Конференције су посебно значајне за младе истраживаче и научнике. То је прилика за стицање нових познанстава, повезивање, а на крају и за публиковање радова, на основу којих ће се рангирати и бирати у виша звања“, истакао је проф. Зрнић.
У име Министарства просвете Републике Србије учеснике је поздравио др Алекдандар Јовић, помоћник министра за високо образовање.
„Машински факултет генерално негује организовање конференција, а управо из оваквих скупова и малих мобилности долази до будуће сарадње која резултује радовима из категорије од М21 до М23“, рекао је Јовић и изразио задовољство што је у прилици да говори на скупу стручњака који , како је навео, на набољи начин развијају и примењују савремене технологије.
„Веома ми је драго што постоји и велико интересовање за Машински факултет. То указује на развој Републике Србије у делу који се односи на индустрију, односно указује да смо ухватили корак са новим технологијама и четвртом индустријском револуцијом, што је кључно за развој једне земље“, рекао је, између осталог помоћник министра просвете.
Проф. др Мирослав Трајановић саветник министра науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије учесницима је представио активности ресорног министарства на подстицању развоја иновационог еко система у нашој земљи.
„Веома нам је важно да Србија буде земља иновација. По европској статистици Србија је у науци на 9. месту. Бољи смо од многих европских земаља са много већим буџетом за науку. Међутим, наша економија није високо рангирана. Недостаје нам оно што постоји у Америци, а посебно у Кини, да свако улагање у науку донесе нешто корисно за развој друштва или за развој економије. Значи, требају нам иновације и иновативни производи да бисмо створили додатну вредност и повратили инвестиције у науку. Ми смо мала и сиромашна земља и ако не уновчимо и не поватимо инвестиције уложене у науку, онда неће бити ни нових инвестиција кључних за економски раст Србије“, поручио је, између осталог, Трајановић.
Конференцију је званично отворио професор емеритус, др Александар Седмак који је рекао да је захваљујући иницијативи и ентузијазму младих сарадника пре осам година покренута конференција каква до тада није постојала и која у потпуности одговара развоју иновационог екосистема.
„Како су године пролазиле и конференција расла и сада имамо скуп који је „brand name“ Машинског факултета и Иновационог центра Машинског факултета и представља једну нишу науке, истраживања, иновација, па и комерцијализације“, истакао је проф. Седмак и учесницима пожелео успешан рад.
На конференцији је представљено укупно 127 радова из различитих научних области, који ће бити објављени у тематском зборнику од међународног значаја под називом New Trends in Engineering Research 2024, који ће штампати реномирана издавачка кућа Шпрингер. Иначе, конференција је по први пут одржана у Београду и то на две локације, у хотелу „Мона плаза“ и на Машинском факултету.
(Извор: Машински факултет)