Проф. др Мирослав Бенишек, редовни професор Машинског факултет у пензији, некадашњи продекан за научно-истраживачку делатност, шеф Катедре за хидроенергетику и руководилац Центра за хидрауличне машине и енергетске ситеме, редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС), преминуо је у 79. години. Његов изузетан рад у настави, струци и науци памтиће генерације студената, колеге, професори и инжењери. Датум комеморативне седнице биће накнадно објављен.
Научно-истраживачки допринос проф. Бенишека се односи на истраживања турбулентних вихорних струјања у правим цевима и дифузорима, истраживања у домену струјних процеса у хидрауличним турбинама, теорије прерачунавања са модела на прототип турбине и кинетичке равнотеже невискозних струјања, као и на утицај Рејнолдсовог броја на калибрационе карактеристике Конрад сонде.
Проф. Бенишек је идејни творац и реализатор разних постројења за испитивање хидрауличних пумпи, модела турбина, хидромашинске опреме и запреминских протокомера у лабораторији Машинског факултета. Његова најзначајнија инжењерска остварења су: Аутоматски хемијски детектор АХД за мерење токсичких агенаса у атмосфери, Центрифугални вентилатори за хемијску индустрију, Цевна турбина, Опитно постројење за испитивање метеосензора за борбена возила, Сонде за струјна мерења, Млазни аксијални вентилатор за тунеле, Банки турбина, Франсисова турбина, Постројења за калибрацију протокомера високе тачности, Постројење за испитивање вихорних струјања, Инсталација за калибрацију сонди за мерење брзина и притисака у флуиду, Шестоканална (Конрад) сонда за мерење брзина и притисака у 3- D простору.
Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Машински факултет у Београду уписао је 1965. године и дипломирао 1970. године са средњом оценом 9,64. У периоду од 1971. до 1972. године радио је предузећу „Јанко Лисјак”, а од 1972. постаје стипендиста РЗНС и сарадник на Машинском факултету на катедрама за хидрауличне машине и механику флуида. За магистарски рад и докторску дисертацију је добио награде Привредне коморе Београда. За асистента на Катедри за хидрауличне машине изабран је 1976. год, 1980. године је изабран у звање доцента, 1988. године је изабран за ванредног, а 1993. године за редовног професора Машинског факултета у Београду.
Био је носилац предмета: Хидрауличне машине 2 (турбине), Техника мерења, Пројектовање хидромашинских постројења, Хидромашинска опрема, Мерење у хидроенергетици, Хидроенергетска постројења и опрема, а у ранијој универзитетској каријери држао вежбе из предмета Хидрауличне машине 1 (пумпе), Пумпе и вентилатори, Турбомашине, Механика флуида и Струјнотехничка мерења. На последипломским студијама је држао наставу из предмета Струјнотехничка мерења и Специјална поглавља из хидрауличких машина, а на докторским студијама увео предмет Моделска и прототипска испитивања хидрауличних машина. Био је ментор више од 350 дипломских радова и пет доктората. Осим у Београду, предавао је и у одељењима Машинског факултета у Краљеву и Приштини.
Био активан у друштвеном раду на Машинском факултету у Београду, Београдском Универзитету, стручним организацијама и удружењима. Био је продекан за научно-истраживачки рад у пет мандата и дугогодишњи шеф Катедре за хидроенергетику и Центра за хидрауличне машине и енергетске системе.
Проф. Бенишек је обављао дужност председника Савета ООУР-а за Енергетско машинство Машинског факултета. Био је представник Машинског факултета у Основној заједници науке Београда у Комисији за пројекте, руководилац Института за енергетику и термотехнику, члан и председник управног одбора Дринских хидроелектрана, члан Одбора за водопривреду Привредне коморе Србије и члан Савета Владе Републике Србије за рационално газдовање енергијом.
Био је технички руководилац и учесник бројних моделских испитивања хидрауличних турбина за хидроелектране у саставу ЕПС, руководилац и учесник у испитивању већег броја пумпних станица, члан Стручне радне групе Мешовите комисије југословенског дела за техничка питања ХЕ Ђердап, руководилац радне групе Музеја Никола Тесла – „Дело Николе Тесле у области машинства“, руководилац секције Тhermo-fluid dynamic у оквиру курсева Summer Academy у организацији DAAD Germany.
Учествовао је у више од 370 научно-истраживачких пројеката и пројеката сарадње са привредом и има 30 пројектованих и изведених машина и уређаја. Објавио је осам књига и уџбеника, 222 рада у часописима и скуповима од националног и међународног значаја. Поред сарадње са домаћим универзитетима и компанијама, остварио је и међународну сарадњу са факултетима у Француској, Немачкој и Румунији.
Проф. Бенишек је и добитник бројних награда и признања, од који се издвајају: Признање за изузетан допринос развоју науке – Основна заједница науке Београда 1990, Плакета проф. др Војислав Стојановић за изузетне резултате постигнуте у научно-истраживачком раду од Удружења универзитетских професора и научника Србије (2006), Повеља „Никола Тесла” за изузетан допринос у проучавању имена и дела Николе Тесле (2007), Специјално признање за решење малих хидроелектрана са цевним турбинама (2005), Златна медаља са ликом Николе Тесле за вентилатор за одржавање еколошких услова у тунелима (2009) од Удружења проналазача Србије и Плакета Машинског факултета – награда за доброчинство, допринос развоју МФ и успешну сарадњу (2011).