Машински факултет Универзитета у Београду се са великим пијететом опростио од проф. др Николе Ћука, великог стручњака, изузетног инжењера и професора, који је оставио велики траг у науци и инжењерској пракси у области термоенергетских постројења, не само у Србији, него и ван граница наше земље.
Проф. Ћук, некадашњи шеф Катедре за термоенергетику и руководилац групе за термоенергетска постројења, био је човек од врлина и многоструког дара, а његова свестрана личност никога није остављала равнодушним. Био је човек широке културе, полиглота, заљубљеник у аутомобиле, спортиста, рукометаш Партизана, државни репрезентативац и заслужни спортиста Југославије. Својим животом и радом, проф. Ћук је дао велики допринос развоју Катедре за термоенергетику и Машинског факултета, истакнуто је, између осталог, на комеморативном скупу, који је у његову част одржан у четвртак, 13. јуна, у присуству најближих чланова породице, колега, сарадника и пријатеља.
„Машински факултет има изузетну историју и вишедеценијску традицију коју су градили врхунски професори и стручњаци. У тој плејади истакнутих професора, проф. Никола Ћук, који је цео радни век провео на Машинском факултету, имао је веома значајну улогу“, истакао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, који је и отворио комеморативни скуп.
„Проф. Ћук је посебно био познат по сарадњи са привредом. Чланови Катедре за термоенергетику, који су наследили проф. Ћука, наставили су да раде на сличан начин. Нажалост, то није случај са свим катедрама. Није лако ићи стопама тако великих претходника, али сви ми који настављамо да радимо морамо да се трудимо да уважавамо историју и традицију наше куће“, поручио је декан Машинског факултета.
О личности професора Николе Ћука, његовом животном, академском и професионалном путу, који су били тесно испреплетани, говорио је његов дугогодишњи сарадник и пријатељ проф. др Милан Петровић, руководилац Лабораторије за топлотне турбомашне.
„Проф. Ћук је свој цео радни век провео на Машинском факултету, где је радио скоро 40 година и прешао пут од асистента приправника, до уваженог редовног професора. У научно-истраживачком и стручном раду први је у нашој земљи почео да се бави гасним турбинама и оптимизацијом термоенергетских постројења. Из тих области је објавио своје најзначајније радове и дао највећи научни допринос. Више од 130 радова, студија и пројеката. Учестовао је у пројектовању и градњи термолекетране Нови Београд, која је пуштена у погон крајем 60-их година као пионирски пројекат и прва електрана са гасним турбинама у нашој земљи. Као консултант Електропривреде Србије учествовао је у градњи свих термоелектрана у периоду од 1960. до 2000. године. Помагао је у планирању и избору опреме, решавању проблема при градњи, контроли опреме, пуштању у погон и отклањању проблема у каснијем раду. Задужио је Електропривреду Србије и ову земљу, не само својим научним и стручним радом, него и генерацијама студената и дипломираних инжењера који су касније радили у ЕПС-у или са ЕПС-ом“, истакао је проф. Петровић.
Академски и научни пут проф. Ћука
Професор Никола Ћук рођен је 1935. године у Банатском Карађорђеву, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Вишу гимназију завршио је у Зрењанину. По завршетку гимназије уписао се на Машински факултет у Београду где је и дипломирао на Одсеку за опште машинство. Професионалну каријеру је започео као инжењер у Рударско-топионичарском комбинату „Трепча-Звечан“, а његова академска и научна каријера почиње 1962. године, када је изабран за асистента за предмет Топлотне турбине на Машинском факултету, код чувених професора Младена Поповића и Драгутина Стојановића, код кога је магистрирао и докторирао. У звање доцента изабран је 1980. године, у звање ванредног професора 1986. године, а у звање редовног професора изабран је 1991. године.
У потрази за новим знањима у области термоенергетике проф. Ћук се усавршавао у Италији, Француској, Швајцарској и Немачкој и то у фирмама и на универзитетима. У Италији је боравио три пута. Најпре, 1965. и 1968. године у фирми Fiat-Grandi Motori, где се упознао са развојем, тада још увек нове машине гасне турбине и учествовао у испитивањима гасних турбина које су касније уграђене у термоелектрану топлану „Нови Београд“. Године 1971. добија и стипендију италијанске владе у трајању од шест месеци на тему „Градња парних и гасних турбина велике снаге”. У току студијског боравка у Италији, усавршавао се код најзначајнијих произвођача енергетске опреме, међу којима су Ansaldo, Franco Tosi, Fiat i Nuovo Pignone , а упознао се и са организацијом инталијанске електропривреде (Ente Nationale per l’Energia Electtrica – ENEL).
Посебно значајан период у научном развоју проф. Ћука био је његов боравак у Немачкој, где у периоду од 1974. до 1978. године, са прекидима, провео 21 месец на Инситуту за топлотне турбо машине на Универзитету у Хановеру, код проф. Карла Бамарта, где се усавршавао на прорачунима комбинованих постројења гасних и парних турбина и посебно примени гасне турбине затвореног тока са хелијумом као радним флуидом. Такође, као стипендиста француске владе 1980/1981. године провео је пет месеци на усавршавању у Француској.
„На тим новим изворима знања, проф. Ћук је поред усвајања нових метода, усавајао је и нове принципе и приступе истраживању и настави које је касније примењивао на Машинском факултету, по чему је био веома познат“, рекао је проф. Петровић, а затим се осврнуо на његов академски и педагошки рад.
Омиљени професор
Проф. Ћук је на Машинском факултету држао вежбе и предавања из више предмета из области термоенергетике. Најдуже је предавао предмете : Гасне турбине и турбокомпресори, Термоенергетска постројења и Топлотне турбомашине на основним студијама, а предавао је и више предмета на постипдипломским студијама. Посебно велики допринос у настави професор је дао у развоју предмета Термоенергетска постројења, где је тај предмет иновирао новим знањима и новим примерима из његове богате праксе. Временом је овај предмет постао један од најпопуларнијих предмета на одсеку из кога је урађен апслолутно највећи број дипломских радова.
„Проф. Ћук је био омиљени професор и ментор дипломских радова генерација термоенергетичара. Његова предавања су била апсолутно најзанимљивија. Имао је редак говорнички таленат и способност да пренесе знање. Предавања, нарочито из термоенергетских постројења била су препуна примера из праксе, података о термоелектранама из Србије, Немачке, Италије, Француске… Тако се материја лакше памтила, лакше се повезивало градиво, прекидала се монотонија и врaћала пажња студентима.“, навео је проф. Петровић.
Поред универзитетске, научне и стручне каријере, проф. Ћук је имао и друга интересовања. Био је полиглота и човек широке културе. Поред спорта у којем је био веома успешан, његова велика љубав су били аутомобили. О томе најбоље говори податак, да никада није хтео да прода ни један свој аутомобил који је возио, од фолксвагена, преко пежоа, до мерцедеса, већ их је чувао и регистровао до краја живота.
„Био је човек великог формата, доброг срца и истанчаног осећаја за правду. У свим ситуацијама је имао здраворазумску, инжењерску логику. Био је омиљен међу колегама на факултету и то не само међу наставницима, него међу свим запосленима. Био је увек спреман да помогне, разуме, подржи, посаветује и несебично подели своје велико знање. Био је наша велика потпора и подршка. Хвала проф. Ћуку за непроцењиви доринос који је дао Машинском факултету и Катедри за термоенергетику. Иза њега остаје велико дело које нећемо заборавити“, поручио је на крају проф. Петровић.
Стручни ауторитет
О стручном ауторитету проф. Ћука говорио је његов некадашњи студент и први дипломац на предмету Термоенергетска постројења г. Александар Влајчић, који је после студија изградио веома успешну каријеру у Електропривреди Србије (ЕПС).
Како је навео, Катедра за термоенергетику има посебан значај за електропривреду Србије и њен је велики ослонац. „То је једна сјајна школа, чији су континуитет градили четири велика човека, проф. Младен Поповић, проф. Драгутин Стојановић, проф. Никола Ћук, а сада и проф. Милан Петровић“, рекао је г. Влајчић, а затим је навео само један од примера успешне сарадње тог предузећа и Машинског факултета. Реч је о пројекту капиталног ремонта термоелектране „Никола Тесла Б“, који је 2002. године успешно реализован захваљујући управо упорности и стручном ауторитету проф. Ћука.
„Проф. Ћук је био човек који је градио мостове између науке и привреде“, рекао је проф. др Милан Радовановић, некадашњи декан Машинског факултета и шеф Катедре за термичке процесе, чијим истраживачима је проф. Ћук омогућио да успоставе прве контакте са ЕПС-ом.
„Када једном инжењеру који је завршио моторизацијски смер понудите прилику да се бави енергетиком то није једноставно. Међутим, ми смо тај посао лепо урадили и то је нама омогућило да уђемо у једну велику, лепу и дугогодишњу сарадњу са ЕПС-ом. Никола је ту био један од кључних људи који је отворио тај пут, а на нама је било да га даље изградимо. На томе смо му изузетно захвални“, рекао је проф. Радовановић.
Скупу се на крају обратила и г-ђа Миљана Тепурић која је у име ненаставног особља поделила импресије о проф. Ћуку који је, како је навела, био човек благе нарави, приступачан у комуникацији и увек спреман да пружи подршку и посаветује своје најближе сараднике.
(Извор: Машински факултет)