Индустрија, превасходно прерађивачка индустрија, или оно што на Западу називају manufacturing је мотор економског и укупног друштвеног развоја Србије. Технолошка и иновациона спремност су одлучујуће за њене компетитивне перформансе, не само мерено у националним, већ превасходно у глобалним оквирима. У том смислу, јасније усмеравање иновационе заједнице ка производним технологијама, кроз изградњу националног иновационог хаб система специјализованог за производне технологије, посебно њихову дигитализацију и кибернетизацију, од највишег је стратешког значаја за економску будућност Србије.
Министарство науке, технолошког развоја и иновација Владе Републике Србије, у сарадњи са УНИДО – Организација Уједињених Нација за индустријски развој, Сектор за дигитализацију индустрије и иновације , заједнички раде на реализацији стратешког пројекта посвећеног системском јачању капацитета иновационог екосистема Србије за област индустријских технологија. Пројекат под називом: ‘Promoting Smart Manufacturing Through Innovation System Building in Serbia‘, даље га називамо УНИДО пројекат, налази се у завршној фази развојних активности.
На скупу који је одржан у четвртак, 29. јуна 2023. године у Привредној комори Србије, кључним актерима у области технолошког развоја и иновација презентован је предлог експертског тима УНИДО пројекта у облику ‘Strategic Guidance for the Formulation of a National Program on Fostering Manufacturing Innovation Hubs’ System in Serbia‘. Овим предлогом је прво дат пресек стања у области, у домаћем и европском простору, а затим су приказани основни концептуални оквири и понуђене стратешке смернице за изградњу националног иновационог хаб система – Smart Manufacturing Innovation Hub System Serbia – SMIH System Serbia који би био специјализован за домен дигитализације производних технологија, али уз холистичко разумевање модерног индустријског развоја уобличеног платформом Индустрија 5.0 Европске Уније.
У име домаћина, скупу се обратио помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић.
О стратешким аспектима пројекта говорио је др Marco Kamiya, директор УНИДО дивизије за дигиталне трансформације и AI стратегије.
Јован Милић, специјални саветник у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Владе Републике Србије, имао је уводно излагање на тему стратешких пројеката Владе Републике Србије усмерених ка изградњу националне инфраструктуре за иновације, са посебним освртом на стратешки пројекат Bio4 Campus, чији је основни циљ изградња националног иновационог хаба специјализованог за биотехнологије, јединственог ресурса ове врсте у региону, а по својим садржајима импресивног пројекта у сваком смислу.
Петар Б. Петровић, професор Машинског факултета Универзитета у Београду, УНИДО национални експерт за Smart Manufacturing и водећи експерт на УНИДО пројекту, учесницима скупа и широј стручној јавности представио је кључне поставке једног новог системског оквира за изградњу националног иновационог хаб система, специјализованог за иновације у области напредних производних технологија. У име Машинског факултета Универзитета у Београду, на скупу је учествовала и продеканка за науку и истраживање, проф. др Драгослава Стојиљковић.
Поред сесије уводних предавања, скуп је имао и посебну сесију посвећену дискусији са учесницима. Скуп је у својој основи имао консултативни карактер. Скоро 40 учесника из академске и иновационе заједнице, фабрика индустрије Србије, индустријских асоцијација и министарстава Владе Републике Србије, показало је велику заинтересованост за тематски оквир скупа и својим сугестијама, идејама и конкретним предлозима, дало је драгоцени допринос полазном предлогу УНИДО пројекта.
Дигитализација, паметни и колаборативни роботи, вештачка интелигенција (AI / IA), виртуелна реалност (VR), индустријски интернет ствари (IIoT), дигитална материјализација, и сродне трансформативне технологије које збирно називамо кибернетско-физичким производним системима, или само Smart Manufacturing, драматично мењају начин на који производимо и тиме унапређују производне и компетитивне перформансе свих индустријских сектора. Говоримо о фабрикама будућности, односно фабрикама СА будућношћу и фабрикама ЗА будућност. Концептима као што су Smart Factory, Digital Factory ili Virtual Factory, којима се стварају услови за одрживу будућност индустријске производње у свету који је потпуно умрежен дигиталним комуникацијама, у којем се технологије експоненцијалном брзином развијају и који се суочава са низом такозваних великих друштвених изазова – друштвених феномена екстремне комплексности којима се само можемо прилагодити, а не и супротставити.
Будућност Србије је у виталној и иновативној индустрији, која чини кичму њеног економског система. У паметној производњи хране кроз интеграцију природних ресурса и роботике, у производњи биотехнолошких и фармацеутских производа који ће обезбедити здравствену сигурност и отпорност на пандемијске и сличне изазове, у производњи нове генерације производа за освајање електромобилности. Будућност Србије је такође и у индустрији која је отворена за најновије стандарде зелене и ресурсно ефикасне производње, регенеративних модела који ће јој обезбедити еколошку одрживост, али и компетитивност у глобалним оквирима, увек са човеком у свом фокусу – ЕУ Индустрија 5.0 платформа. И овим се листа не исцрпљује. Листа онога што морамо да урадимо у области производних технологија да би се Србија у будућности стабилно развијала као просперитетно европско друштво, које почива на знању, иновацијама и снажној индустријској економији.
Очигледно је да су ови изазови огромни и зато они захтевају системски одговор. Једна од кључних компоненти тог одговора је одлучно, снажно и експлицитно усмеравање националног образовног и иновационог екосистема ка индустрији и иновацији производних технологија и процеса. Србији је потребно више робота, више паметне аутоматизације, али и више ‘Robot-Proof’ инжењера, фабрика које уче и фабрика у којим се учи.
Од посебног је значаја што кроз оквир УНИДО пројекта, али и даље активности које ће Министарство науке, технолошког развоја и иновација у будућности спроводити у правцу јачања иновационих капацитета и перформанси Србије у области производних технологија, Машински факултет има активно и конкретно учешће. Корени науке о производњи и производним технологијама у Србији су управо на Машинском факултету Универзитета у Београду. Пре свега на његовој Катедри за производно машинство. Битно је да се лидерство ове врсте очува, а да будућност производних технологија у Србији обликују они институционални актери којима су производне технологије матична и једина област професионалног деловања – у свету науке, истраживања, иновација и образовања.
Аутор: Проф. др Петар Б. Петровић, Машински факултет Универзитета у Београду