Виртуелна и проширена реалност, моћна технологија која нам пружа прилику да кроз просторну визуелну перцепцију неописиво реалним доживљајем заронимо у апстрактни свет измаштаних дигиталних модела, едукациони је фокус ERASMUS+ пројекта AVATAR на којем заједнички раде Université Grenoble Alpes (UGA), Institut Polytechnique de Grenoble, Université Grenoble Alpes из Француске, две партнерске институције из Италије – Politecnico di Milano (POLIMI) и Istituto di Sistemi e Tecnologie Industriali Intelligenti per il Manifatturiero Avanzato – (STIIMA-CNR, некадашња ITIA), Милано, и Машински факултет Универзитета у Београду, Катедра за производно машинство, Лабораторија за кибернетику и мехатронске системе (CMSysLab).
(АВАТАР тим Машинског факултета испред улаза u MADE Competence Center Industria 4.0, лоциран у POLIMI Bovisa La Masa кампусу)
Примарни циљ пројекта је да се студентима инжењерства приближи ова технологија на концептуалним основама, да се упознају са њеним техничким и технолошким детаљима, и да кроз практичне радње у лабораторијском окружењу стекну прва искуства у њеном коришћењу у решавању инжењерских проблема.
Основни радни задатак AVATAR пројекта је да се кроз поставку и развој једносеместралног курса сагледају педагошке специфичности ове теме и да се понуде конкретна решења која би се даље могла да примене у наставним програмима на универзитетима Европе. На том задатку се ради већ три године и за те три године одшколоване су 3 генерације студената.
Једна од кључних активности AVATAR курса је такозвана Joint Learning Lab (JLL). То је активност која се реализује у завршници семестра, када се у некој од партнерских институција AVATAR конзорцијума окупе сви студенти из текуће генерације и недељу дана тимски раде на финализацији семестралног пројекта. Прошле године је домаћин био Машински факултет у Београду. Ове године, JLL 2023 је одржан у Милану.
Студенти из Београда, 4 са производног машинства – Тамара Кандић, Тијана Лукић, Марија Милићевић и Митровић Павле и 4 са аутоматског управљања – Кристина Голо, Нађа Белић, Матија Жужа и Александар Ћосић, у пратњи асистента Лазара Матијашевића, отпутовали су у Милано у суботу, 6. маја. Већ у понедељак је започео целодневни рад на пројекту; пет дана у низу, до петка, 12 маја.
Домаћин је формирао 4 мешовите групе, трудећи се да у свакој групи буду равномерно заступљени студенти из Француске, Италије и Србије. Њих 23. Била је то прилика да се кроз заједнички рад на тему виртуелне реалности и њене примене у роботици и сродним производним технологијама, упознају не само са моделом рада чувеног POLIMI техничког универзитета, његовим лабораторијама и најмодернијом опремом, већ и да се ближе упознају са својим иностраним колегама студентима, раде са њима на заједничком изазову, друже се и успоставе пријатељства.
Сјајно искуство, кажу студенти
„Ово искуство нам је омогућило додатно усавршавање у струци, али и контакте са студентима из других земаља“, каже Тамара Кандић. Говорећи о пројекту наводи да се програм састојао од предавања, вежби и четири изазова које су студенти морали да реше, иако нису били унапред упознати са садржајем задатка. „На лицу места смо примењивали знања која смо стекли током основних и мастер студија и са колегама из других држава размењивали идеје. Учили смо од њих као и они од нас. Тимски рад је основа инжењерске праксе и зато је овај програм веома значајан за студенте. Надам се да ће у будућности бити више оваквих програма“, истиче Тамара. Наравно, додаје, поред кампуса, лабораторија, кабинета за роботику, студенти су у Милану имали прилику да у пратњи домаћина обиђу историјске знаменитости и музеје и упознају њихову културу.
Да је рад у интернационалном окружењу веома корисно искуство за будуће инжењере мишљења је и Тијана Лукић. „Суочили смо се са разним изазовима и свако од нас је имао другачију полазну тачку у њиховом решавању. То нам је и помогло да што пре дођемо до ефикасног решења. Међусобна размена теоријских знања стечених на различитим факултетима и годинама студија била је веома корисна за студенте. И професори и колеге са других универзитета били су отворени за сва додатна питања и помоћ из својих области стручности“, наводи наша млада саговорница. Сумирајући утиске из Милана, наводи да су имали прилику да виде универзитетске лабораторије и опрему, као и да и сами учествујемо у њиховом тестирању. „Упознали смо се боље са виртуелном реалношћу и њеним применама у роботици. У том смислу, ово искуство ће у великој мери допринети развоју наших каријера, али и нас младих као личности“, закључује Тијана Лукић.
Студенти у STIIMA CNR Virtual and Augmented Reality Laboratory
Према плану, све радне активности су одржане на Politecnico di Milano (POLIMI), Mechanical Engineering Department, кампус Bovisa La Masa, и на Institute of Intelligent Industrial Technologies and Systems for Advanced Manufacturing (STIIMA CNR) Студенти су детаљно упознати са експерименталним и развојним ресурсима лабораторија на STIIMA CNR , конкретно лабораторија за виртуелну реалност – STIIMA CNR Virtual and Augmented Reality Laboratory, и лабораторија за индустријску роботику – STIIMA CNR Intelligent industrial robotics for manufacturing Laboratory, као и новим стратешким комплексом Италије за дигиталне иновације у области производних технологија – MADE Competence Center Industria 4.0 лоциран у POLIMI Bovisa La Masa кампусу.
(Студенти у STIIMA CNR Intelligent industrial robotics for manufacturing Laboratory, Dr Nicola Pedrocchi, руководилац лабораторије упознаје студенте са ресурсима и програмима лабораторије. Иначе, лабораторија одаје утисак правог радног простора, места где се сустичу теорија и реалност, и оно најбитније, где се трага за одговорима на конкретне истраживачке проблеме. Све је посвећено раду и ни у једном детаљу се не препознаје изложбени карактер! Такође, то је место у којем у СТИИМ-и живе докторанти.)
Програм лабораторијског рада студената је био осмишљен кроз низ слојевито организованих изазова: како да виртуелну реалност примене у области производних технологија. Односно; како да направе реплике стварних робота, до нивоа техничког савршенства CAD модела и како да те моделе анимирају, да их оживе; зати како да спрегну њихово понашање са његовим парњаком из физичког света и тако формирају такозвану дигиталну сенку; како да моделирају и симулирају понашање робота у виртуелном свету и онда то понашање пренесу на његовог физичког близанца; и на крају, како да кроз интеракције у виртуелном простору програмирају роботе или раде неке друге технолошки релевантне задатке, који се затим пребацују у свет физичке реалности. Наравно, све кроз просторну перцепцију базирану на технологији виртуелне и проширене реалности као кључног интерфејса.
„Пуно математике, моделирања, сензорике и дигиталне електронике. То је оно што се већ годинама ради на предмету Мехатронски системи на Катедри за производно машинство, али на ERASMUS+ пројекту АВАТАР, тежиште је на виртуелној реалности“, каже руководилац АВАТАР пројектног тима Универзитета у Београду др Петар Б. Петровић, професор на Катедри за производно машинство, Машинског факултета универзитета у Београду и руководилац Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе – CMSysLab.
(После рада у лабораторији, иде се у учионицу где се сумирају утисци, решавају постављени задаци и пише семестрални извештај. Модел који смо поставили у Београду прошле године, примењен је и у Милану.)
Трећи за редом пролећни AVATAR семестар је завршен, студенти су позитивно оцењени и следе AVATAR сертификати, као и претходне две године. AVATAR пројекат се приводи крају у августу ове године. Сјајно искуство, не само за студенте већ и за професоре.
„Трогодишњи „in vivo“ експеримент нам је помогао да мало боље разумемо кључне изазове у настави. Подједнако, и по питању технологије, али и по питању сарадње, односно међународног партнерства на европском простору, где постоји доста разноликости, које лако измичу пажњи све док се не крене са конкретним послом. Имамо довољно материјала да се успостави најмање један врло квалитетан курс из виртуелне и проширене реалности усмерене ка производним технологијама. Као изборни предмет. Наравно, са брендом ERASMUS+ AVATAR пројекта. Да ли ће се та прилика претворити у реалност, показаће време пред нама. А по питању будућности, сигурно је да технологија виртуелне и проширене реланости тек треба да достигне свој пуни капацитет и кроз индустријске примене значајно допринесе даљем развоју производних технологија, бар када је у питању улога човека у том прилично замршеном контексту“, наглашава проф. Петровић.
(Извор: Машински факултет, све фотографије кредит Проф. П.Б. Петровић и студенти АВАТАР тима 2023)