Проф. др Бојан Бабић, редовни професор, вишегодишњи и актуелни шеф Катедре за производно машинство, продекан за финансије Машинског факултета Универзитета у Београду од 2004. до 2012. године, председник Савета Машинског факултета Универзитета у Београду од 2012. до 2015. године, диван човек и пријатељ упокојио се у четвртак, 20. априла 2023. године, у 64. години. У радости Васкрса узе га Господ.
Сахрана ће се обавити у понедељак, 24. априла 2023. године у 15:30 часова из цркве Св. Томе на Новом бежанијском гробљу. Опело почиње у 15 часова.
Проф. Бабић је рођен 14. новембра 1959. године у Ћуприји, од оца Рајка и мајке Мирославе. Ожењен је супругом Јасмином са којом, по промисли Господа, има два сина, Игора и Стефана. Син Игор са снајом Миленом, у славу Богу, подарио им је унучад, Филипа и Софију.
Дипломирао је 1983. године, магистрирао 1990. године и докторирао 1993. године на Машинском факултету Универзитета у Београду.
Од децембра 1983. године ради на Машинском факултету Универзитета у Београду на Катедри за производно машинство, где је прошао кроз сва звања, почевши од асистента-приправника, потом асистента, доцента, ванредног професора до редовног професора (од 2007. године). Био је гостујући професор на Малти, где је увео и предавао више предмета на MCAST (Malta College of Arts, Science and Technology).
Универзитет, Факултет и Катедра остали су без изузетног наставника, руководиоца и искреног пријатеља који је својим конструктивним и господственим приступом, добронамерношћу, оптимизмом и посебном енергијом пружао изузетну подршку свим запосленим члановима Катедре, као и многобројним колегиницама и колегама широм Србије и региона.
Професора Бабића ће генерације студената, како у Србији, тако и у академском свету, превасходно у Европи, памтити као наставника који је студентима, на изванредно близак и разумљив начин, умео да пренесе знања и вештине, посебно у домену програмирања и развоја комплексних софтверских решења, и то из најсложенијих области производног машинства 21. века.
У научној и стручној јавности биће запамћен по изванредном познавању и континуираном развоју и примени софтверских пакета где се посебно истиче оригинални софтвер FLEXY сопственог развоја, светски признат и верификован. Током четрдесетогодишњег непрекидног рада на Факултету користио је многобројне програмске језике (FORTRAN, Pascal, Clipper, Prolog, Basic, Visual Basic, PHP), а такође је веома добро препознат по системима за управљање базама података (SQL, MS Access), симулационим системима (GPSS, WITNESS, SimFactory, AnyLogic итд.), широко заступљеним софтверским пакетима за пројектовање (ProEngineer, Catia, AutoCad итд.), по развоју бројних софтверских апликација које су у практичној примени (базе података, симулациони пакети, WEB апликације, програмски пакети за пројектовање технолошких процеса итд).
Професор Бабић ће остати запамћен и као шеф Катедре који је најдуже водио Катедру за производно машинство, а значајно је и лично допринео њеном континуираном развоју. Данас Катедра за производно машинство има најзаступљенију библиографију научних референци и најбројнију цитираност својих чланова, у оквиру евидентне репрезентативности и изврсности Машинског факултета Универзитета у Београду у домену машинског инжењерства.
Био је руководилац Центра за нове технологије и руководилац Лабораторије за информационе технологије и управљање производњом у оквиру Катедре за производно машинство. Био је члан Већа групације техничко-технолошких наука на Универзитету у Београду у периоду од 2004. – 2015. године. Од 2021. године био је дописни члан Академије инжењерских наука Србије.
Научноистраживачке области којима се бавио током плодоносне академске каријере су: пројектовање производних технологија – система и процеса, рачунарски интегрисане технологије, дискретна симулација технолошких процеса, интелигентни технолошки системи и процеси, вештачка интелигенција, развој и примена софтвера широког спектра апликативности, аксиоматска теорија пројектовања флексибилних технолошких система и др.
Објавио је четири књиге и то истакнуту монографију националног значаја (М41) и три запажена уџбеника (са и до девет издања), има 12 радова публикованих у најпрестижнијим међународним часописима (Science Citation Index-Web of Science®), 6 поглавља објављених у истакнутим научним монографијама светски признатих водећих издавача, преко 120 радова представљених на међународним и националним конференцијама објављених у зборницима радова у Србији, региону и широм света – од САД, Европе, до Азије и Африке.
Посебно су важне активности професора Бабића током петнаестогодишње евалуације преко 300 предлога пројеката и током прећења реализације одобрених пројеката под јурисдикцијом Европске комисије пре свега у оквиру FP7, H2020 и Horizon Europe позива. Био је дугогодишњи члан Жирија Привредне коморе Србије за доделу престижне награде за најбоље докторске дисертације.
Био је руководилац једног међународног EUREKA пројекта и учесник у активностима више TEMPUS пројеката. Руководио је бројним научним и стручним пројекатима финансираним од стране министарстава Владе Републике Србије и привреде. Био је лиценцирани пројектант – инжењер и члан Инжењерске коморе Србије (ИКС) од 2010. године, а од 2014. године је био технички експерт Акредитационог тела Србије (АТС). Као известилац Ревизионе комисије Републике Србије од 2015. године учествовао је у ревизији два државна пројекта.
Ментор је једне докторске дисертације, три магистарске тезе и неколико десетина дипломских/мастер радова на српском и енглеском језику.
Уводио је и предавао многобројне предмете на Машинском факултету Универзитета у Београду, а најзапаженији су: Технологија машиноградње 1, Технологија машинске обраде, Компјутерска симулација и вештачка интелигенција, Рачунарски интегрисани системи и технологије, Пројектовање технолошких процеса, Флексибилни и реконфигурабилни технолошки системи, Аналитичке методе у инжењерском пројектовању, Анализа перформанси технолошких система, Planning, performing and controlling projects, Analytic methods for engineering design итд.
Увек ћемо памтити његово господство, доброту, бригу о колегама и посвећеност студентима, Катедри, Факултету и Универзитету.