Србија би у блиској будућности могла да се придружи светској свемирској заједници и државама које раде на развоју свемирских технологија. Мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака Машинског и Математичког факултета Универзитета у Београду, Института за физику и Астрономске опсерваторије Београд, увелико ради на развоју пројекта MOSAIC, који ће у Земљину орбиту послати први српски кјуб-сателит, којим ће моћи да се управља са Земље.
Основни циљ пројекта је успостављање чврстог темеља за развој свемирских пројеката у Србији, кроз овладавање базичним свемирским технологијама и као подршка за развој курикулума посвећених истраживањима свемира на Универзитету у Београду. Поред освајања технологија малих стандардизованих космичких летелица без сопствених погона (а нарочито њихове стабилизације), MOSAIC ће омогућити и извођење првих научних експеримената у свемиру, као и добијање првих фотографија наше земље из свемира.
Лансирање сателита оквирно је планирано за 2025. годину. За прорачуне орбиталне динамике летелице, који су од кључног значаја за њено кретање и што дужи останак у орбити, задужен је Марко Гавриловић, студент докторских студија и члан Катедре за механику Машинског факултета, који истовремено похађа и мастер студије на Математичком факултету.
„Мој задатак је да на основу еволуције орбите сателита утврдим како на његово кретање утичу гравитационо поље Земље, затим гравитација Сунца, Месеца и других небеских тела, као и остали ефекти, као што је утицај Сунчевог зрачења и атмосферски отпор и узгон. Наиме, у веома разређеном гасу, што је случај на висинама већим од 200 км на којима се крећу сателити, аеродинамички ефекти су последица размене енергије између честица атмосфере и самог сателита. То је тзв. динамика разређених гасова која битно утиче на његово кретање. Зато је веома важно да се прецизно одреде сви динамички параметри, а посебно је важно одредити тзв. Коефицијент акомодације енергије (Energy Accommodation Coefficient – α), као и коефицијент отпора и узгона. Наш циљ је да развијемо алгоритме за контролу оријентације и управљање кретањем сателита, како бисмо смањили те утицаје и омогућили да летелица што дуже остане у орбити. То до сада нико није урадио и сматрамо да ће то дати велики допринос развоју будућих кјуб сателита“, каже наш млади саговорник, који ће искуство с пројекта MOSAIC преточити у свој мастер рад на Математичком факултету.
Додаје да ће сателит бити лансиран током следећег максимума једанаестогодишњег Сунчевог циклуса, који се очекује средином 2025. године и обављаће посматрања у тзв. меком X-опсегу. Чланови истраживачког тима су уверени да ће то значајно допринети бољем разумевању научних феномена који су повезани с тим зрачењем, истакао је Марко.
Позив да учествује у пројекту МОSAIC добио је од свог ментора, др Душана Марчете са Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду. У пројектном тиму који ради на развоју кјуб сателита су и истраживачи Машинског факултета, проф. др Ђорђе Чантрак са Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе, ванр. проф. др Јелена Сворцан и ванр. проф. др Тони Иванов са Катедре за ваздухопловство, затим др Никола Веселиновић из Института за физику, др Лука Попвић из Астрономске опсерваторије у Београду, каи и др Драгана Илић, такође са Катедре за астрономију Математичког факултета.
Овај вишеструко талентовани младић, од почетка школовања бележи само успехе. Носилац је Вукове дипломе и титуле „Ђак генерације“ београдске средње школе Политехника – Школа за нове технологије“. Добитник је похвалнице Краљевског Дома Карађорђевић уз сагласност Министарства просвете, за исказан изванредан успех у завршеном средњем образовању 2017. године. Исте године добио је и награду Градске управе града Београда и Секретаријата за образовање за постигуне успехе током школовања као ученик генерације на свечаном пријему у Старом двору. Добитник је сертификата за присуство као делегат на петој сесији Модела Уједињених Нација 2017. године.
Уписао је основне академске студије на Машинском факултету Универзитета у Београду 2017. године, као први на ранг листи и завршио их је у мају 2020. године са највишом просечном оценом 10.00. Школовање је наставио на мастер студијама на смеру Механика, које је такође завршио с највишом просечном оценом 10.00, када је одбранио и први мастер рад из Аналитичке механике у историји Машинског факултета на тему „Квазикоординате и квазибрзине. Ојлер-Лагранжеве диференцијалне једначине и Лагранжеве једначине друге врсте сложеног кретања материјалног система“, такође са оценом 10.
Носилац је титуле „Најбољи студент основних академских студија“, „Најбољи студент мастер академских студија“, као и титуле „Студент генерације“ за постигнуте врхунске резултате током целих студија. Поводом Дана Универзитета у Београду, 10. септембра 2021. године, награђен је Повељом за изузетан успех као најбољи студент генерације Машинског факултета који је завршио основне академске студије у школској 2019/2020. години коју додељује Универзитет у Београду.
Иза Марка је и велики број такмичења на којима је постигао завидне резултате, не само током средњошколског образовања, него и током студија. Добитник је неколико награда на Републичким и регионалним такмичења из програмирања компјутерског управљања као и шампионске титуле из предмета Механика коју је освојио на Машинијади – традиционалном сусрету студената машинства из земље и региона, и то 2019., као такмичар и 2022. као коментор студентског тима.
Марко је добитник је Стипендије за изузетно надарене студенте Републике Србије, коју додељује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, три године заредом, односно школске 2019/2020, 2020/2021 и 2021/2022. године.
Академску каријеру и рад на Машинском факултету је започео већ на мастер студијама, као први сарадник у настави Катедре за Механику. Пред Марком су многи научни изазови, као и учешћа на међународним конференцијама које га очекују следеће године.
О значају пројекта MOSAIC
Донедавно, космичка истраживања су била доступна само најразвијеним земљама света. Убрзани технолошки развој у области информационих технологија, електронике, комуникација, управљања, савремених материјала, производних технологија и других области, омогућио је ширење освојених знања и технологија у области космичких истраживања и на мање развијене државе, које желе да убрзају свој развој и постану конкуренте.
Скоро све земље у окружењу Србије су започеле развој својих свемирских пројеката. Водећу улогу имају Мађарска, Словенија и Грчка, док су Хрватска и Албанија такође одмакле у развоју својих дебитанстких пројеката. Имајући то у виду, пројекат MOSAIC представља шансу да и Србија ухвати корак са светом у овој области.
Концепт кјубсата је разрађен. Сателит се састоји се од три коцке, димензија 30х10х10 см. Биће опремљен камерама и имаће прецизан систем за одређивање своје локације и оријетнације у простору. Енергију ће генерисати путем склопивих соларних панела.
Посматрање Земље је један од најзначајнијих циљева кјуб-сателита и свемирских мисија упоште. MOSAIC ће послати прве домаће фотографије наше земље из свемира у високој резолуцији. Корист првог српског сателита била би вишеструка. Преко њега би могао да се надгледа сваки део наше земље, прате климатске промене, промене станишта ендемских врста, здравља и величине шумског покривача и слично.
(Извор: Машински факултет)