Машински факултет Универзитета у Београду и Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештавају јавност да је 15. октобра 2022. године, у Београду, у 84. години, преминуо редовни професор Машинског факултета у пензији и члан Одељења техничких наука САНУ, академик Владан Ђорђевић (Крушевац, 12. децембар 1938), један од наших најистакнутијих стручњака из области машинског инжењерства.
Основна научна и стручна област рада академика Ђорђевића била је теоријска и примењена механике флуида, а посебно теорија граничног слоја, теорија струјања нехомогених и ротирајућих флуида, теорија таласних кретања флуида и теорија хидродинамичке стабилности и преласка у турбуленцију. Поље његовог научног рада обухватало је и биомеханику флуида, као и проблеме струјања гасова у микро-каналима који имају велику примену у савременим технологијама микро-електро-механичких система (MEMS).
Дипломирао је на Одсеку за хидроенергетику Машинског факултета Универзитета у Београду (1961). Постдипломске студије завршава на Групи за механику Природно-математичког факултета у Београду, где је магистрирао (1963) и докторирао (1966) из области теорије граничног слоја.
Као Хумболтов стипендиста завршио је постдокторску специјализацију на Алберт-Лудвигс универзитету у Фрајбургу (1968-1969).Као Фулбрајтов стипендиста био је гостујући научник на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу (1975-1976), где је касније радио као гостујући професор на одељењима за ваздухопловство и машинство.
Након завршетка основних студија, почиње да ради као асистент на Катедри за механику флуида Машинског факултета Универзитета у Београду (1962). На истом факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1981 године. Предавао је предмете Механика флуида и Хидраулика и пнеуматика. Био је продекан за наставу (1989–1991) и шеф Катедре за механику флуида (1988–2000).
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985, а за редовног 1997. године. Био је председник Одборa за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла САНУ од 2002. године, као и главни уредник едиције САНУ „Живот и дело српских научника“. У периоду од 2000. до 2006. године, био је управник Одељења за механику на Математичком институту САНУ.
Обављао је функцију генералног секретара и председника Југословенског друштва за механику, као и председника Друштва за механику Србије (1983‒1985). Био је члан Европске уније за механику, Друштва за примењену математику и механику, Академије инжењерских наука Србије (АИНС) и других научних институција.
Током своје плодне научне каријере објавио је више од 100 научних радова из основне области и актуелних подобласти механике флуида. Већи део његових радова објављен је у веома цењеним светским научним часописима као што су: Journal of Fluid Mechanics, Physics of Fluids, Wave Motion, Transactions of the Royal Society A, Journal of Applied Mathematics and Physics, Journal of Applied Mathematics and Mechanics. Аутор је два уџбеника из области теоријске и примењене механике флуида. У своме стручном раду сарађивао је са Војно-техничким институтом у Београду, где је радио на развоју полуаутоматског и аутоматског хемијског детектора. У широком опусу научног рада академика Ђорђевића, посебно место заузима истраживање реолошког понашања хуманих ћелија на којем је радио у сарадњи са Бостонским универзитетом.
За свој научни рад примио је бројне награде, међу којима се издвајају: награда „Проф. др Војислав К. Стојановић“ Удружења универзитетских професора и научника Србије (2007), Видовданска повеља града Крушевца (2015) и Повеља за животно дело „Академик Љубомир Клерић“ Одељења рударских, геолошких и системских наука АИНС (2016).
Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији.
Његов одлазак велики је губитак за Машински факултет, Одељење техничких наука САНУ, Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку.