Студије машинства у свету данас акценат стављају на усвајање нових технолошких знања и коришћење савремених софтверских алата и метода у решавању различитих инжењерских изазова. С друге стране, од образовања се очекује да подстиче кретивност и иновативност младих инжењера, као и мултидисциплинарни приступ у многим областима. Такође, савремени инжењер мора да има широка општа знања, али пре свега мора да зна како да прикупља и примењује нова знања.
Такав приступ образовању примењује се управо на мастер студијском модулу „Дизајн у машинству“ (ДУМ) при Катедри за опште машинске конструкције који је, као сегмент студијског програма Машинско инжењерство, формиран још 2005. године, истакнуто је на промоцији овог модула у препуној Свечаној сали Машинског факултета.
Иако сам назив модула „Дизајн у машинству“ ствара малу терминолошку забуну, он је орјентисан пре свега на развој иновација техничких система, без обзира на област примене и на врсту система. Један од основних циљева наставног процеса на овом модулу јесте да будуће машинске инжењере уведе у процедуру креативног стварања, јер иновације нису резултат тренутног надахнућа, него део процедуре коју инжењери примењују. Та процедура обухвата методологију која подразумева долажење до идеје, развој конструкције (инжењерски дизајн) и усклађивање са окружењем у еколошком, естетском, ергономском, биолошком и другим аспектима.
Да је реч о веома атрактивном усмерењу које будућим инжењерима отвара многе могућости на професионалном плану, говори и чињеница да студенти с овог модула почињу да раде и пре одбране мастер рада. С друге стране, водеће светске компаније, које последњих година отварају истраживачко-развојне центре у нашој земљи, заинтересоване су управо за инжењере овог профила. Неке од тих компанија и Машински факултет веома успешно сарађују управо у области образовања.
Презентацију студијског модула „Дизајн у машинству“ започео је модератор, проф. др Марко Милош, руководилац модула и актуелни продекан за наставу Машинског факултета, који је пристунима пожелео добродошлицу, а студентима поручио да je синергија личне амбиције, афинитета ка инжењерству и образовања најбољи пут ка личном успеху. Навео је и да је један од циљева презентације управо да постакне студенте у преиспитивању личних афинитета ка овој специфичној области машинског инжењерства.
Присутне је поздравио декан Машинског фаултета, проф. др Владимир Поповић који је рекао да је модул „Дизајн у машинству“ пример како један студијски модул треба да се развија. „Модули су идеалан начин за повезивање и сарадњу катедара, а овај модул је одличан пример такве врсте сарадње“, истакао је проф. Поповић.
Напомињући да образовање мора да прати савремена технолошка кретања у свету, декан Машинског факултета је указао и на потребу даљег унапређења организације и структуре модула, као и самих катедара. „Машински факултет дуги низ година има такав приступ и у области образовања и на пољу научног истраживања. То треба да наставимо да негујемо. Да развијамо добре идеје и прилагођавамо се времену у којем живимо. Само на тај начин, имаћемо најбољу понуду у наредном периоду“, закључио је проф. Поповић.
Проф. др Александар Маринковић, шеф Катедре за опште машинске конструкције која је и носилац модула „Дизајн у машинству“ оценио је да је промоција добра прилика да се студентима приближи саржај самог модула, који се континурано иновира. „ Предмети који се изучавају на модулу представљају надоградњу знања из предмета Машински елементи и Елементи конструисања, а у раду модула учествују и колеге с других модула и катедара. Све то шири спектар интересовања и знања студената који завршавају модул, а последњих година бележимо и све веће интресовање студената за овај модул “, навео је проф. Маринковић.
Кроз кратак историјат настанка модула „Дизајн у машинству“, пристуне је провео професор емиритус, др Милосав Огњановић, један од оснивача и први руководилац модула, који је рекао да је модул формиран 2005. године, у периоду увођења болоњског система наставе на факултетима у Србији, а да су се први студенти на овај смер уписали 2007. године.
„То је био период када је у нашој земљи дошло до пада машинске индустрије, због чега је интересовање за студије машинства почело да опада. Тада се указала потреба за иновирањем наставног садржаја на факултету и тражило се више нових области које би привукле студенте. На предлог тадашњег декана, проф. др Милоша Недељковића да се у наставу уведе неки предмет из области инжењерског дизајна, који је у то време већ доживео експанзију у свету, кренули смо у процес формирања модула, који би имао свеобухватни прступ и чији би свршени инжењери били чланови тимова готово свих области инжењерства и оријетинсани на решавање конкретних конструкторских проблема“, навео је проф. Огњановић.
С друге стране, наставио је, то је био период када је наша земља изашла из санкција и када је Европа од нас тражила да отворимо пројекте за развој. „Искористили смо ту прилику и добили један Темпус пројекат који је био оријентисан управо на развој овог модула и у који је поред нашег факултета било укључено и више европских универзитета, нарочито из Немачке и на чија смо се искуства ослонили. Тако смо формирали модул Дизајн у машинству, чији се садржај углавном односи на инжењерски дизајн, односно на конструисање и на развој компонената техничких система, уз примену одговарајућих алата и метода. Осим тога, акценат смо ставили на развој и образовање инжењера који ће бити креатори предузетништва и покретачи развоја друштва“, закључио је проф. Огњановић.
Проф. др Александар Грбовић, са Катедре за вазудхопловство и актуелни продекан за финансије Машинског факултета, који активно учествује у раду модула, представио је уџбеник и збирку задатака из предмета „Софтверски алати у дизајну“, који је у наставу уведен 2015. године, а који је одговор на захтеве привреде.
Према речима проф. Грбовића, основни циљ предмета је постизање елементарних компетенција у процесу креирања техничких система и иновација као и основних академских знања у познавању могућности и коришћењу специјализованих софтвера који се користе у три каракретистичне фазе у развоју производа (пројектовање, израда технолошког поступка и производња). „Овај предмет покрива основне, али најважније кораке на путу од инжењерске идеје до коначног производа, што подразумева материјализацију тих идеја, њихово уобличавње и представљање у 3Д дизајну, оптимизацију, проверу и коначну израду прототипа. Кроз практичну наставу, студенти се обучавају како да припреме модел за 3Д штампу и како да га иштампају“, објаснио је проф. Грбовић.
Уџбеник „Софтверски алати у дизајну“ садржи 10 поглавља којима су обухваћени примери из праксе и неке од најважнијих метода и алата које се користе у дизајну. „Књига је базирана на два софтвера Catia и Ansys и кроз низ примера и практичних објашњења дат je приказ како један производ од основне идеје долази до коначног производа, или прототипа. Читајући књигу студент може да сагледа и научи како изгледа инжењерски процес и како се долази до свих производа и уређаја које користимо у свакодневном животу“,истакао је проф. Грбовић.
После неколико година спровођења нове методологије на предмету, односно приступа одређеним пројектиним задацима, ових дана на Машинском факултету је објављена и књига „Софтверски алати у дизајну – збирка задатака – структурална анализа“. „Показало се да студенти највише воле да усвајају нова знања кроз практичне примере. У књизи је приказано осам аутентичних примера из праксе и ово је можда а најоргиналнија књига овог типа која се појавила, не само на Машинском факултету, него генерално у Републици Србији“, истакао је, између осталог, проф. Грбовић.
Никола Црноглавац, студент завршне године мастер студија на модулу Дизајн у машинству, који већ ради у компанији EdePro / Green power turbines поделио је своја позитивна искуства. „Овај смер сам уписао 2020. године. Када сам полагање предмета привео крају запослио сам се у компанији EdePro, где и сада радим и уједно пишем и мастер рад. У овој компанији сам одрадио и праксу која је обавезна на нашем факултету. Зато бих свим колегама који планирају да упишу мастер студије, препоручио Дизајн у машинству“, поручио је Никола.
О вези процеса образовања и привреде говорио је руководилац модула , проф. др Марко Милош. „Машински факулет има изуетну сарадњу с привредом, која се не огледа само у заједничким пројектима, него се одвија и кроз сарадњу у наставном процесу, као спој образовања и привреде. Један од начина за унапређње тог вида сарадње су специјални програми дуалног образовања на чијим плановима и програмима увелико радимо заједно са две компаније. Уверен сам да ће Машински факултет већ ове школске године ући у процес акредитације и да ће следеће године имати у понуди два програма дуалних студија“, закључио је проф. Милош.
О позитивним искуствима досадашње сарадње с Машинским факултетом у домену образовања, кроз реализацију студентске праксе и израду мастер радова, говорили су представници домаћих и страних компанија које послују у Србији, као што су компаније Bosh, Brose, EdePro / Green power turbines, SKF, ZF, као и компанија Инмолд из Пожеге.
Они су студентима представили пословање и развојне планове својих компанија, као и реалне потребе за инжењерима који се образују на Машинском факултету и модулу Дизајн у машинству, а на изложби организованој у холу Машинског факултета посетиоци су могли да виде производе који се развијају и израђују управо у развојно-истраивачким центрима тих компанија у Србији.
(Извор: Машински факултет)