Др Дмитриј Камањин, директор за међународну сарадњу Обједињеног института за нуклеарна истраживања (Joint Institute of Nuclear Research – JINR) са седиштем у Дубни, у Руској федерацији, посетио је у уторак, 6. септембра, Машински факултет у Београду, где је с руководством разговарао о могућим видовима и даљем унапређењу сарадње те научно-истраживачке институције и Машинског факултета.
Уваженог госта примио је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, а у разговору су учествовали и продекан за наставу, проф. др Марко Милош, продекан за научно-истраживачки рад, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за оргнизацију и акредитацију, проф. др Живана Јаковљевић, продекан за финансије, проф. др Александар Грбовић, директор Иновационог центра Машинског факултета, проф. др Ненад Зрнић, као и др Љупчо Хаџијевски, координатор сарадње JINR и научних институција у Србији.
Проф. Поповић је представио образовне и научно-истраживачке капацитете Машинског факултета, а саговорници су оценили да су потенцијали за сарадњу у широкој области инжењерства изузетно велики, посебно у области научно-истраживачког рада, кроз заједничке пројекте и израду научних радова.
Током посете, др Кањинин је одржао и предавање на којем је наставницима и сарадницма Машинског факултета представио богату инфраструктуру Института у Дубни, његове савремене лабораторије, као и велике могућности за заједничке пројекте.
Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни је светски познати научни центар, јединствени пример интеграције фундаменталних теоријских и експерименталних истраживања са развојем и применом најсавременије технологије и универзитетског образовања.
Основан је 1956. године као међународна организација чије су земље чланице биле државе које су у то доба гравитирале Совјетском Савезу. У овом тренутку JINR има 19 земаља чланица, као и 5 придружених, међу којима је и Србија.
Основне области истраживања JINR су: теоријска физика, нуклеарна физика, физика чврстог стања и материјала, примењена физика и геофизика, био-медицина, зрачење, генетика, електроника, нанотехнологије, рачунарске науке и мреже, научно образовање. Има више од 6000 запослених, од тога више од хиљаду научника-истраживача и око 2000 инжењера и научно-техничког особља.
(Извор: Машински факултет)