Пројекат израде Нацрта водоничне стратегије Републике Србије успешно је завршен и представљен широј и стручној јавности на конференцији која је у четвртак одржана на Машинском факултету у Београду. Аутори овог документа поручују да су водеће светске економије увелико започеле процес водоничне транзиције и да у том контексту израда и усвајање Водоничне стратегије Републике Србије представља одговор наше академске и привредне заједнице на тај глобални изазов.
Да би ухватила корак са најразвијеним земљама света, Србија би требало што пре да мобилише одговарајуће националне ресурсе, научну заједницу, образовни систем и индустрију и усмери их на развој и примену водоничних технологија, истакнуто је на скупу на којем су представљени и Меморандум о водоничној тразицији Србије, као и правци даљег деловања у овој области.
Аутори документа су сагласни су да је водонична транзиција комплексна и свеобухватна промена и да захтева обзиљан реформски карактер. Реформе на првом месту подразумевају промене у науци и образовању, посебно у домену финансирања научно-истраживачке делатности. Затим, законодавне и институционалне реформе, транзицију енегетских и индустријских процеса, економије и социјалих програма.
Водонична стратегија, како је истакнуто, није обичан стратешки документ, већ дугорочно промишљање о начину и модалитетима како да се наша земља то пре укључи у савремене токове енергетске и водоничне транзиције. Основни циљ је да Србија буде препозната као активни учесник у борби против климатских промена и процесу декарбонизације.
На иницијативу Х2Е тима, уз подршку Министарства рударства и енергетике Републике Србије, Машински факултет Универзитета у Београду (МФБУ), потписао је уговор са Привредном комором Србије за израду пројекта Нацрта Водоничне стратегије Републике Србије. У овом пројекту, поред професора с Машнског факултета, учествовали су и њихове колеге с Технолошко-металуршког факултета и Факултета за физичку хемију, истраживачи Института за нуклеарне науке „Винча“, Института за хемију, технологију и металургију, Института „Михајло Пупин“, као и стручњаци пословног удрушења „Елекромашиноградња“.
Проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета и члан Одбора за упављање пројектом изаде Нацрта водоничне статегије РС рекао је да учествовање у изради једног оваквог документа има изузетан значај за Машински факултет. „Учетвовање у овом пројекту је важно не само због тога што је неуобичајено да факултет води израду било каквог документа који се зове стратегија, него и зато што су наука и струка на неки начин ингегрисани у овом послу“, рекао је проф. Поповић.
Декан Машинског факултета је подсетио да у Србији још не постоји законски оквир за ову област и да је због тога, пројекат назван Нацрт Водоничне стратегије. „У сарадњи са Министарством рударства и енергетике и Владом Републике Србије видећемо како ћемо да спроведемо реализацију овог пројекта до краја – да ли као сепарат велике стратегије енергетике, или ће ова област бити посебно уређена”, рекао је он.
Међутим, додао је, ниједан овакав документ није идеалан и зато ни ова Водонична стратегија није коначна. „Ово је прва фаза. Предстоји нам следећа фаза за коју морамо да дефинишемо конкретне пројекте који би се радили у домену примене водоника. Овде не говоримо само о водонику као енергенту, него и његовом складиштењу, транспорту и употреби, али и о едукацији и употреби у научне сврхе. Другим речима, морамо да образујемо и потребне кадрове, јер едукација у домену водоника тренутно не постоји ни на једном факултету, а то су све важна питања за нашу енергетску будућност”, поручио је декан Машинског факултета.
„Нацрт водоничне Стратегије потврда је опредељења Србије да уђе у енергетску, односно водоничну транзицију“, поручио је Зоран Илић, помоћник министра рударства и енергетике Републике Србије. Нагласивши важност овог документа за стратешки енергетски развој земље, он је рекао да ће се у наредном пероду радити на дефинисању одговарајућег законског оквира.
Осврнувши се на лошу енергетску ситуацију у земљи и свету, указао је на незавидну ситуацију у производним погонима термоелектрана, због чега је држава приморана да целе године увози угаљ и електричну енергију, да би се подмириле домаће потребе.
„Енергетска транзиција је неминовна. Наша међународна обавеза је „зелени пут“ који подразумева смањење емисије угљен диоксида. У том смислу, водоник и водоничка стратегија представљају део развоја обновљивих извора енергије, који су наша енергетска сигурност и будућност. Производња водоника јесте изузетно захтевна, али то је наше опредељење“, истакао је Илић.
Проф. др Радивоје Митровић, професор Машинског факултета и председник Одбора за управаљање пројектом израде Нацрта водоничне стратегије изразио је уверење да ће водонична стратегија коју је припремио Х2Е тим бити део нове енергетске стратегије Србије.
„Императив времена је бржа енергетска трансформација, јер време јефтиних енергената је иза нас. У том смислу веома је важно да се развојни планови енергетике базирају на знању, а не на природним ресурсима. Општи циљ Стратегије је да се на прегледан, концизан и јасан начин укаже на могуће будуће правце српске енергетике у вези са водоничном технологијом и представе могућности развоја технолошког потенцијала и технологија за производњу, транспорт, складиштење и коришћење „зеленог водоника“ добијеном из обновљивих извора енергије. Зато је веома важно да се учешће науке и струке у процесу енергетске транзиције институционализује“, нагласио је проф. Митровић.
Сам документ је конципиран на три основна начела: начелу реформског капацитета, начелу мултисекторског приступа и начелу међународне сарадње. Истовремено, Водонична стратегија је конципирана и тако да будући развој Србије у овој области буде заснован пре свега на сопственим природним и хуманим ресурсима.
Према речима Миљана Вуксановића, члана Одбора за управљање пројектом израде Нацрта водоничне стратегије РС, реч је о веома захтевним пројектима који захтевају заједнички рад и ангажовање целог друштва, посебно државе.
„Стратегија представља енергетски став државе. Увођење водоника у енергетски микс мења, не само енергетику, већ и друге области и зато је улога државе веома важна”, рекао је, између осталог, Вуксановић.
Учесници скупа су сагласни да енергетски сектор Србије, а пре свега електроенергетика, мора да прође кроз темељну трансформацију. Технологије које у себи садрже елементе водоничне транзиције унеће велике промене у два значајна домена: потпуно нови начин функционисања електроенергетског система и нове образовне програме који ће обезбедити висококвалификоване стручњаке који могу да одговоре захтевима водоничне транзиције. Зато, како је истакнуто, држава мора што пре да заузме став о томе и определи иницијална средства за инвестирање у неколико кључних области – науку, образовање и привреду.
У наставку можете да погледате снимак конференције о Водоничној стратегији Републике Србије.
(Извор: Машински факултет)