Нацрт Водоничне стратегије Републике Србије, који су урадили стручњаци из конзорцијума окупљеног око Машинског факултета у Београду и који је недавно представљен јавности, изазвао је велику пажњу домаћих медија.
(фото: ПКС)
С тим у вези, медији наводе да водоник као најзаступљенији елемент у природи има велики потенцијал да постане основни енергент будућности и да у развијеним земљама већ има примену у индустрији, саобраћају и енергетици и другим областима.
Израда Водоничне стратегије Србије је мултидисциплинарни процес и захтева допринос целокупне стручне јавности и научне заједнице, речено је на представљању Нацрта Водоничне стратегије Републике Србије на Машинском факултету, објавио је РТВ „Студио Б“.
Представљањем нацрта Водоничне стратегије отворен је дијалог о могућностима развоја и примене водоничних техологија у електро-енергетском систему, индустрији, саобраћају, образовном систему и другим областима привредног и друштвеног живота, пишу нишке „Народне новине“.
Агенција Танјуг подсећа да је Министарство рударства и енергетике Републике Србије крајем 2021. године поверило Привредној комори Србије координацију израде сепарата Стратегије употребе водоника у енергетици и индустрији, као интегралне компоненте Стратегије развоја енергетике Србије до 2040, са пројекцијама до 2050. године.
„Привредна комора Србије је ангажовала конзорцијум окупљен око Машинског факултета Универзитета у Београду, уз подршку Немачког савезног министарства за сарадњу и развој (БМЗ) путем Немачко-српске Иницијативе за одрживи раст и запошљавање, а у оквиру пројекта „Развој Нацрта водоничне стратегије Републике Србије и организација округлих столова и промоције“, наводи „Енергетски портал“.
Медији преносе изјаву директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационалнизацију у ПКС, господина Михаила Весовића који је, осврнувши се на актуелну енергетску кризу, подвукао значај развоја и примене обновљивих извора енергије, посебно с аспекта проиводње „зеленог водоника“, што је и циљ овог пројекта.
Декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић истакао је важност мултидисциплинарности ове тематике, која упућује на то да се, током израде Водоничне страгегије, поред непосредно ангажованих институција и појединаца, укључи целокупна стручна и научна заједница, наводе „Вечерње новости“.
Лист наводи и изјаву државног секртара у Министарству рударства и енергетике Маје Матије Ристић која је указала на изузетан значај овог документа, посебно у контексту финализације израде Националне стратегије енергетике и Интегрисаног националног плана за енергију, као и потребу да се основни концепт Водоничне стратегије усклади са ова два стратешка документа. Ристић је, пишу „Новости“, истакла и важност даљег повећања удела обновљивих извора енергије у свеукупном енергетском миксу Србије, имајући у виду Европски зелени договор и Зелену ангенду за Западни Балкан.
Координатор Тима за израду основног концепта Нацрта водоничне стратегије Србије, проф. др Радивоје Митровић дао је краћи приказ најновијих истраживања у домену технологије, производних процеса, потребе развоја стручних кадрова у високошколском образовању и науци. Отворио је и питање потенцијала и ресурса за производњу, транспорт, складиштење и коришћење водоника у индустрији, енергетици, пољопривреди, саобраћају и другим делатностима у Србији, а осврнуо се и на потенцијалне ризике у погледу тренутне економске исплативности производње водоника, безбедносне аспекте, финансијске и друге изазове водоничне транзиције.
Cord Мagazin се освнуо на дискусију у којој су учествовали и експерти који непосредно раде на документу. „,У овом делу скупа говорило се о потенцијалима у енергетици, искуствима ЕУ у примени водоника у горивним ћелијама за погон аутобуса, о предвиђањима да би удео водоника у енергетици могао да нарасте и до 25 одсто до 2060, као и о заинтересованости привреде где је истакнута спремност за укључивање у конкретније пилот пројекте уз назнаку да поред инвестиционих трошкова, посебно треба имати у виду касније оперативне трошкове за одржавање инсталација и постројења“, наводи се на порталу овог магазина.
Учесници су такође истакли да треба искористити и ЕУ програме финансирања и кроз конкретне пилот пројекте тестирати иновативна решења, градити капацитете, иновирати знања и активно се прикључити транзицији ка зеленој и дигиталној економији.
(Извор: Машински факултет)