Свечаном академијом „Корак испред свих“, Машински факултет у Београду је обележио два важна датума у својој историји – 73 године постојања и 148 година од увођења високошколске наставе у области машинства у Србији. То је била прилика да се истакну најважнији резултати у протеклој академској години и представе развојни приоритети у наредном периоду.
Због панедмије Ковид 19, трационални сусрет „машинаца“ одржан је у најужем кругу званица, док је већина свечану академију могла да прати путем директног преноса на званичном You Tube каналу Машинског факултета.
„Ова година је била веома значајна у календару Машинског факултета. Изабрано је ново руководство, које је ступило на дужност 1. октобра, а велика подршка колектива избору проф. др Владимира Поповића за декана, говори и о великим очекивањима да се настави даљи развој факултета, рекао је у поздравном говору, председник Савета Машинског факултета, проф. др Влада Гашић.
Говорећи о неопходности даљег унапређења рада, посебно се осврнуо на наставни процес као једну од основних делатности Машинског факултета. „Да би студентима омогућили најбоље могуће услове за студирање и конкурентно знање, неопходно је да стално преиспитујемо наставне програме и методе. То је заједнички задатак свих нас и акуелни сазив Савета МФ ће подржати руководство у наставку реформи“, нагласио је проф. Гашић.
Угледне званице је поздравио и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Нагласивши да ни једно време није лако и да је свако руководство факултета у свом мандату урадило највише што може, изразио је уверење да Машински факултет, без обзира на вишедеценску традицију, има капацитет да даље напредује и да се развија. „То је управо и разлог моје кандидатуре за декана и уверен сам да у колективу постоје нова енергија, ново знање и нови млади људи који ће факултет водити напред“, истакао је проф. Поповић.
Представљајући развојне приоритете у наредном периоду, као најважније је издвојио унапређење квалитета наставе, јачање препознатиљивости лабораторија, интензивирање сарадње с привредом, неговање подмлатка у настави, научном и истраживачком раду, даљи развој Студентског центра изврсности и сарадњу са студентима.
„Мото свечане академије је Корак испред свих и у складу с тим наставићемо да радимо на даљој афирмацији угледа Машинског факултета у националним и међународним оквирима“, рекао је проф. Поповић, напомињући да на то обавезује и велика подршка колектива.
„Трудићемо се да урадимо колико будемо могли. На том путу очекујемо и подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја. С оптимизмом гледам на будућност Машинског факултета, јер верујем у себе, продекански тим и у све нас“, поручио је декан Машинског факултета.
Министар Ружић: Машински факултет установа од националног значаја
Честитајући Машинском факултету 73. рођендан, министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Бранко Ружић је рекао да Машински факултет, као један од 31 факултета Универзитета у Београду, представља високообразовну установу од националног значаја, односно, основ развоја машинских наука и индустрије Србије.
„Основна делатност академске заједнице је повећање знања, идеја и информација међу људима, а заједнички циљ је да млади људи који студирају на Машинском факултету и другим факултетима у Србији, након дипломирања остану да живе и раде у земљи и својим знањем и стручним радом непосредно утичу на њен бржи укупни друштвено-економски развој“, истакао је министар.
Рекао је да држава уређивањем регулативе у области образовања, науке и истраживања настоји да пружи подршку високошколским установама у племенитој мисији образовања и научно-истраживачког рада. С тим у вези, подсетио је да је у претходном периоду усвојено низ докумената међу којима су Стратегија образовања и Стратегија научног и технолошког развоја са пратећим акционим плановима, нова Стратегија паметне специјализације, измене и допуне Закона о високом образовању, као и потпуно нови Закон о студентском оргранизовању.
„При крају је и јавна расправа о новом Закону о иновационој делатности, који ће омогућити укључивање иновационог система Републике Србије у европски истраживачки простор, а иновациони систем усмерити према истраживањима која ће као резултат имати иновативне производе и подстицати привредни и друштвени развој земље“, истакао је министар Ружић.
Председник САНУ: Инжењери одређују пут цивилизације
Дан факултета, студентима, наставницима и свим запосленима на Машинском факултету честитао је и председник САНУ, академик Владимир Костић, који је рекао да у историји сваког факултета постоје синусоиде, успони и падови, а да Машински факултет управо доживљава успон.
„Вашом заслугом, или услед цивилизацијског хода, улазите у димензије шире од фабричких хала, брана, машина које се крећу шинама и друмовима и по много чему одређујете пут цивилизације. У том смислу, интелектуално тежиште ове цивилизације се враћа тамо где је било при оснивању САНУ, када је један од тројице оснивача био човек кога су звали првим инџилиром из Крагујевца, Атанасије Николић“, истакао је председник САНУ.
Постављајући реторичко питање да ли смо као друштво спремни за цивилизацију у којој постоји нека врста комуникације између машина и људи, али и страх да много тога у популацији људи неће бити потребно, он је указао да академску заједницу очекује радикално промишљање будућности универзитета и инжењерске струке. „То више нису замајци и ротори, него говоримо о вештачкој интелигенцији и једном изазову чије крајње консенквенце нису предвидиве. Зато је важно да се сви заједно ухватимо у коштац са долазећим изазовима“, рекао је, између осталог, академик Костић.
Машински факултет место где се креирају софистикована знања и вештине
„Много тога што видимо у нашој стварности представља материјализацију знања и образовних процеса кроз 73-годишњу традицију Машинског факултета“, рекао је проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду, проф. др Ратко Ристић.
Напомињући да народи и државе у данашњем свету налазе своје место у зависности од тога колико самосвести и самопшотовања поседују, он је као битне елементе навео однос према интелектуалном потенцијалу земље и однос према природним ресурсима.
„Другим речима, морају да постоје функционалне везе између онога што је наш интелектуални потенцијал и шта су потребе наше државе, односно, да на један рационалан начин користимо примарне природне ресурсе и обликујемо их у финалне конкурентне производе. То није могуће без примене неких вредних, техничких, инжењерских знања, а Машински факултет са 25 катедара, бројним лабораторијама, Иновационим центром и више од 500 запослених управо представља место где се креирају нека врло софистикована знања и вештине од којих ће зависити правци даљег развоја наше земље“, истакао је проф. Ристић.
Плакете за допринос развоју МФ и награде за најбоље студенте
Прослава Дана Факултета била је и прилика да се доделе плакете и признања заслужним појединцима и награде најбољи студенти.
Овогодишњи добитници Плакете за допринос развоју и јачању угледа Машинског факултета су проф. др Радивоје Митровић, доскорашњи декан , проф. др Љубодраг Тановић, доскорашњи продекан за наставу и проф. др Зоран Миљковић, руководилац пројекта MISSION 4.0, првог пројекта у области вештачке интелигенције на Машинском факултету који се финансира средствима Фонда за науку Републике Србије. Признања добитницима је уручио декан, проф. др Владимир Поповић.
Продекан за наставу, проф. др Марко Милош уручио је награде најбољим студентима у претходној школској години. Најбољи међу најбољима је студент генерације Милан Јанковић, сада већ мастер инжењер машинства – моторна возила. Милан је набољи студент из генерације уписане на факултет школске 2016/2017. године, с просечном оценом 9.89 на основним академским студијама и просечном оценом 10 на мастер студијама.
Најбољи студенти на основним академским студијама су Душан Божић и Михаило Луковић, а титулу најбољих на мастер академским студијама, понели су Милан Јанковић, Стефан Милићевић, Антон Керчов и Милица Мацановић.
Награду „Професор Тодор Пантелић“ за најбољи мастер рад, коју додељује Фонд за развој теорије машина и механизама добио је Урош Илић, који је из оправданих разлога није могао да присуствује Свечаној академији. Њему ће награду накндано уручити шеф Катедре за теорију машина и механизама, проф. др Бранислав Попконсантиновић.
Свечаности су, поред министра просвете, науке и технолошког развоја РС, председника САНУ, проректора за међународну сарадњу Универзитета у Београду, присуствовали и генерални секретар САНУ, академик Зоран Кнежевић, државни секретар проф. др Ивица Радовић, помоћнице министра др Марина Соковић и проф. др Габријела Грујић, помоћник министра одбране, др Ненад Милорадовић, председник Академије инжењерских наука Србије, проф. др Бранко Ковачевић, директорка Националног акредитационог тела Јелена Кочовић, председник Савета Универзитета у Београду, проф. др Александар Поповић, ректор Универзитета у Крагујевцу, проф. др Ненад Филиповић, проректор Универзитета одбране, директори Фонда за науку и Фонда за иновациону делатност, директори наших најважнијих научних института, декани факултета Универзитета у Београду, декани машинских и сродних факултета у Србији и региону, директори важних националних тела и агенција, и други гости.
(Извор: Машински факултет)