Дигитализација брзо напредује и тражи нова решења, зато је важно да универзитет и привреда сарађују кроз иновативне пројекте. Уз то, неопходно да се интензивира и образовање свих струка за Индустрију 4.0. Ово су само неки од закључака 35. Панела о Индустрији 4.0 који је недавно одржан у оквиру 38. Саветовања производног машинства Србије (СПМС) на Техничком факултету у Чачку.
На скупу су разматрана најважнија питања у вези развоја Индстрије 4.0 у Србији, а представљени су и примери добре праксе примене дигиталних технологија у домаћим компанијама „Металац“ из Горњег Милановца, „Слобода“и „Vorwerk“ из Чачка, као и „Инмолд“ из Пожеге.
Проф. др Срећко Ћурчић, председник Научног одбора 38. СПМС, представио је три мултидисциплинарна пројекта који нуде нова решења за повећање приноса малина и боровница високог квалитета, управљање загађењем ваздуха и примену вештачке интелигенције у управљању отпадом. Реч је о пројектима прекограничне сарадње с Републиком Српском и Бугарском: „Application of ITC technologies in the production of raspberries and blueberries“, „Transport related Air Pollution and Health impacts in Čačak town“ i „Application of Artificial Intelligence to Wastewater Treatment“.
Представник компаније „Vorkwerk“, господин Милош Божић, представио је Дигиталну платформу за индустрију 4.0 која се примењује у пракси ове компаније. Реч је о MES modelu, који је подржан BDA анализом, као и техникама вештачке интелигенције.
Представљајући CRM – CAD/CAM – ERP дигитални ланац компаније „Металац“, Јован Живковић, директор техничке припреме развоја „Металац посуђе“ је истакао да је дигитализација омогућила овој компанији да, без обзира на велики број различих производа, успешно управља радним налогом, помоћу онлајн MES модела.
Технички директор компаније „Слобода“ Милован Луковић је говорио о значају примене Индустрије 4.0 у наменској индустрији и том приликом приказао аутоматску машину за елаборацију муниције коју су по том концепту 0 развили стручњаци у „Слободи“, а представио је и интегрисани информациони систем, који је развијен на бази ERP-a.
Говорећи на тему „Ренесанса инжењерства/Индустрија 4.0“, проф. др Видосав Мајсторовић је навео да у свету тренутно постоји шест модела технолошких система који се развијају и примењују према концепту Индустрија 4.0. С тим у вези, указао је на неопходност развоја новог концепта образовања инжењера за дигиталну еру и изложио детаљну структуру курикулума за инжењера машинства у области „digital twin“ технологије.
У фокусу 38. СПМС: Нове технологије и ревитализација производног машинства
Панелу је претходило свечано отварање 38. Саветовања производног машинства Србије – на којем су разматране све актуелне теме у области производног машинства с акцентом на нове технологије и значај њиховог увођења у производне процесе.
У име Владе Републике Србије учеснике је поздравио помоћник министра привреде Миодраг Дуганџија. Он је подсетио да је Влада усвојила Стратегију индустријске политике Републике Србије за период 2021-2030, као Акциони план са посебним моделом унапређења дигитализације пословних модела индустријске производње.
’’Оба документа су усклађена са савременим привредним трендовима, пре свега у областима Индустрије 4.0 и циркуларне економије. Улагања у дигитализацију привреде и „зелене“ пројекте дугорочно ће позитивно утицати на подизање конкурентности и привредни раст, отварање нових радних места и повећање извоза у области високих технологија“, истакао је господин Дуганџија.
Проф. др Срећко Ћурчић је истакао да је одређени број тема на овом скупу посвећен управо Четвртој индустријској револуцији, глобализацији у организацији производње, као и значају увођења нових технологија у производне процесе. „Циљ свих аутора и коаутора радова је заједнички, а то је ревитализација производног машинства у Србији“, рекао је проф. Ћурчић .
Награда млади истраживач др Милици Петровић, ванредном професору МФ
После поздравних речи, истакнутим научним и стручним радницима уручене су повеље и плакете „проф. др Павле Станковић“ за изузетан допринос развоју производног машинства у Србији. Награда „проф. др Владимир Шолаја“ која се додељује младим истраживачима уручена је др Милици Петровић, ванредном професору Машинског факултета Универзитета у Београду.
Радни део саветовања започео је уводним предавањима проф. др Љубомира Лукића, проф. др Миодрага Манића и проф. др Горана Путника.
Предавање проф. Лукића било је посвећено стогодишњици рођења проф. Владимира Шолаје, родоначелника организованог научног рада из области производног машинства у бившој Југославији и оснивача Саветовања производног машинства.
Проф. др Миодраг Манић говорио је на тему „ Design and Manufacturing of Customized Anatomically Adjusted Plat Implants“ и том приликом представио резултате вишегодишњих истраживања на Машинском факултету у Нишу у области биомедицинског инжењерства и инжењерског моделовања људских костију.
Током излагања на тему „Which Ways for Serbian Production Engineering in the Next Decades After Destruction of Serbian Industry ?“, проф. др Горан Путник је изнео и своје виђење могућег развоја производног машинства у Србији у следећој декади. Основни постулат његовог предавања је да у Србији треба да се развија ’’национални’’ модел ПМ, без спољних утицаја.
Наредни, 36. панел посвећен Индустрији 4.0 биће одржан 10. новембра као онлајн билатерални скуп Швајцарска – Србија, а већ 16. децембра биће одржан и билатерани, 37. панел Јапан-Србија. У наредном периоду планирани су и билатерални панели с партнерима из Аустрије, Чешке, Румуније, Италије, Француске, као и скупови у сарадњи с Универзитетом у Новом Пазару, Стоматолошким факултетом у Београду и други.
(Извор: Машински факултет)