prof. dr Ljubodrag Tanović: Upisna politika MF na zavidnom nivou

Mašinski fakultet u Beogradu svečano je dočekao novu generaciju brucoša. Prva godina studija je ključna u nastavnom procesu i donosi nove izazove. To je veliki prelaz sa srednjoškolskog nivoa obrazovanja, na akademski, viši nivo.

O tome,  šta studente prve godine očekuje na samom startu studija, kako će se odvijati nastava u predstojećem, zimskom semestru, na koji način je pandemija Kovid 19 promenila nastavni proces, šta su prednosti, a šta ograničenja nastave na daljinu,  samo su neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa  prof. dr Ljubodragom Tanovićem, odlazećim prodekanom za nastavu Mašinskog fakulteta, kome se mandat završava 30. septembra.   

 Svečani prijem studenta je prilika, ne samo da upoznamo studente, nego i da ih informišemo o svemu što ih očekuje tokom prve godine studija. Na prvom mestu da im ukažemo na razlike koje postoje između učenja u srednjim školama i učenja na fakultetu. Drugim rečima, upznaćemo ih s osnovnim fazama akademske nastave, a one obuhvataju upoznavanje s gradivom,  planiranje, iščitavanje, sumiranje glavnih teza, ponavljanje i evaluaciju rezultata učenja – ističe naš sagovornik.

Navodi da brucoše u  prvoj nedelji nastave očekuju uvodna predavanja iz matematike i fizike. Ova nastava je osmišljena s osnovnom idejom da se studentima nadomeste nedostajuća znanja iz ovih naučnih disciplina kako bi lakše pratili nastavni proces i ostvarili što bolje rezultate tokom studija.

Takođe, studenti će upoznati i studente mentore, koji će im pomagati da se što pre adaptiraju na akademski način učenja.

–  Zadatak studenta mentora je da mlađe kolege upute u svet visokog obrazovanja na bazi svog iskustva i praktičnih primera i pruže im neophodnu podršku kako bi što efikasnije ispunjavali svoje akademske obaveze. Za brucoše je veoma važno da imaju nekog, bliskog po godinama i statusu, da im pruži podršku u stručnoj sferi, ukaže na moguće probleme u toku školovanja i pruži savet kako da te probleme reši – naglašava  prof. Tanović.

Mašinski fakultet je još  2016. godine uveo praksu uvodnih predavanja. Kako se taj projekat pokazao u praksi? Da li je dao rezultate?

– Ovaj projekat je dao rezultate. O tome govore veća prohodnost i bolji rezultati pokazani na ispitima u odnosu na period pre nego što smo uveli ovaj vid nastave. To nije mnogo, ali je svakako bolje. Međutim, imajući u vidu da poslednjih godinu i po dana funkcionišemo u uslovima pandemije kovid 19 i da se način nastave dijametralno razlikuje od nastave koja se u prostorijama fakulteta, u narednom periodu ne treba očekivati da će ti rezultati biti vidljiviji nego što jesu.

S obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju da li će se i nova školska godina odvijati po kombinovanom modelu?

– Preporuka  Univerziteta u Beogradu je da se nastava realizuje po kombinovanom modelu, kao i ove školske godine. To znači da će se teorijski deo nastave uglavnom izvoditi na daljinu, mada je dozvoljeno i organizovanje nastave uživo za manje grupe studenata,  uz poštovanje epidemioloških mera i fizičke distance. To znači da u prostoriji mora da bude ispoštvan prostor od 4 m2 po osobi, a maske su obavezne ne samo u učionici, nego i u celoj zgradi fakulteta.

Kada je reč o laboratorijskim i auditornim vežbama one će se izvoditi kombinovano, deo na daljinu a deo na fakultetu, a provera znanja i ispiti odvijati će se u prostorijama fakulteta uz maksimalno poštovanje fizičke distance i svih epidemiloških mera, predviđenih protokolom.

Međutim, ono što u narednom periodu očekujem da će se desiti, jeste najnepovoljniji mogući scenario, a to je vraćanje učenika i studenata u klupe i uvođenje tzv. kovid propusnica. Međutim, da bi nastava mogla da se odvija u prostorijama fakulteta, kovid propusnice moraće da imaju i zaposleni i studenti, a one će dobijati pod određenim uslovima. Drugim rečima, to podrazumeva da je osoba vakcinisana ili da ima potvrdu o negativnom testu na kovid 19.

 

Mašinski fakultet je na već početku jesenjeg semestra školske 2020/2021. godine na svom zvaničnom sajtu uveo domen za evidenciju studenata koji su inficirani kovid – 19  ili su bili u neposrednom  kontaktu sa licima kod kojih je potvrđena infekcija. Evidencija je uvedena na predlog Studentskog parlamenta, jer je to bio dobar način da organizujemo nadokadu nastave za studente koji su morali da budu u izolaciji. Od ukupno četiri hiljade studenata na osnovnim i master studijama, simptome je prijavilo njih 350. Svaki predmetni nastavnik je dobio informaciju o studentu koji zbog bolesti nije mogao da prisutvuje vežbama ili da polaže ispit. Tim studentima su nastavnici, odnosno katedre omogućili da nadokande sve što su propustili i tako steknu uslov da izađu na ispit.

Ono što u ovom trenutku nije povoljno po fakultete, jeste činjenica da veliki broj studenata nije vakcinisan.  Nastava na Mašinskom fakultetu kreće 27. septembra, kada se prema najavama stručnjaka očekuje vrhunac četvrtog talasa pandemije. Zbog toga u prvim danima nastavnog procesa moramo da budemo izuzetno obazrivi i nastavu realizujemo na način koji je predložen. Naravno, kako se situacija bude smirivala i mi ćemo prilagođavati nastavni proces. Ne mora da znači da će ceo zimski semestar biti realizovan po kombinovanom modelu, ali sam duboko uveren da će kovid propusnice i te kako biti akutelna tema u narednom periodu.

Panedmija korona virusa obeležila je prethodnu i ovu akademsku godinu. Da li je onlajn nastava uticala na prolaznost i uspeh studenata na ispitima?  Šta govore podaci iz analize ispitnih rokova?

– Prolaznost na ispitima nije pokazatelj da je digitalno učenje bolja opcija u odnosu na postojeći model nastave uživo, ali može da bude jedan od pokazatelja kvaliteta i ostvarenih rezultata u prethodnoj školskoj godini.

Međutim, da bismo imali objektivnu sliku o prednostima i nedostacima onlajn nastave moramo da sagledamo sve aspekte tog načina učenja. Naravno da je nagli prelazak sa učenja u učionici na digitalno učenje doneo niz izazova. Glavni su: pristup tehničkoj infrastrukturi, kompetencijama i pedagogiji učenja na daljinu, kao i zahtevima specifičnih oblasti studija.

S druge strane, taj način učenja doveo je do digitalne podele između bogatih i siromašnih. Internet časovi zahtevaju duge sate internet usluga, mirnog prostora i uređaj/telefon za svakog učenika/studenta u porodici, što  nije dostupno svima. Određeni broj studenata ne poseduje navedene preduslove, pogotovu oni koji potiču iz devastiranih područja, što dovodi do osećaja ranjivosti među studentima zbog nejednakih uslova studiranja.

Dalje, da bi onlajn nastava bila kvalitetna treba da postoji pristup mrežnim bibliotekama, knjigama i časopisima koji moraju da budu mora biti prilagođen za promociju učenja na daljinu, jer virtuelni način obrazovanja podrazumeva i izradu zadataka, projekata, laboratorijski rad , a u budućnosti i proveru znanja i polaganje ispita, kada budu stvoreni zakonski preduslovi za tako nešto.

Kada je reč o prolaznosti studenata na ispitima, podaci za prethodnu školsku 2019/2020. godinu nisu pokazali apsolutno nikakvu prednost onlajn nastave u odnosu na period kada je nastava izvođena uživo. Ako imamo u vidu da je prolaznost na ispitima u školskoj 2018/2019. godini bila 56,7% , a da je u prethodnoj  školskoj godini iznosila 58 %, onda dolazimo do toga da je prodhodnost na ispitima bila veća za svega 1,3%. Prema tome, ne možemo reći da je to neki napredak, ali sigurno da ima i drugih stvari koje su na pozitivan ili negativan način uticale na studentsku populaciju, što će se u narednom periodu svakako pokazati.

Mašinski fakulet je i ove godine u prvom upisnom roku popunio sva predviđena budžetska mesta na oba studijska programa osnovnih akademskih studija. U toku je drugi upisni rok za preostala mesta u kategoriji samofinansirajućih studenta na studijskom programu Inforomacione tehnologije u mašinstvu. Kako ocenjujete ovogodišnji upis?

– Kada je reč o upisnoj politici Mašinskog fakulteta, ona je na odličnom nivou. O tome najbolje govori činjenica da smo i u ovom vremenu, koja je obeležena pandemijom korona virusa, uspeli da upišemo dovoljan broj studenata na osnovnim akademskim studijama. Univerzitet u Beogradu nije uspeo da upiše oko 15% studenata, što znači da je oko 2200  mesta ostalo upraženjeno.

Mašinski fakultet je u prvom upisnom roku imao izuzetno veliki broj kandidata koji su konkurusali na jedan od ukupno dva ponuđena studijska programa.  Na studijskom programu Mašinsko inženjerstvo upisali smo 620 studenata, koliko je bilo i predviđeno konkursom. Od tog broja 520 je upisano na budžet, a 100 kandidata je upisalo samofinansirajuće studije. Kada je reč o studijskom programu Informacione tehnologije u mašinstvu i na ovom smeru je već u prvom upisnom roku popunjeno svih 20 budžetskih mesta, dok je u kategoriji samofinansirajućih studija od predviđenih 40 mesta, popunjeno 29. Nakon drugog upisnog roka, koji se upravo završava, očekujemo da neće biti slobodnih mesta ni u toj kategoriji.

Mašinski fakultet spada u grupu deset fakulteta koji su imali više od dva kandidata na jedno mesto na studijskom programu Informacione tehnologije u mašinstvu, što je izuzetno dobar pokazatelj rejtinga fakulteta. Naglasio bih da je to  rezultat zajedničkog rada nastavnika, uprave fakulteta i svih zaposlenih koji su u tom procesu učestvovali, a svakako i studenata koji su svojim aktivnostima doprineli da Mašinski fakultet zadnjih godina stalno raste … Samo u zadnje tri godine povećali smo broj studenata upisanih na prvu godinu studija za 26%. Ranije smo na osnovne studije upisivali 540 studenata, a sada upisujemo 680 akademaca.

Iako je aktuelna epidemiološka situacija u zemlji onemogućila promociju fakulteta u srednjim školama, Mašinski fakultet je uspešno realizovao onlajn pripremnu nastavu za prijemni ispit iz matematike. Imali smo oko  60 polaznika, što je za za 25-30 polaznika manje nego prethodnih godina, ali u ovim uslovima i to je dobar rezultat.

Ono što treba istaći da su studenti koji su ove godine upisali Mašinski fakultet imali znatno bolji prosek iz srednje škole nego kandidati iz prethodnih godina. Prosečna ocena brucoša upisanih na budžet je 4,42, a prosek onih koji su upisiali samofinansirajuće studije iznosi 4.05. Da li je to pravi pokazatelj kvaliteta novoupisanih studenata ili ne pokazaće se u narednom periodu. Ono što je takođe zanimljivo jeste da mašinsko inženjerstvo privlači sve veći devojaka, o čemu govori i podatak da je ove godine studije mašinstva upisalo oko 25%  pripadnica „nežnijeg pola“.

Profesore, uskoro se završava Vaš mandat kao prodekana za nastavu. Kada se osvrnete na protekli period, šta biste izdvojili kao najznačajnije aktivnosti kada je reč o organizaciji o unapređenju kvaliteta studija i samog nastavnog procesa, i šta je bio najveći izazov?

– Višedecenijsku tradiciju Mašinskog fakulteta, gradila je plejada istaknutih profesora koji su svojim znanjem i iskustvom nauku o mašinstvu i kvalitet obrazovanja mašinskih inženjera podigli na jedan zavidan nivo. Polazeći od te činjenice,  svaka uprava fakulteta tokom svog mandata ima pred sobom zadatak da podiže lestvicu i dalje razvija i unapređuje sve segmente poslovanja Mašinskog fakulteta. Svakako da će i sledeća uprava otići korak dalje i pokazati bolje rezultate. To je prirodan proces. Fakultet mora da se razvija u skladu s globalnim trendovima u nauci i visokom obrazovanju.

Unapređenje kvaliteta studija i nastavnog procesa možemo da posmatramo iz različitih uglova.  Svima nama koji smo učestvovali u tome procesu, nastavnicima kao i upravi fakulteta, student je uvek bio u centru pažnje. Polazeći od te maksime,  uveli smo uvodna predavanja iz matematike i fizike. Po ugledu na doboru praksu svetskih univerziteta i na inicijajtivu studenata pokrenut je i projekat student-mentor, a zatim smo realizovali i projekat grupno spremanje ispita.

Sve što je u proteklih šest godina u domenu nastavnog procesa realizovano i nadograđeno u odnosu na prethodni period, tokom kojeg je takođe dosta urađeno na unapređenju kvaliteta nastave procesa, svakako da predstavlja iskorak koji će u narednom periodu biti dalje usavršavan i nadograđivan novim inovacijama.

Najvažnija aktivnost koju bih izdvojio je osnivanje Studentskog centra izvrnosti s osnovnom idejom da se studentima omogući da nesmetano rade na konkretnim projektima i na taj način nadograde teorijsko znanje stečeno tokom studija. Centar okuplja pet vrhunskih timova koji uz veliku podršku predmetnih nastavnika i uprave fakuteta trenutno rade na različitim inovativnim projektima u oblasti motornih vozila, vazduhoplovstva, brodogradnje, robotike i biomedincskog inženjerstva. Svojim uspešnim učešćem na međunarodnim takmičenjima doprineli su podizanju ugleda Mašinskog fakulteta u svetu, ali su takođe i jedan od glavnih razloga sve većeg interesovanja mladih za studije mašinstva. Istovremeno, otvorili su prostor da i druge katedre osnuju svoje timove sastavljene od mladih talentovanih ljudi koji će dostojno predstavljati Mašinski fakultet.

Važan segment kome smo posvetili veliku pažnju su studenti. Uprava fakulteta je uvek imala dobru saradnju sa studentima i sigurno će se taj trend zadržati i narednom periodu. Tokom ovih šest mandatnih godina postojala je stalna interakcija između uprave fakulteta i studenata. Kroz tu saradnju studenti su uz podršku uprave realizovali veliki broj ideja, a mi smo mogli da se posvetimo nastavnom procesu.

Takođe, nadogradili smo i unapredili aplikaciju „Studentski servis“, koja je bila postavljena na dobroj osnovi. Kroz ovu aplikaciju omogućena je  direktna komunikacija studenata sa Službom za studentska pitanja, bez odlaska na šaltere službe. Na taj način studenti u svakom trenutku i bez odlaska na šalter mogu da provere tačnost osnovnih podataka koje fakultet evidentira prilikom upisa; izaberu izborne predmete i imajua uvid u evidenciju tih predmeta. Uvođenjem finansijskih kartica omogućili smo im i uvid u ukupno zaduženje i evidenciju svih uplata fakultetu. Ono što je takođe važno, u okviru aplikacije postoji i opcija prijave ispita elektronskim putem, a realizovali smo i elektronski upis, kako na prvu godinu tako i na više godine studija. Na taj način studentima smo omogućili da sva pitanja koja se odnose na upis upis, školarinu, prijavu ispita i sl., rešava preko aplikacije i da u Studentsku službu dolazi samo kada mora.

Tokom proteklog mandatnog perioda smo i sebe preispitivali kroz akreditacije. To su bile redovne akreditacije za studije mašinskog inženjerstva na svim nivoima studija – osnovnim, master i doktorskim. Nakon toga, imali smo i proces nemačke ASIIN reakreditacije kojom smo verifikovali sve ono što smo u u međuvremenu od prve ASIIN akreditacije uradili.

Zatim, uveli smo i akreditovali dva nova studijska programa. Studijski program Informacione tehnologije u mašinstvu na osnovnim akademskim studijama i master studijski program Industrija 4.0 kao veoma atraktivan i važan segment ne samo vezano za proveru kvaliteta nego i za dalje prodore u neke nove oblasti mašinstva.

Proces transformacije Mašinskog fakulteta pored novih studijskih programa podrazumevao je osavremenjavanje nastavnih baza i laboratorija.  Većina učionica opremljena je savremenim računarima i licenciranim softverima za projektovanje, modelovanje, simulaciju… Primera radi, u proteklom periodu smo osavremenili računarske sale sa više od 250 računara.

Ipak, najveći izazov od svega bio je pisanje ishoda učenja za predmete i odgovarajuće module, a to podrazumeva odgovore na pitanja: Šta je to što svaki student treba da nakon što odsluša neki predmet i izađe na ispit? Koji su to ishodi učenja kojima on vlada za određeni predmet i za modul? Ishod učenja je proces koji se stalno i permanentno osavremenjuje. To je dinamički proces koji je stalno prisutan i zato predstavlja najveći izazov.

(Izvor: Mašinski fakultet)

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.