Машински факултет у Београду има богату издавачку традицију. У издању београдског „Машинца“ протеклих деценија штампан је велики број уџбеника, приручника, збирки задатака, практикума, монографија итд.
Почеци издавачке делатности на Машинском факултету везују се за 1948. годину, када је Факултет започео свој самосталан рад и мисију образовања машинских инжењера. Прва штампана издања биле су скрипте које су садржале материјале са предавања и вежби. Ретке књиге тадашњих професора штампане су у издању постојећих издавачких кућа.
У време интензивног индустријског развоја некадашње Југославије, 60-тих и 70-тих година, Машински факултет у Београду био је нуклеус развоја образовања и примењених истраживања у области машинства. Тај развој пратила је богата уџбеничка и стручна литература, која је била тражена не само у Србији, него и у свим бившим републикама.
„Својевремено су књиге Машинског факултета путовале поштом до свих делова некадашње Југославије. Око 25 хиљада наслова из различитих области машинског инжењерства, годишње је стизало у књижаре широм Србије, али и у Љубљану, Загреб, Сарајево, Скопље…“, каже у разговору за сајт МФ, Пера Лазаревић, продавац књига у пензији и сведок „златног доба“ издавачке делатности Машинског факултета.
Од 1981. године, када се запослио на Факултету, па до 1990. године није било књижаре која није требовала издања Машинског факултета.
„Само за једну књижару отпремани су пакети од 200 до 300 књига, а најтраженија је била уџбеничка литература за прву и другу годину студија која се бавила питањима отпорности, елемената, механике… Када је реч о стручној литератури, најпопуларније књиге су биле из области технологије машиноградње, металних конструкција, флуида и друго. У том периоду, неке књиге су доживеле своје 15-то, па и 16-то. издање“, наводи Лазаревић.
Подсећа да је Машински факултет у то време учествовао и на сајмовима књига у Београду, Загребу, Љубљани… „Наш штанд је увек био изузетно посећен. Књиге и осталу литературу су куповали, не само књижаре, него и многа предузећа… Једва смо стизали да прокњижимо све продате примерке“, каже наш саговорник.
Велико интересовање за издања Машинског факултета објашњава првенствено квалитетом садржаја, али и чињеницом да су студије машинства у то време биле веома популарне међу младима.
„Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, индустрија је функционисала пуном паром. Младе инжењере је након дипломирања чекао сигуран посао. С друге стране, развој индустрије је захтевао континуирано усавршавање стручњака у привреди. Све то је утицало на велику потражњу уџбеника и других стручних издања чији су аутори били врхунски професори и светски признати стручњаци у многим областима машинског инжењерства“, истиче Лазаревић.
Пера је свој радни век на Машинском факултету провео као продавац књига у чувеној Скриптарници факултета, али и као активни учесник у настајању нових и обнављању старих издања. У сарадњи са професорима ауторима и Комисијом за издавачку делатност Машинског факултета радио је технички део посла, прикупљао и припремао потребну документацију за штампање књига и слично.
„Са свим председницима Комисије сам добро сарађивао. Проф. др Мартин Богнер је био посвећен послу и изузетно захтеван када је реч о продаји књига. После њега на чело Комисије дошао је проф. Недељко Плавшић, а затим и проф. Александар Обрадовић који је издаваштво МФ подигао на виши ниво. Актуелни председник Комисије за издавачку делатност, проф. др Милан Лечић је посвећен циљу да издаваштво Машинског факултета буде још видљивије и доступније широј публици“, каже наш саговорник.
Савремено технолошко доба доноси нова инжењерска знања. У том контексту, уџбеничка и стручна литература, представљају важну компонету унпаређења квалитета наставног процеса и један су од важних стубова на којима се гради успех Машинског факултета. Уџбеници се стално усавршавају и допуњују у складу с новим технолошким захтевима.
Да би издавачка делатност Машинског факултета била доступнија већем броју читалаца, Комисија за издавачку делатност је све књиге систематизовала по научним областима и представила у ЕЛЕКТРОНСКОМ КАТАЛОГУ на сајту Факултета. После недавног пописа књига које су штампане пре 30-так година и нису више актуелне, Комисија је дошла на идеју да и та издања понуди заинтересованим читаоцима уз симобличну цену од 50 до 100 динара.
„Последњих година приметно расте интересовање за издања МФ. Најтраженији наслови су „Хидрауличне турбине“, проф. Бенешека и „Хемијски трагови, ХААРП и потпуна доминација на планети Земљи“, Елане Фриланд. Књиге често шаљемо брзом поштом у све делове Србије, али и у земље у окружењу. Следећи корак је успостављање сарадње с другим издавачким кућама и ширење продајне мреже. Сви потенцијални партнери су добро дошли“, поручује на крају Пера Лазаревић.