Vodonik – energent budućnosti i ključ energetske stabilnosti Srbije

Energetska stabilnost Srbije leži u vodoniku. Ovo gorivo budućnosti dobiće značajno mesto u novoj Strategiji razvoja energetike naše zemlje, a prvo postrojenje za proizvodnju vodonika biće izgrađeno na rekama Savi i Dunavu, rečeno je na stručnoj konferenciji „Vodonična strategija Srbije“, koja je u utorak održana na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Skup su organizovali internet portal Energija Balkana i Radna grupa za vodonik, koju čine predstavnici Mašinskog fakulteta, Instituta Mihajlo Pupin, poslovnog udruženja Elektromašinogradnja i američke kompanije WES CO Power and Engineering.

Kako je istaknuto, glavna odlika vodonika kao energenta je njegova višenamenska upotreba. Posebna prednost je u jednostavnom skladištenju i transportu, jer ne zahteva nužno izgradnju nove infrastrukture. Kao sredstvo koje povezuje različite sektore ekonomije, vodonik ima poseban značaj za savremene tehnologije i proizvodne procese. Takođe, vodonik, kao najzastupljeniji element u prirodi, ima veliki potencijal da postane i glavno sredstvo u borbi protiv zagađenja ugljen dioksidom  (dekarbonizacija).

Predlog vodonične strategije Srbije, ključne  za dekarbonizaciju, treba da bude završen do leta. Tim dokumentom, koji će biti deo Strategije razvoja energetike do 2030. godine, Srbija će definisati dugoročno i trajno opredeljenje – tranziciju ka vodoniku kao osnovnom energentu, istaknuto je na skupu.

„Ministarstvo rudarstva i energetike radiće zajedno sa strukom na izradi vodonične strategije, poručila je u uvodnom izlaganju državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković. Ona je podsetila da je usvojenim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, zeleni vodonik prvi put prepoznat kao obnovljiv izvor energije.

„Srbija polovinu svoje proizvodnje električne energije dobija iz termoelektrana, zbog čega nas čeka proces dekarbonizacije. To je pitanje energetske stabilnosti i bezbednosti i u tome nam skladištenje vodonika puno može pomoći. Znam da je vodonik prirodno prihvatljiv energent i vodonična stragegija biće naša zvezda vodilja u narednim izazovima”, rekla je Atanackovićeva.

Dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović rekao je da se Srbija nalazi pred novim izazovom, s obzirom na to da je postojeća strategija razvoja energetike zasnovana na uglju, da se vremena menjaju i da je jedan od novih izazova vodonik sa nizom prednosti i izazova.

”Mislim da smo na pravom putu i da nam je cilj da ne odemo u višegodišnje rasprave o vodoniku već da brzo dođemo do utemeljene akcione strategije koja će dati razultate. Mi želimo da napravimo iskorak u kome se ne zadovoljavamo samo usvojenim rešenjima već i da napravimo konkretne rezultate i nova pilot-postrojenja koja koriste nove tehnologije za proizvodnju vodonika”, rekao je prof. Mitrović.

On je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je ministarka Zorana Mihajlović na nedavnom sastanku sa stručnjacima iz oblasti energetike podržala ove aktivnosti i naglasila da treba brzo uraditi akcioni plan za strategiju razvoja obnovljivih izvora energije  i omogućiti da se konkretni projekti iz te oblasti finasiraju iz različitih izvora.

„Vrlo brzo biće izgrađeno jedno plutajuće postrojenje za proizvodnju vodonika na Savi ili Dunavu, koje će proizvoditi ovaj energent iz vode“, izjavio je pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić.

Reč je o plutajućoj, mobilnoj, platformi  sa 110 rezervoara od po 50 kubnih metara za vodonik. Iznad platforme nalaziće se različita postrojenja za proizvodnju električne energije iz sunčeve energije i energije vetra, a koja će se koristiti za proces elektrolize i proizvodnju vodonika iz vode.

„Površina te platforme, koja će biti izgrađena od drveta, uključujući i rezervoare za vodonik, iznosila bi oko pola hektara, a osim proizvodnje vodonika biće moguće i prečišćavanje vode, što projektu daje ekološku dimenziju“, rekao je Ilić.

Nacrt vodonične strategije Srbije, koji je pripremila Radna grupa za vodonik, predviđa da se do 2025. godine instalira 10 megavata (MW) postrojenja za dobijanje vodonika elektrolizom uz korišćenje obnovljivih izvora energije, a do 2030. godine 100 MW.

“Strategija vodonične tranzicije biće proizvod saradnje industrije, investitora i državne uprave. Biće koncizna i pragmatična sa mogućnošću kontrole njene realizacije. Sadržaće i 50 projekata i programa, kao i očekivane rezultate do 2023, 2030, 2050. Planiramo da je završimo u trećem kvartalu i da je stavimo na uvid javnosti”, poručio je Miljan Vuksanović, vođa Radne grupe za vodonik i potpredsednik kompanije WES CO Power and Engineering.

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.