Srpska naučnica u finalu najprestižnije evropske nagrade za pronalazaštvo

Srpska naučnica Gordana Vunjak-Novaković nominovana je za finalistkinju prestižne Evropske nagrade za pronalazače 2021. za inovativni doprinos u bio-medicinskom inženjerstvu, objavio je Evropski zavod za patente (EZP), preneli su domaći mediji.

foto: Twitter

Rad srpske naučnice rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva, što je opredelilo EZP da prvi put naučnik iz Srbije bude jedna od troje finalista u prestižnoj kategoriji „Životno delo“.

„Tokom svoje naučne karijere, Gordana Vunjak-Novaković dala je ogroman doprinos inženjerstvu tkiva, jednom od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života“, rekao je predsednik Evropskog zavoda za patente Antonio Kampinos, saopštavajući imena finalista za 2021. godinu.

Pobednici EPZ godišnje nagrade za inovaciju za 2021. biće proglašeni na ceremoniji koja počinje 17. juna, a koja je ove godine osmišljena kao digitalni događaj za svetsku publiku.

Profesorka Vunjak-Novaković sa svojim timom trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da oporavi pluća oštećena od kovida 19, i testira novi tretman zasnovan na inhalacionoj terapiji, gde aktivnu komponentu leka predstavlja molekul koji izlučuju matične ćelije.

Dr Vunjak-Novaković članica je najuglednijih naučnih društava i akademija u svetu, uključujući američku Nacionalnu akademiju nauka i SANU, i jedina je žena među članovima Njujorške akademije nauka.

Dve decenije bavi se istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Njen rad je fokusiran na inžinjerstvo ljudskih tkiva za regenerativnu medicinu, izučavanje matičnih ćelija i modelovanje bolesti.

Njena laboratorija je razvila nove metode zasnovane na matičnim ćelijama, biomaterijalima i bioreaktorima za regeneraciju srca, pluća i kostiju, i modele humane fiziologije i patologije. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo.

Rođena je u Beogradu 1948. godine. Trenutno živi u Njujorku, SAD. Ona je prvi inženjer u istoriji Univerziteta Kolumbija promovisan u rang „University Professor“, koji ima samo petnaestak aktivnih profesora, od preko četiri hiljade angažovanih na tom univerzitetu.

Dr Vunjak-Novaković je i jedina žena na Kolumbiji izabrana u četiri američke akademije (Inženjerstvo, Medicina, Nauka i umetnost, Pronalazaštvo). Takođe, profesor je biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka fondacije Mikati, kao i profesor stomatologije i direktor laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Sa više od 53.400 citata i više od 420 članaka u naučnim časopisima, Vunjak-Novaković danas spada među najcitiranije inženjere na svetu, a tokom svoje karijere dobila je brojne nagrade i priznanja; 2007. postala je prva žena inženjer koja je održala Direktorsko predavanje na Nacionalnom institutu za zdravlje, a sledeće godine primljena je u Međunarodnu kuću slavnih žena u tehnologiji.

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.