Српска научница у финалу најпрестижније европске награде за проналазаштво

Српска научница Гордана Вуњак-Новаковић номинована је за финалисткињу престижне Европске награде за проналазаче 2021. за иновативни допринос у био-медицинском инжењерству, објавио је Европски завод за патенте (ЕЗП), пренели су домаћи медији.

фото: Twitter

Рад српске научнице решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштећеног ткива, што је определило ЕЗП да први пут научник из Србије буде једна од троје финалиста у престижној категорији „Животно дело“.

„Током своје научне каријере, Гордана Вуњак-Новаковић дала је огроман допринос инжењерству ткива, једном од најперспективнијих начина за продужење људског века и побољшање квалитета живота“, рекао је председник Европског завода за патенте Антонио Кампинос, саопштавајући имена финалиста за 2021. годину.

Победници ЕПЗ годишње награде за иновацију за 2021. биће проглашени на церемонији која почиње 17. јуна, а која је ове године осмишљена као дигитални догађај за светску публику.

Професорка Вуњак-Новаковић са својим тимом тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да опорави плућа оштећена од ковида 19, и тестира нови третман заснован на инхалационој терапији, где активну компоненту лека представља молекул који излучују матичне ћелије.

Др Вуњак-Новаковић чланица је најугледнијих научних друштава и академија у свету, укључујући америчку Националну академију наука и САНУ, и једина је жена међу члановима Њујоршке академије наука.

Две деценије бави се истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Њен рад је фокусиран на инжињерство људских ткива за регенеративну медицину, изучавање матичних ћелија и моделовање болести.

Њена лабораторија је развила нове методе засноване на матичним ћелијама, биоматеријалима и биореакторима за регенерацију срца, плућа и костију, и моделе хумане физиологије и патологије. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо.

Рођена је у Београду 1948. године. Тренутно живи у Њујорку, САД. Она је први инжењер у историји Универзитета Колумбија промовисан у ранг „University Professor“, који има само петнаестак активних професора, од преко четири хиљаде ангажованих на том универзитету.

Др Вуњак-Новаковић је и једина жена на Колумбији изабрана у четири америчке академије (Инжењерство, Медицина, Наука и уметност, Проналазаштво). Такође, професор је биомедицинског инжењерства и медицинских наука фондације Микати, као и професор стоматологије и директор лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива на Универзитету Колумбија у Њујорку.

Са више од 53.400 цитата и више од 420 чланака у научним часописима, Вуњак-Новаковић данас спада међу најцитираније инжењере на свету, а током своје каријере добила је бројне награде и признања; 2007. постала је прва жена инжењер која је одржала Директорско предавање на Националном институту за здравље, а следеће године примљена је у Међународну кућу славних жена у технологији.

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.