Примена концепта Индустрија 4.0, као нове парадигме у производњи, представља кључ убрзаног привредног и економског развоја сваке земље, оценили су, између осталог, учесници 30. панела о И4.0, који је недавно одржан на ФЕФА факулету у Београду. Привреда, пољопривреда, енергетика и здравство, као стубови економског и друштвеног развоја, удружени са образовањем, препознати су као области у којима примена Индустрије 4.0 може значајно допринети развоју и производњи производа и услуга са високом додатом новоствореном вредношћу, који значајно повећавају БДП једне земље.
Панел на тему „Индустрија 4.0 и њен значај за Србију“ организовали су Машински и ФЕФА факултет из Београда. Због актуелне епидемиолошке ситуације у земљи, скуп је одржан као онлајн догађај, a његов рад је пратило 129 учесника из земље и иностранства (Немачка, Словачка, Аустрија, САД, Француска, БиХ).
Панел је водио проф. др Милош Ерић, продекан за научно-истраживачки рад ФЕФА факултета, а учеснике су поздравили проф. др Милан Недељковић, декан ФЕФА факулета и проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. Радни део скупа одвијао се кроз четри тематске сесије на којима су представљена позитивна искуства примене Индустрије 4.0 у привреди, пољопривреди, енергетици и здравству Републике Србије.
„Оптимизација пословних процеса применом нових технологија из Индустрије 4.0“ била је тема прве сесије. Примере добре праксе својих компанија представили су Војин Вукадиновић, директор развоја и ИТ у „Металацу“ из Горњег Милановца, Милован Луковић, технички директор „Слободе“ из Чачка и Слободан Јанковић, технички директор „Инмолда“ из Пожеге.
За успостављање и примене пројекта дигитализације у компанији „Металац“ било кључно лидерство менаџмента, док су купци и испуњене њихових захтева кључни елементи управљања дигиталним процесима у компанији“, рекао је Војин Вукадиновић. Он се посебно осврнуо на функционисање ERP‐a, уз коришћење IoT за онлајн управљање радним налогом, што представља основу MES‐a у Индустрији 4.0.
Представљајући пројекат дигитализације компаније „Слобода“ г-дин Луковић је рекао да је основи оквир тог процеса био интегрисани менаџмент систем, за који је развијен сопствени модел ERP‐a. „Он је подржан софтверским пакетом за пројектовање производа и технологија по моделу PDM (Solidworks) , тако да је у праксу уведено доста елемената Индустрије 4.0. Цео овај пројекат је подржан набавком савремене технолошке опреме за производњу муниције средњег и великог калибра. Посебно је значајно да је дигитализација Слободе, по концепту Индустрије 4.0 у највећем делу урађена сопственим снагама, чиме је примена у пракси била олакшана“, истакао је господин Луковић.
О дигиталном концепту компаније „Инмолд“ говорио је Слободан Јанковић. Њихово полазиште је била примена концепта дуалног образовања, након чега су кренули у пројекат дигитализације набавком применом ERP софтвера за алатнице, 3D experience за web, CAM (power mill) и MES (веза технологије и уерених резних алата) + QR кодирање техничке документације у погону. Сви наведени софтверски алати се увелико примењују, а најдаље се отишло у области пројектовања – PLM. На овај начин Инмолд је у праксу уводи око 20 елемената Индустрије 4.0.
Уз констатацију да је производна индустрија у Србији најдаље отишла у примени елемената Индустрије 4.0, модератор сесије, проф. Видосав Мајсторовић (Машински факултет)је указао да је и овај 30. панел о И4.0 показао да тај концепт има реалну примену у нашој земљи, а да наведни примери добре праксе могу да буду значајан подстицај другим привредним гранама. „Машински факултет у Београду ће са својим патнерима наставити разговоре на ову тему, посебно на предстојећим билатералним панелима које организујемо са колегама из Словачке, Немачке, Швајцарске, Аустрије, Француске, Шведске, САД, Јапана, Чешке, Румуније“, поручио је проф. Мајсторовић.
Током сесије 2 било је речи о примени IoT (интернета ствари) у пољопривреди. На ову тему говорили су Давид Блажевски (Fresh AgTech) , др Владимир Полачек (Научни институт за ветеринарство Нови Сад), Гордан Башић (Удружење произвођача грожђа и вина Срем – Фрушкагора), Сенка Гајинов ( ДунавНЕТ) и др Милан Доброта (Агремо).
Као највећи изазов истакли су мањак свести о томе какве бенефите могу донети информациони системи и колико је крајња аналитичка вредност, не само профитабилна, него неопходна.
Напомињући да је опште знање о аутоматизацији у пољопривреди познато, Гордан Башић је указао и на потребу обуке посебно када је реч о неким специфичним питањима. Владимир Полачек је навео да научна заједница сама развија сервисе за помоћ пољопривредницима и та решења им савља на увид. Напомињући да је пољопривреда је најмање аутоматизована грана Милан Доброта је рекао да пољопривредницима треба на практичан начин приближити ИТ сензоре и софтвер. С тим у вези, Давид Блажевски је указао да треба водити рачуна о каквим пољопривредним организацијама је реч, односно да ли су у питњу велике компаније или мале фарме и сходно томе радити на бенефитима аутоматизације. Сенка Гајинов сматра да је веома важно пољопривредницима објаснити шта се добија предкционим моделима. „Добијени закључци немају исту важност за сваког посебно, због чега поједини пољопривредни произвођачи нису заинтересовани да деле знања и искуства“, навела је она.
Потенцијално решење виде у софтверу који би интегрисао све податке различитих произвођача, а њихово коришћење довео до заједничких закључака, што би убрзало процес прилагођавања и прихватања нових модела понашања.
Примена вештачке интелигенције у енергетици била је тема треће сесије, а овој теми говорили су: др Iván Martén ( Boston Consulting Group), Stephane Rousselet ( World Petroleum Council), Никола Јеличић (OMV) и Марко Марјановић (Microsoft).
Иван Мартен је навео да је основа за примену АI концпета у енергетици дигитализација. На тај начин стварају се услови за примену разлиитих модела учења (machine learning, deep learning, learning by exprience), а сви ови модели у овој области заснивају се на BDA. Вештачка интелигенција у енергетици може да се примени за: (a) праћење, прикупљање и анализа BDA, (б) предвиђање стања/догађаја (посебно у одржавању опреме) и (ц) унапређење успостављеног модела.
Марко Марјановић је представио позитивна искуства Microsoft‐a у заштити озонског омотача, као глобалног светског проблема, посебно са аспекта штедње енергије. Навео и неколико пројеката примене вештачке интелигенције у енергетском сектору и то за мапирање Србије за производњу зелене енергије; предиктивно одржавање, машинска постројења ЕПС-а, и предвиђање кретања цене струје за ЕПС на глобалном међународном тржишту.
Stephane Rousselet jе рекао да World Petroleum Council концепт вештачке интелигенције разматра у четири правца: (a) дефинисање проблема и могућност његовог моделирања техникама AI, (б) прикпљање података и изградњау базе знања (knowledege engineering), (ц) резоновање и закључивање (интелигентни савети и одлуке) и (д) примену решења у пракси. Како је навео, енергетски системи имају децентрализовани систем управљања, захтеве за стабилно снадбевање, високу поузданост и што нижу цену, због чега концпет AI може да помогне и у овим областима. Слична је ситуација када је реч и ланцима вредности (smart grid) и њиховом управљање помоћу AI.
Никола Јеличић је рекао да је дигитализација дугорочан стратешки пројекат OMV‐a, који им помаже да својим бизнисом, производњом нафтних деривата и дистрибуцијом управљају на оптималан начин, коришћењем AI модела. Навео је и низ пројеката који се у OMV реализују и примењују уз подршку AI: управљање купцима, управљање добављачима, одржавање опреме, управљање процесима производње, обука запослених, итд. OMV користи различите платформе за прикупљање, BDA анализу и коришћење AI алата наведним областима.
Панелисти су се сагласили да вештачка интелигенција има велики потенцијал у области енергетике и да ће изменити реалан живот не само у предузећима, него и у свакодневним активностима. (паметна кућа – управљање енергетским билансом). Отворени су многи нови приступи који у основи треба да доведу до задовољнијег купца и боље услуге за њега.
Четврта сесија била је посвећена примени И4.0 у здравству на којој је указано на важност међусобне сарадње и интегрисаног система. На ову тему говорили су проф. др Александар Тодоровић (Стоматолошки факултет), проф. др Наташа Милић (Медицински факултет), др Владица Тинтор (NovoNordisk) и Младен Лазаревић (Seven Bridges).
Говорећи о значају примене ИТ технологија у медицини, проф. Милић је изразила очекивање да ће за две до три године клиничке студије изгубити на значају, јер ће, како је навела, онлајн праћење, прикупљање и анализа великих скупова података, уз подршку вештачке интелигенције и BDA, омогућити постављање прецизних дијагноза и планирање терапије. Проф. Тодоровић се освнуо на почетке примене рачунара у стоматологији, посебно на Стоматолошком факултету у Београду, где се још 80-тих година прошлог века почело са компјутерским информационим системима за стоматолошке ординације, а сада се већ говори о примени VR/AR у стоматологији. Др Тинтор је представио две апликације креиране за пацијенте с дијабетесом. Реч је о апликацији е-дијабетес која пацијенту омогућава да онлајн прати своју болест и комуницира са лекаром опште праксе и специјалистом око терапије. Друга апликација се односи на онлајн праћење физичке активности пацијената (ходање) и обавештавање о пређеној километражи. Младен Лазараевић је изложио прилаз BDA као део биоинфомратике у геномским анализама и синтезама. Посебно се осврнуо на персонализовану медицину и њене примене у трансплантацији органа, ретким болестима и вакцинацији.
Панелисти су се сагласили да И4.0 омогућава интердисциплинарну сарадњу, посебно између лекара и инжењера, при чему модел целоживотног учења може да да одговор на те захтеве. Предложено је да Медицински и Стоматолошки факултет, поред предмета у области ИТ технологија које имају на првој години, уведу и нове предмете, посебно на докторским студијама. Учесници су указали на важност да се у наредне панел дискусије о Индустгрији 4.0 укључе и Ветеринарски, Фармацеутски и Биолошки факултет.
Наредни, 31. онлајн билатерални панел И4.0 Немачка-Србија заказан је за 19. мај 2021. године. Већ 25. маја, у оквиру Копаоник бизнис форума биће одржан 32. онлајн панел Индустрија 4.0, а 33. онлајн билатерални панел Словачка-Србија заказан је за 16. јун 2021. године. Затим следи серија билатералних панела са партнерима из Аустрије, Швајцарске, Чешке, као и скупови који ће бити организовани у сарадњи са Универзитетом у Новом Пазару, Стоматолошким факултетом у Београду и др.