Značaj zaštite prava intelektualne svojine za razvoj Srbije

Savremeno tehnološko doba, u kojem su znanje, kreativnost i inovacije definisani kao najvažniji razvojni resurs i kapital svake zemlje, otvorilo je i pitanje zaštite tog kapitala, odnosno zaštite intelektualne svojine i autorskih prava.

Inovacije su rezultat kreativnog procesa razvoja ideja u nove proizvode i predstavljaju osnovu  ekonomije zasnovane na znanju, čiji je krajnji cilj postizanje konkurentnosti na svetskom tržištu. Da bi se taj inovativni proces podstakao, neophodno je da se rezultati kreativnog rada i zaštite. Zaštita intelektualne svojine je posebno važna za inovatore jer se jedino na taj način može sprečiti nekontrolisano i nedozvoljeno korišćenje ideja i patenata.

O tome, šta je to intelektualna svojina, koji su oblici zaštite prava intelektualne svojine i zašto je važno da svoju ideju, inovaciju ili izum zaštitimo, govorila je Daniela Zlatić Šutić, ekspert Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koja je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, održala veoma posećeno  predavanje na temu „Vrste prava intelektualne svojine s posebnim fokusom na patente“.  Predavanje je bilo namenjeno članovima studentskih timova, koji rade na različitim inovativnim projektima u okviru Studentskog centra izvrsnosti Mašinskog fakulteta, radi sticanja znanja o zaštiti prava intelektualne svojine u procesu razvoja inovacija.

Posle uvodnog izlaganja  o vrstama prava intelektualne svojine i objašnjenja šta se štiti kojim pravom, gošća Mašinskog fakulteta se osvrnula i na zaštitu pojedinih prava intelektualne svojine u procesu razvoju inovacija, a zatim je predstavila i uslove zaštite pronalska patentom i malim patentom, kao i postupak za priznavanje patenta.

Studenti su imali priliku da iz „prve ruke“ saznaju na koji način mogu da se zaštite vizueli identitet, odnosno dizajn svog proizvoda, tehničkog rešenja ili neke druge kreativne ideje. Informisani su i o tome šta može da se zaštiti u Zavodu za intelektualnu svojinu, a o kojoj vrsti zaštite moraju sami da vode računa. Na kraju su se upoznali i sa načinom na koji mogu da provere da li je neki patent, dizajn ili žig već zaštićen.

„Za mlade ljude, pogotovu buduće inženjere, koji nameravju da se bave inovacijama i kreiranjem novih tehničkih rešenja, veoma je važno da još tokom studija budu dobro informisani o vrstama i zaštiti prava intelektualne svojine. Savremenu nauku i visoko obrazovanje krakteriše multidisiplinarnost.  Dolazi do preklapanja različitih naučnih oblasti. Zato je veoma važno da studenti budu upoznati s pravom intelektualne svojine. To će im omogućiti da sutra, kada budu kreirali neka svoja rešenja, prepoznaju relevantno pravo značajno za njihovu inovaciju i na vreme preduzmu određene korake za zaštite“, istakla je Daneila Zlatić Šutić u razgovoru za sajt MF.

Primera radi, kada je reč o zaštiti patenata i industrijskog dizajna, veoma je važno da se pre podnošenja patentne prijave u javnosti ili na veb stranicama ne objavljuju naučni radovi ili opisi pronalaska koji mogu biti kasnije predmet zaštite nekim od prava intelektualne svojine. Takođe, pre podnošenja prijave, treba jasno definisati ko je vlasnik tog rešenja, pogotovu ako u  njegovoj realizaciji učestvuje tim ljudi ili se određene usluge autsorsuju.

„Za inovatora, priznanje patenta predstavlja potvrdu njegovom istraživačkom radu. Međutim, ono što je važno, jeste činjenica da se priznanjem patenta stiče monopolsko pravo za korišćenje pronalaska. Ukoliko neki univerzitetski tim osnuje startap čije je poslovanje zasnovano na određenoj inovaciji, oni mogu da donesu odluku o njegovoj prodaji i tako steknu direktnu materijalnu korist.  S druge strane,  mogu da donesu odluku o proširenju kompanije  tako što će sami proizvoditi predmet zaštićen inovacijom i na taj način sprečiti druge da nekim reverzibilnim inženjeringom kopiraju to što je zaštićeno“, objasnila je naša sagovornica.

Stogodišnjica prvog srpskog patenta

„Pre tačno 100 godina registrovan je prvi patent u Srbiji, a to je kazan za proizvodnju rakije na ime Milana Jovanovića, kazandžije iz Novog Sada“, podsetio je prof. dr Aleksandar Simonović, prodekan za naučno-istraživačku delatnost Mašinskog Fakulteta u pozdravnom govoru u kojem je   i najavio predavanje predavanje Daniele Zlatić Šutić.

Srbija je, u pravnom kontinuitetu preko Kraljevine Srbije, jedna od 11 zemalja osnivača Pariske unije 1883. godine i potpisnica Pariske konvencije iz 1884. godine kojima se uređuje zaštita industrijske svojine. Uprava za industriju svojinu u Srbiji osnovana je 1920. godine, a 1921. donet je i prvi zakon koji uređuje zaštitu prava industrijske svojine.

„Vremena su se od tada promenila. Patenti i intelektualna svojina su dostigli jedan značajno viši nivo, ne samo kada govorimo o pravnoj proceduri, nego i kada je reč o zaštiti prava intelektualne svojine i patenata“, rekao je  prof. Simonović. On je posebno ukazao na značaj koji prava intelektualne svojine mogu da imaju u zaštiti rezultata istraživanja.

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.