Nikola Raičević: Mašinstvo i atletka su tesno povezani

Da bavljenje sportom nije nikakva prepreka za vrhunsko obrazovanje i uspešnu profesionalnu karijeru najbolje pokazuje primer našeg atletičara Nikole Raičevića, višestrukog državnog prvaka i reprezentativca Srbije na srednjim i dugim distancama .

Pored vrhunskih sportskih rezultata, ovaj mladi atletičar i master inženjer mašinstva, uspešno gradi i akademsku karijeru. Trenutno je student treće godine doktorskih studija na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a nedavno je izabran i za asistenta na Katedri za vazduhoplovstvo.

„Zaista je lep osećaj pripadati akademskoj zajednici. Rad u takvom okruženju mi pričinjava veliko zadovoljstvo ali i obavezu da nastavim da se usavršavam“, istakao je Nikola na samom početku razgovora za sajt Mašinskog fakulteta.

Nikola sa kolegama Milošem Petrašinovićem i Mihailom Petrovićem na Mašinskom fakultetu

Na koji način uspevate da uskladite nauku i sport i budete uspešni na oba polja? 

Tokom školovanja to je bio jedan od najvećih izazova. Pre svega, mislim da je ključ u dobroj organizaciji i želji. Nekada mi je bilo zaista teško, ali sam zahvaljujući podršci koju su mi pružali porodica, prijatelji i kolege istrajao na svom putu. Naravno, moram istaći da su obaveze na fakultetu ipak uvek bile za nijansu važnije.

Šta je zajedničko mašinstvu i atletici?

I mašinstvo i atletika predstavljaju osnovne elemente delatnosti kojima pripadaju. Kao što se industrija ne može zamisliti bez mašinstva, tako se ni sport ne može zamisliti bez atletike. U poslednjih nekoliko godina sve je izraženije prisustvo mašinstva u sportu pa i u atletici. Koriste se znanja iz oblasti mehanike, tehnologija materijala, elektronike, biomedicinskog inženjerstva…

Kada ste počeli da se bavite atletikom i šta vas je najviše  motivisalo da se okrenete kraljici sporta i nastavite stazama vašeg oca, Gorana Raičevića, našeg trofejnog atletičara dugoprugaša, reprezetativca i višestrukog prvaka Balkana?

Oba roditelja su bili vrhunski atletičari, šampioni i reprezentativci SFRJ pa je atletika uvek bila sport broj 1 u kući. Međutim, ja sam prethodno devet godina trenirao odbojku i samo povremeno odlazio na atletske treninge. Kada sam napunio 17 godina konačno sam odlučio da zaista želim da se bavim atletikom. Jedan od motiva je bio taj da pokušam da se barem približim rezultatima koje je postigao moj otac.

Šta vas je privuklo mašinstvu? I zašto baš vazduhoplovno inženjerstvo?

Tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja mnogo više su me privlačile prirodne nauke, na prvom mestu matematika i fizika, pa je nekako mašinstvo bilo logičan izbor. Za vazduhoplovno inženjerstvo sam se odlučio zato što me je uvek fasciniralo to kako avioni lete. Po mom mišljenju, avioni su savršenstvo tehnike čija je pojava potpuno promenila svet.

Kakvi su vaši dalji planovi u oblasti mašinstva, a šta su pririteti kada je reč o atletici?

Uz obaveze koje me očekuju kao asistenta, u naredne 3 godine prioritet će biti i rad na mojoj doktorskoj disertaciji. Kad je reč o atletici,  želja mi je da ostvarim što bolje rezultate i da na taj način popravim svoje lične rekorde.

OČEVIM STAZAMA

Za one koji to možda ne znaju, Nikola je sin našeg proslavljenog atletičara Gorana Raičevića, jednog od najboljih trkača dugoprugaša na prostoru bivše SFRJ. Višestruki je prvak Balkana i Jugoslavije na 5 i 10 hiljada metara. Bio je šestostruki prvak Belog krosa.

Goran Raičević je bio veoma posvećen sportu, ali je u isto vreme studirao i završi Poljoprivredni fakultet u Beogradu (smer Zaštita bilja). Otuda ne čudi i Nikolina volja i istrajnost na oba polja.

Goranova karijera je, na žalost, tragično prekinuta tokom NATO agresije na našu zemlju. Poginuo je 6. maja 1999. godine.

NIKOLA RAIČEVIĆ – PORTRET

Nikola Raičević je rođen 25. jula 1994. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu s prosečnom ocenom 5 tokom svih godina školovanja.

Mašinski fakultet u Beogradu upisao je 2013. godine. Osnovne akademske studije završio je u roku, 2016. godine, s prosečnom ocenom 9.64  i uspešno odbranjenim radom iz završnog predmeta „Mehanika leta“ na temu „Manevri aviona u vergikalnoj ravni – Manevar Imelman“. Iste godine upisao je master akademske studije, koje je takođe završio u roku s prosečnom ocenom 9.55, a njegov završni master rad na temu „Uticaj ljudskog faktora na bezbednost u vazdušnom saobraćaju“, ocenjen je najvišom  ocenom 10.

Tokom osnovnih i master studija svake školske godine za Dan fakulteta dobijao je posebne pohvale za odličan uspeh. Takođe, bio je i stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i dobitnik stipendije ,Dositeja“ Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Svoju akademsku karijeru nastavio je na doktorskim studijama mašinstva. Trenutno je student treće godine doktorskih akademskih studija.

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.