Jupiter konferencija: Nauka kao razvojni adut Srbije

„Industrija 4.0, kao nova paradigma u proizvodnji“ bila je centralna je tema 42. Jupiter konferencije koja je 6. i 7. oktobra održana na Mašinskom fakultetu u Beogradu. To je ujedno bio i prvi skup koji je od početka pandemije Kovid 19 održan u realnom prostoru i uz poštovanje svih epidemiloških mera.

Kao vodeći forum za prezentaciju novih rezultata istraživanja i razvoja u oblastima kompjuterski integrisanih tehnologija, CAD/CAM sistema, CNC tehnologija, robotike, fleksibilnih tehnoloških sistema,  konferencija je i ove godine okupila eminentne istraživače, inženjere i naučnike u oblasti proizvodnog mašinstva.

„Jupiter konferencija je prilika da se sumiraju najznačajniji rezultati istraživanja u svim segmentima proizvodnog mašinstva, ali i prilika da se sagledaju savremeni trendovi u domenu nauke, obrazovanja i industrije i osmisle nove ideje koje mogu da doprinesu podizanju tehnološkog nivoa i razvoja Srbije“, rekao je u pozdravnoj reči, prof. dr . Bojan Babić, šef Katedre za proizvodno mašinstvo, koja je i organizator  skupa.

On se zahvalio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, kao i drugim pokroviteljima koji su podržali rad konferencije. Među njima su brojne domaće i strane kompanije sa kojima Katedra za proizvodno mašinstvo dugi niz godina uspešno sarađuje.

Skup je zvanično otvoren uvodnim predavanjem prof. dr Vladimira Popovića, državnog sekretara u  Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji je govorio o reformi finansiranja i organizacije nauke u Republici Srbiji.

„Kada je reč o reformi finansiranja i organizaciji nauke, Ministarstvo je bilo odlučno da taj posao sprovede do kraja. Doneli smo Zakon o nauci i istraživanjima i Zakon o fondu za nauku, koji je omogućio konstituisanje Fonda i prelazak sa nekompetetivnog projektnog finansiranja na suštinski, kompetetivno projektno finansiranje, uz zdravu konkurenciju zasnovanu na naučnim rezultatima i mogućostima njihove primene“, istakao je prof. Popović.

Fond za nauku je do sada realizovao četiri projektna poziva i to u okviru programa za izvrsne projekte mladih istraživača – PROMIS; saradnje srpske nauke sa dijasporom – Vaučeri za razmenu znanja; specijalnog programa istraživanja COVID-19 i programa za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije. Upravo se završava i peti poziv za program „Ideje“.

„Rezultati prva četiri poziva su prilično pristojni, a za program „Ideje“ imamo oko 340 zaključenih projekata, tako da će konkurencija biti velika. Naravno, uvek može bolje i više da se uradi, ali smo u zadovoljni dosadašnjim rezultatima. Najvažnije je da su stvari pokrenute sa  mrtve tačke i da polako razvijamo svest o tome da ubuduće neće biti velike prolaznosti u projektnom finansiranju“, podvukao je državni sekretar.

Zakon o nauci i istraživanjima koji je donet posle 15 godina uneo je velike promene u ovu sferu.  Jedna od najvažnijih promena jeste mogućnost institucionalnog finansiranja zaposlenih na državnim institutima, kao i finansiranje nauke na fakultetima, odnosno istraživača koji su primljeni preko projekata i bave se isključivo naukom.

„Ono što u narednoj godini želimo da promenimo jeste da ukinemo kategorije i napravimo drugačiju matricu nagrađivanja istraživača i to prema  naučnim oblastima iz kojih dolaze.  To važi i za istraživače na institutima i za istraživače na fakuletima, rekao je prof. Popović i dodao da se u narednom periodu očekuje i izmena Pravilnika o vrednovanju naučnoistraživačkog rada.

„To nam je obaveza i po zakonu.  Trenutno imamo jedan zastareli pravilnik u kome se manje više boduju samo radovi sa SCI liste i tehnička rešenja. Međutim, rezultati koje očekujemo od naučne zajednice nisu samo radovi u naučnim časopisima, nego i konkretni doprinosi državi i celom društvu“, poručio je, između ostalog, prof. Vladimir Popović.

Industrija 4.0 u obrazovanju

Učesnike je pozdravio i prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu. U svom uvodnom izlaganju posebno se osvrnuo na Industriju 4.0 kao novu paradigmu u proizvodnim kompanijama i obrazovanju.

„Stanovište sadašnje generacije profesora Mašinskog fakulteta je da se svet veoma brzo menja i da ćemo, ukoliko te promene ne budu i deo visokog obrazovanja, ostati na periferiji događanja. To je bio jedan od glavnih motiva da učestvujemo na javnom konkursu za Master 4.0, koji je na ideju Inicijative „Digitalna Srbija“ realizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“, rekao je prof. Mitrović.

Novo industrijsko doba zahteva obrazovni sistem koji školuje inženjere sa vrhunskim teorijskim interdisciplinarnim znanjima i praktičnim kompetencijama, koji će biti kreativniji, inovativniji i spremni da odgovore na tehnološke izazove Industrije 4.0. Nastava na masteru Industrija 4.0 je počela u ponedeljak, a sa njom je  započeo i pionirski posao transformacije Mašinskog fakulteta,  Nosioci programa su katedre za proizvodno mašinstvo, industrijsko inženjerstvo i automatsko upravljanje i Matematički fakultet u Beogradu.

„Mašinski fakulet je decenijama unazad davao vrhunska teorijska znanja inženjerima, a sada tome želimo da pridodamo i ono što se naziva praktičim kompetencijama i mekim veštinama, a na čemu korisnici naših usluga, pre svega privreda, dominantno insistiraju“, istakao je dekan Mašinskog fakulteta.

Upavo iz tog razloga osnovan je i Studentski centar izvrnosti u kojem trenutno radi pet studentskih timova od kojih su neki respektabilni u svetskim razmerama. To su: Formula Student tim „Drumska strela“ koji radi na razvoju i izradi trkačog bolida sa motorom SUS i projektu prve elektro formule u Srbiji; „Confluence Belgrade“  koji se bavi projektovanjem i izradom energetski efikasnih plovila; „Beoavia“, tim studenata vazduhoplovstva koji radi na razvoju i izradi bespilotnih letelica; „Robotid“ koji projektuje i izrađuje mobilne autonomne robote i BMI/ZeptoHyperTech tim koji radi na razvoju inovativnih proizvoda u oblasti biomedicinskog inženjerstva.

„Obezbedili smo uslove i prostor gde studenti mogu da kreiraju svoje ideje, a zatim da ih u laboratorijama fakulteta dalje razvijaju i na kraju pretoče u gotove prototipove sa kojima učestvuju na različitim svetskim takmičenjima. To je ujedno i jedan od načina za sticanje neophodnih praktičnih kompetencija i mekih veština koji su imperativ vremena u kome živimo“, naglasio je, između ostalog,  prof. Mitrović.

Proizvodno mašinstvo početkom 21. veka i dalje perspektive

O proizvodnom mašinstvu početkom 21. veka govorio je prof. dr Milan Zeljković sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Tokom svog izlaganja on se posebno osvrnuo na razvoj mašina alatki.

Radni deo skupa obuhvatio je pet tematskih simpozijuma: 35. Simpozijum – CIM u strategiji tehnološkog razvoja industrije prerade metala; 29. Simpozijum – CAD/CAM; 38. Simpozijum . NU „ROBOTI“ FTS, 44. Spimpozijum – Upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala i 22. Simpozijum – Menadžment kvalitetom. Tom prilikom prezentovani su rezultati istraživanja, ne samo  u okviru projekata koje finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, nego i drugih projekata iz oblasti proizvodnog mašinstva.

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.