Фонд за науку Републике Србије одобрио је финансирање пројекта у области вештачке интелигенције MISSION4.0, на којем ће радити мулти/интер-дисциплинарни истраживачки тим Машинског и Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Фонд за науку Републике Србије расписао је, крајем 2019. године, Конкурс у оквиру Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције на који се пријавило 70 пројектних предлога. После вишемесечне процедуре, прихваћено је укупно 12 пројеката и то шест у области основних истраживања (ПРВИ_О) и шест у домену примењених истраживања (ПРВИ_П), међу којима је и пројекат Машинског факултета у Београду. После два круга евалуација, у којима су учествовали само страни рецензенти-експерти у областима роботике и вештачке интелигенције, пројекат MISSION4.0 је оцењен веома високом оценом (86.67 од 100) и заузео треће место у групацији Примењена – ПРВИ_П истраживања.
„Пројекат MISSION4.0, што је акроним од „Deep Machine Learning and Swarm Intelligence-based Optimization Algorithms for Control and Scheduling of Cyber-Physical Systems in Industry 4.0“, односи се на дубоко машинско учење и биолошки инспирисану вишекритеријумску оптимизацију при управљању и терминирању кибернетско физичких система у оквиру технолошког окружења Индустрије 4.0. Кокретно, пројекат је превасходно оријентисан на развој и примену интелигентног понашања аутономних мобилних роботских система сопственог развоја“, каже руководилац пројектом , проф. др Зоран Миљковић са Машинског факултета у Београду.
Проф. др Александар Симоновић, продекан за научноистраживачки рад Машинског факултета оцењује да је добијање овог пројекта од велике важности за Машински факултет. „То је још једна потврда и признање приступу научним истраживањеима у области роботике и вештачке интелигенције на нашем факултету, а самим тим и квалитету наших истраживача који су међу првима у Србији започели истраживања у тој области. Ово је први пројекат који је Машински факултет добио од Фонда за науку Републике Србије, али свакако неће бити једини. Имајући у виду научни потенцијал и ентузијазам истраживача на Машинском факултету, уверени смо да ће у будућности бити више оваквих пројеката, посебно у областима које се односе на развој нових технологија и развој Индустрије 4.0, а који ће бити усмерени на поспешивање производње, подизање конкурентности производних капацитета и повећање БДП-а у Србији“, наводи проф. Симоновић.
О пројекту MISSION4.0
Циљ пројекта MISSION4.0 односи се на развој и примену систематичне нове методологије која ће интегрисати технике вештачке интелигенције за дубоко машинско учење и биолошки инспирисану вишекритеријумску оптимизацију да би се остварили адаптабилни, реконфигурабилни и интелигентни кибернетско физички производни системи, неопходни у Индустрији 4.0.
Да би се постигао висок степен те интеграције, пројектни тим је предложио потпуно нове интердисциплинарне приступе у неколико научно-истраживачких праваца: оптимизација интегрисаних технолошких процеса и планова терминирања при динамичком терминирању производних ентитета, интелигентно управљање мобилних робота базирано на стерео машинском гледању, као и дубоко машинско учење кибернетско физичких система током међусобне комуникације у оквиру Индустрије 4.0.
Током реализације пројекта биће развијено више нових алгоритама биолошки инспирисаних техника оптимизације, оригинална метода за интелигентну навигацију мобилног робота током аутономног кретања у окружењу базирана на машинском гледању и стерео визуелном управљању, уз напредне кибернетско физичке системе за безбедно извршавање производње и планирање ресурса.
„У том смислу, стратешки циљ пројекта MISSION4.0 подразумева утицај и имплементацију нове методологије засноване на техникама вештачке интелигенције, уз развој и примену етичких принципа у роботици са социолошког аспекта, и то у производним системима који ће примењивати оствариве принципе Индустрије 4.0 у Србији (https://www.dsi.rs/en/about-us/)“, наглашава проф. Миљковић.
У пројектном тиму и шест научница
Пројектни тим чини 14 научника и младих истраживача, међу којима су 3 редовна професора, 2 ванредна професора, 2 доцента, асистент са докторатом, асистент и 5 истраживача-приправника. Оно што овај истраживачки тим издваја од других јесте чињеница да у њему учествује и шест дама: ванр. проф др Живана Јаковљевић, доц. др Милица Петровић, доц. др Јелисавета Вукелић Петровић са Филозофског факулета и три докторанткиње, истраживача-приправника Машинског факултета. То значи да је равноправности полова остварена са чак 43%, што је изнад европског просека и очекивања за техничко-технолошке науке.
Када је реч о заступљености катедри Машинског и Филозофског факултета она је потпуно у складу са мулти/интер-дисциплинарношћу пројекта MISSION4.0, а на пројекту, поред угледних научница, наставница Универзитета у Београду, учествују и проф. др Бојан Бабић, проф. др Угљеша Бугарић, ванр. проф. др Радиша Јовановић , као и асист. др Андрија Петровић.
Репрезентативност и амбициозност пројектног тима чине и млади истраживачки – докторанди Машинског факултета у Београду: асистент Душан Недељковић, истраживач-приправник Александар Јокић, истраживач-приправник Катарина Миљковић, истраживач-приправник Ђорђе Јевтић, истраживач-приправник Митра Весовић и истраживач-приправник Лара Лабан, сви мастер инжењери машинства.
Храбро у нове изазове
„MISSION4.0 је први пројекат Машинског факултета у Београду који ће бити финансиран преко Фонда за науку Републике Србије. Чињеница да је овај пројекат, у веома јакој конкуренцији репрезентативних факултета Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, као и водећих научних Института у Србији, остварио завидан резултат, свакако ће охрабрити и друге пројектне тимове Машинског факултета да прихвате изазов и конкуришу својим изузетним научним идејама већ у наредном позиву под називом ИДЕЈЕ“, наводи проф. Миљковић.
Као руководилац тима MISSION4.0, искрено сугерише колегиницама и колегама да конкуришу својим оригиналним и иновативним научним идејама које, како је навео, рецензенти-експерти веома цене, водећи се амбициозношћу и креативношћу током предлагања начина и путева реализације пројектних активности. „Посебно је важно да тим буде брижљиво изабран како би се рецензенти уверили да је реализација остварива и да унапређује научне доприносе, обогаћујући тренутно стање у областима истраживања не само у Србији, већ и глобално. Дакле, код Фонда за науку Републике Србије конкуришите својим оригиналним научним идејама, храбро и утемељено“, поручује на крају проф. Миљковић.
О томе колико су примењена истраживања у области вештачке интелигенције важни за Србију и њен привредни, економски и друштвени развој најбоље говори и недавно усвојена Стратегија развоја вештачке интелигенције за период од 2020. до 2025. године. Поред стратегије чији је основни циљ употреба вештачке интелигенције у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота, Влада Републике Србије усвојила је и Акциони план за развој вештачке интелигенције од 2020. до 2022. године. Оснивање Института за вештачку интелигенцију, најављено за наредну године, само је једна од мера предвиђених овим Акционим планом.
(Извор: Машински факултет)