Крајем јула завршава се пројекат AGROinLOG “Демонстрација иновативних интегрисаних логистичких центара за биомасу (IBLC) за агроиндустријски сектор у Европи”, који је финансиран је из програма Европске комисије за истраживање и иновације Horizon 2020 (http://agroinlog-h2020.eu). Пројекат је започео у новембру 2016. године, а у његовој реализацији су учeствовали и истраживачи Лабораторије за горива и сагоревање Машинског факултета у Београду заједно са још 15 партнера из осам европских земаља.
О томе шта подразумева концепт интегрисаних логистичких центара за биомасу (Integrated Biomass Logistics Centers IBLCs), у чему је њихов значај за агроиндустрију и да ли тај концепт може да буде примењен и у Србији, разговарали смо са проф. др Драгославом Стојиљковић, координатором AGROinLOG пројекта са Машинског факултета.
проф.др Драгослава Стоијиљковић
„Савремена пољопривредна индустрија се суочава са неколико препрека које ометају њену конкурентност. На првом месту то је сезонска природа рада, а затим и недовољна искоришћеност остатака сопствене производње, као и оних из околних подручја, за стварање нових пословних линија и производа. У том смислу IBLCs концепт, примењен у оквиру AGROinLOG пројекта, представља један од правaца развоја биорафинерија које се заснивају на коришћењу биомасе која се не користи у ланцу исхране, већ је крајњи циљ добијање енергије, биогорива, биохемикалија, биоматеријала и др.“, истакла је проф. Стојиљковић.
Интегрисани логистички центри за биомасу (IBLC-ови) представљају почетак нове активности у коришћењу биомасе, интегришући нови ланац вредности не-прехрамбених производа у постојећи ланац хране. Нова активност обухвата сакупљање на пољима, прикупљање и набавку ресурса биомасе који се усмеравају према агроиндустрији, где се остаци користе и трансформишу у биопроизводе и међупроизводе за нова тржишта.
“Оно што је посебно важно јесте да IBLC концепт омогућава развој нових ланаца вредности уз прилагођавање постојеће опреме за нову производњу. На тај начин, уз минимална улагања отварају се нова тржишта и нови послови, чиме се елиминише период мировања агроиндустрије и трансформише у фабрике које раде током целе године“, нагласила је наша саговорница.
Као илустрацију навела је три пилот пројекта који су реализовани током AGROinLOG пројекта. Реч је о пројектима у оквиру агроиндустрија које су биле спремне да развију нове пословне линије ради отварања нових тржишта у биопроизводима (енергетске, транспортне и производне сврхе) и међупроизводима (транспорт и биохемикалије).
Примера ради, примена IBLCs концепта у индустрији сточне хране у Шпанији омогућила је производњу пелета за енергетске сврхе и пелета за друге намене. Истовремено, продужен је и рад фабрике у периоду од децембра до марта, када обично долази до прекида рада. До сличних резултата дошло се и у индустрији производње маслиновог уља у Грчкој. Нова активност је обухватила производњу чврсте биомасе, шпер плоча и хемикалија од остатака резидбе и остатака прераде маслина, а елиминисан је и прекид рада фабрике у периоду од новембра до фебруара. Примена IBLCs концепта у млинарској индустрији житарица у Шведској омогућила је производњу биопроизвода на бази сламе као горива за саобраћај. Реч је о биоетанолу друге генерације и торификованим пелетима и биоуљу .
„Ови пилот пројекти су омогућили развој нових логистичких ланаца уз прилагођавање постојеће опреме за нову производњу. За пројекте урађена је техничка, финансијска и еколошка процена изводљивости нове делатности и коначног квалитета нових производа. Након тога, анализирана је и могућност репликације AGROinLOG пословног модела у других 7 агроиндустрија различитих сектора као и на друге земље, међу којима је и Србија“, навела је проф. Стојиљковић.
IBLCs концепт у Србији
Део AGROinLOG пројекта који се односио на Републику Србију обухватио је анализу пет сектора агроиндустрије: индустрију шећера, сектор производње вина, производњу јестивог уља, производњу житарица и производњу сточне хране и крмног биља.
Сектори производње житарица и производње јестивог уља су доминантни због чињенице да стварају велике количине нуспроизвода и остатака, током примарне производње одговарајућих усева, и касније у фазама индустријске прераде. Ови остаци могу да се користе као сировине за производњу чврстог биогорива (нпр. агропелети). Развој производње пелета и специјализована опрема за сагоревање оваквог горива отворила је могућности за коришћење разних пољопривредних остатака у овој области.
У сектору производње јестивог уља постоји значајан вишак прерађивачких капацитета, што је потенцијална прилика за примену IBLCs концепта. Међутим, главна препрека за даљи развој овог тржишта је логистика. Слична ситуација је у сектору индустрије шећера. Ова индустрија производи значајне количине остатака и нуспроизвода, који се могу да се користе као биомаса за IBLCs концепт – пре свега шећерна репа (резанци и остали отпаци) и меласа, али у овом тренутку нису доступни за потребе IBLC-ова. С друге стране, сектор сточне хране и крмних биља нема вишкова који би могли да се користе за производњу биогорива, али производни капацитети су у вишку и могу да се користе за прераду сирове биомасе од зрна и поврћа које генеришу други сектори, у чврста биогорива.
„Посебно интересантна за Србију може да буде примена IBLCs концепта у сектору производње вина. Овај сектор је у сталној експанзији, а остаци од резидбе и производње вина углавном нису коришћени. Количина остатака се процењује на 3 t по 1 хектару“, истакла је наша саговорница.
За анализу могућности примене IBLCs концепта изабрана је општина Лапово као представник Шумадије – регион велике Мораве. У овом региону виногради се простиру на 1.120 ha, од којих је 534 ha под сортама грожђа које се користе за производњу вина и 5.400 произвођача се бави узгајањем грожђа. Детаљна анализа је показала да је Лапово добра локација за примену IBLCs концепта и због близине коридора 10. Оцењено је да постоји могућност репликације шпанског модела, али су препознате и друге могућности примене IBLCs концепта.
Истраживачки тим Машинског факултета
„Анализа тренутног стања је показала да се семенке из грожђа не прерађују, а комина се баца. Иста ситуација је и у целој Шумадији. До сада нико није користио семенке за даљу прераду. Семе се може користити и у фармацеутској индустрији за производњу лекова и у козметичким препаратима или као додатак јелима. С обзиром да се добија велика количина остатака који нису контаминирани другим материјалима или камењем, већ само органски остатак од резидбе, могуће је применити IBLCs концепт . Једна од могућности је коришћење остатака у топлани која би се изградила и која би користила биомасу од свих остатака у виноградарству и воћарству за грејање школе, цркве, вртића, спортске хале. Овај модел прераде остатака не мора да се базира само на остацима из винограда и воћњака већ и на шумским остацима којих има доста у околини Лапова. Посебно бих истакла заинтересованост узгајача грожђа и другог воћа, произвођача вина, као и Општине Лапово за ову врсту пројеката и могућност примене у општини/региону и овом приликом желела бих свима да се захвалим на учешћу и подршци у реализацији пројекта“, закључила је проф. Стојиљковић.
(Извор: Машински факултет)