Одбрана доктората Николе Гавриловића на ISAE-SUPAERO у Тулузу: Стазама славних професора Машинског факултета  

Maшински факултет Универзитета у Београду има вишедеценијску традицију водеће академске институције у области машинства и ваздухопловства, у Србији и региону. Та традиција је препозната и у свету. О томе говоре, не само међународне ASIIN и RINA акредитације, него и позиви који на адресу Машинског факултета стижу из најугледнијих светских академских и научних институција за учешће на престижним научним скуповима и истраживачким пројектима.  С тим у вези, стигао је позив из Француске, са најпрестижније ваздухопловне школе, SUPAERO- Ecole Nationale Supérieure de l’Aéronautique et de l’Espace Универзитета у Тулузу, уваженом проф. др Бошку Рашуо да буде један од рецензената докторског рада и председник Комисије за одбрану доктората свог некадашњег студента Николе Гавриловића. Ово представља посебно признање, не само за Катедру за ваздухопловство, Машински факултет и Универзитет у Београду, него и за целу нашу земљу.

 „Веома сам почаствован позивом, не само због тога што је Никола један од мојих најбољих студената међу 1500 колико сам их до сада у каријери имао, него и због чињенице да је традиција Машинског факултета Универзитета у Београду делом везана и за традицију ове угледне научне институције“, истакао је проф. Рашуо. Та веза, како је рекао, датира још из времена када је SUPAERO- ISAE била у саставу Сорбоне у Паризу. „Два моја уважена професора докторирала су на тој научној институцији под менторством чувеног професора аеродинамике Алберта Тусена. Академик, проф. др Мирослав Ненадовић, један од оснивача Катедре за ваздухопловство докторирао је 1936. године, а 1938. године докторат је одбранио и академик, проф. др Светополк Пивко, један од оснивача Ваздухопловно-техничког института у Жаркову.“

Професор Рашуо је уверен да ће и Никола наставити ту сјајну традицију. „На то указују научни резултати које је остварио у докторској дисертацији под насловом „Endurance Improvement of Mini UAVs Through Energy Harvesting from Atmospheric Gusts“, или у слободном преводу – Продужење трајања лета мини беспилотних летелица уз коришћење енергетских потенцијала атмосферских турбулентних слојева, тзв. Гаста“.

Ова дисертација је, како је истакао, изразито мултидисциплинарна и обухвата више научних области – бионику, аеродинамику, динамику лета и аутоматско управљање, а главни научни доприноси су остварени у идентификацији новог механизма лета у једрењу и детаљнијој примени једначина кретања летелица у условима неуниформног и нестационарног струјног поља. Такође, додао је, развијен је и нови сензорски систем који обезбеђује неопходне информације о струјном пољу које су корисне за екстракцију енергије из турбулентних атмосферских слојева, а што је и верификовано спроведеним експерименталним резултатима из хоризонталних струјних градијената.

„Треба истаћи и то да су експерименти обављени у две кампање, у аеротунелима и слободном лету: у Тулузу на летелици типа летећег крила, а у Мелбурну на РМИТ универзитету у Аустралији, на летелици класичне конфигурације. Остварене научне доприносе Никола је верификовао у три врхунска часописа са СЦИ листе (AIAA Journal of Aircraft, International Journal of Micro Air Vehicles и Bioinspiration & Biomimetics journal) и на неколико уважених научних конференција“, нагласио је проф. Рашуо.

Одбрана доктората је обављена пред комисијом у којој су били: председник комисије проф. Бошко Рашуо са Машинског факултета Универзитета у Београду, рецензент и члан комисије, проф. Jack Langelaan са Penn State University, рецензент и члан комисије – преко видео линка, проф. Chris Toomer са University of the West of England, Bristol, испитивач и члан комисије, доцент Murat Bronz (ENAC – Ecole Nationale de l’Aviation Civile), испитивач и члан комисије, ко-ментор, проф. Emmanuel Bénard (ISAE-SUPAERO) и ментор, проф. Jean-Marc Moschetta (ISAE-SUPAERO).

„Никола је у предвиђеном року од 40 минута на бриљантан начин изложио главне научне резултате које је остварио у својој докторској дисертацији. После успешних одговора на сва питања и коментаре које су постављали чланови Комисије за одбрану докторске дисертације, донели су једногласно одлуку да се дисертација прихвати и оцени највишом оценом, уз предлог за доделу специјалне награде Фондације ISAE-SUPAERO“, навео је наш саговорник.

Процедура одбране докторских дисертација на ISAE-SUPAERO, како је истакао проф. Рашуо,  у извесним елементима се разликује у односу на нашу праксу. Комисија за одбрану се састоји од 5-8 чланова, од којих бар два треба да буду ван матичне куће, као спољни рецензенти, чији је задатак да процене да ли поднета дисертација испуњава све потребне научне и законске услове да се може приступити јавној одбрани. Они независно пишу своје извештаје, укључујући и завршну оцену о квалитету писане верзије дисертације. Ако су оба извештаја позитивна онда се заказује и приступа јавној одбрани.

„Сама одбрана је у једном делу доста слична нашој пракси. Одбрана доктората траје 40 минута, а онда се прелази на постављање питања или коментаре, где сваки члан Комисије има на располагању до 10 минута (укључујући и одговоре кандидата). Потом се чланови Комисије повлаче у другу просторију где дискутују о квалитету одбране и доносе одлуку да ли је прихватају и са којом оценом, овом делу не присуствују ни ментор ни ко-ментор. Након тога се Комисији придружују ментор и ко-ментор, када се сачињава и потписује Извештај са обављене јавне одбране докторске дисертације“, нагласио је на крају проф. Рашуо.

О традицији и везама ISAE-SUPAERO и Машинског факултета у Београду

Ecole Nationale Supérieure de l’Aéronautique et de l’Espace основана је 1909. године у Паризу и била је у саставу Сорбоне (Université Paris IV-Sorbonne) све до 1968. године када је  пресељена у Тулуз. Проф. Мирослав Ненадовић, када је докторирао 1936. године, са темом: „Recherches Sur Les Cellules Biplanes Rigides D’Envergure Infinie“, био је пети доктор ваздухопловних наука у целој Француској. Проф. Светополк Пивко је докторирао 1938. године, са темом: „Contribution à l’étude de l’hélice dans le domaine du point fixe et de son interaction avec l’aile sustentatrice“, обојица под менторством Проф. Алберта Тусена (Albert Toussaint). Остали детаљи о овој уваженој институцији могу се наћи и на следећим линковима:

https://en.wikipedia.org/wiki/%C3%89cole_nationale_sup%C3%A9rieure_de_l%27a%C3%A9ronautique_et_de_l%27espace

https://www.isae-supaero.fr/en/

(Извор: Машински факултет)

 

Bookmark the permalink.

Comments are closed.