Да ли постоји начин да видимо како ћелије генеришу силе, како ембрион расте, како се инфекција шири, или како метастазирају ћелије рака? Ако постоји, да ли визуелизација пружа само једноставно опсервације, или слике биолошких процеса могу да буду корисне да из њих извучемо податке о тим процесима? Ова су само нека од питања о којима ће бити речи на предавању „Увод у науку светлости: Како претворити невидљиво у видљиво“ проф. др Бојане Глигоријевић са Temple Универзитета из Филаделфије у САД. Предавање ће бити одржано у понедељак 19. новембра на Машинском факултету у Београду, салa 514 са почетком у 12.30.
Др Глигоријевић је ванредни професор на одсеку Биоинжењеринга на Temple Универзитету и члан одсека за Канцер биологију на Fox Chase Center у Филаделфији. Предаје биофотонику, а фокус њених тренутних истраживања су механизми доношења одлука у ћелијама канцера током метастазе. Њену посету Београду, током које ће одржати низ научнопопуларних предавања и једну изложбу, ораганизовао је ван. проф. др Ђорђе Чантрак са Машинског факултета, уз подршку U.S. Speaker програма у Србији.
Како претворити недвидљиво у видљиво – историја микроскопије
Само мали део света око нас је видљив за људско око. Људско чуло вида је ограничено на објекте веће од 10 микрона, који апсорбују светло видљиве таласне дужине. Зато је једно од главних питања на који начин проширити овај опсег у спектар који обухвата инфрацрвене, ултраљубичасте или микроталасне зраке? С тим у вези, др Глигоријевић ће најпре дати преглед природне светлости, а затим ће говорити и о опреми типичној за сликање феномена у билогији, као што су извори светлости, објективи и детектори који се користе за колекцију слика. Други део предавања биће посвећен методологијама за снимање у природним наукама у молекуларним, ћелијским, ткивним или организационим скалама.
Револуција сјаја у мраку – Институт за билошка истраживања „Синиша Станковић“, 21.11.2018., библиотека, 1400
Ово предавње се односи на флуоресцентну микроскопију, чија је примена нагло порасла у последње три деценије. У овом предавању биће речи о феномену сјаја у мраку, базираном на биолуминесценцији и флуоресценцији, и где оне постоје у природи. Др Глигоријевић ће затим говорити о томе како се флуоресценција може пренети из врста где се природно јавља у ћелији или животиње које користимо у лабораторији. Осврнуће се и на актуелну употребу флуоресценције у научним и медицинским истраживањима, као и научне продоре направљене уз помоћ флуоресцентне микроскопије. Посебно ће бити речи о томе како је флуоресцентна револуција утицала на друштво, а с тим у вези ио етичким питањима генетског инжењеринга чије методе креирају животиње које сијају у мраку.
Микроскопија канцера – Медицински факултет, , 22.11.2018., свечана сала деканата, 1400
Рак дојке глобално убија> 500.000 људи, углавном жена годишње. Како 98% пацијената умире од метастазе, истраживања треба усредсредити на предвиђање и спречавање. Сваки корак у каскади метастазе заснован је на миграцији ћелија, што онемогућава дешифровање овог процеса без снимања ћелија рака, као и околног окружења динамично, у реалном времену.
На овом предавању др Глигоријевић ће представити свој лабораторијски рад током којег користи микроскопију у реалном времену као главно средство за разумевање метастазе и развој бољих прогностичких маркера за рак дојке. Говориће и стандардним методама којим се долази, између осталог, до визуелизације процеса миграција ћелија рака и прелазак из ткива у крвне судове, праћене метастазом и др.
Кривудави путеви науке: Како успети у америчкој академији? – Амерички кутак , Дом oмладине у Београду, Македонска 22, 22.11.2018., 1800
На овом предавању др Глигоријевић ће пренети своја искуства бављења научним радом у САД, до патената и професуре. Она ће студентима који су заинтересовани да докторат раде на америчким универзитетима указати на који начин могу да одаберу правог ментора, институције или предмет, али и шта их очекује након доктората ако се одлуче да свој живот посвете науци или професионалну каријеру наставе у индустрији.
Очи у очи са науком и научницом – Изложба у Музеју примењене уметности, Вука Караџића 18, 20.11. 18-19 часова, 21.11. 18-19 часова и 24.11. 18-19 часова.
******************************
Из биографије др Бојане Глигоријевић
https://engineering.temple.edu/faculty/bojana-gligorijevic
http://www.gligorijeviclab.org/
Др Бојана Глигоријевић је дипломирала је на катедри Хемије на ПМФ-у радом на тему изолације прородних продуката из ендемске врсте љиљана, у лабораторијама Слободана Милосављевића и Влатке Вајс. Радила је као стипендиста ВМА у одсеку Токсикологије и на Технолошко-Металуршком факултету, у лабораторији Душана Антоновића. По доласку у Вашингтон, на Georgetown Универзитету, где је планирала докторску тезу из хемије, први пут се сусрела са флуоресцентним конфокалним микроскопом, што је битно утицало на њен докторски рад. Пројекат ће се завршити развојем нових технологија за петодимензионалну микроскопију и анализу паразита маларије. Током постдокторског тренинга у биологији канцера у Њујорку, Др Глигоријевић је развила серију нових метода за микроскопију у мишевима, и потом, за аутоматско процесирање и machine-learning класификацију података из слика. Др Глигоријевић је тренутно ванредни професор на одсеку Биоинжењеринга на Temple Универзитету и члан одсека за Канцер биологију на Fox Chase Center у Филаделфији. Предаје биофотонику и ментор је шест студената и постодоктораната у својој лабораторији. Фокус њених тренутних истраживања су механизми доношења одлука у ћелијама канцера током метастазе.
(Извор: Машински факултет)