Да би била успешна, економски и у сваком другом погледу, Србија има императив роботизације своје индустрије. Сарадња са Кином, чија индустрија бележи експоненцијални раст у области роботике, због свега претходно наведеног, носи велики развојни потенцијал Билатерални пројекат којим је овај чланак инициран, а који се тренутно налази у фази финализације уговорне документације, усмерен је ка једној врло потентној истраживачкој идеји – развој нове генерације робота који ће бити врло јефтини, технички савршени, интуитивни за коришћење и једноставни за одржавање, са примарним циљем њихове масовне примене, превасходно у микро, малим и средњим компанијама – Next Generation Technology for Ubiquitous Collaborative Robotics (UbiCbot).
Аутор: проф. др Петар Б. Петровић, руководилац Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе Машинског факултета у Београду
Почетком 2018. године, на четвртом заседању Мешовитог комитета за научну и технолошку сарадњу у Пекингу, који су предводили државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, проф. Владимир Поповић, и заменик министра у Министарству науке и технологије НР Кине, Wei Huang, донета је коначна одлука о избору предлога заједничких истраживачко-развојних пројеката по билатералном позиву Републике Србије и НР Кине из 2016. године, који ће бити финансирани у наредном трогодишњем периоду. Селекција је била ригорозна, са пролазношћу мањом од 10%, а један од 6 пројеката који су прихваћени за финансирање био је пројекат из области роботике.
Роботика и ICT су један од 5 тематских приоритета. Не без разлога, јер су роботика и вештачка интелигенција у свим развојним стратегијама Кине препознати као највиши приоритети економског и научно-технолошког развоја. То важи и за стратешки програм: Made in China 2025.
Кина са двоцифреном стопом годишњег раста инсталираних робота (58% према извештају IFR за 2017. годину, што је било изненађење чак и за кинеске представнике), и апсорпцијом преко 1/3 глобалне производње робота (у 2017. години глобална продаја је достигла фасцинантан број од 387.000 универзалних индустријских робота, што представља раст од 31% у односу на 2016, а само у индустрију Кине инсталирано је 138.000), убрзано се креће ка позицији глобалног лидера у области роботике. Не само у примени, већ и њиховој производњи. Не постоји ни један велики светски произвођач робота који нема своју фабрику за производњу робота у Кини. Такође, а то је мало познато српској јавности (чак и стручној) Кина убрзано гради велики број фабрика за производњу робота из сопственог развоја, паралелно обезбеђујући јаку пратећу индустрију компонената, од механике до управљања и сензорике.
Респективни корени српске роботике
Србија има респективну традицију у области роботике, подједнако у науци, образовању и индустрији.
У области истраживања позната је Београдска школа роботике, коју је изградио академик Миомир Вукобратовић, оснивач и дугогодишњи руководилац Лабораторије за роботику Института Михајло Пупин. Сви ходајући хуманоидни роботи користе ZMP (Zero Moment Point) принцип, који је у роботику увео проф. Вукобратовић, давне 1968. године. Данас у роботску праксу постепено продире динамичко управљање роботима, такође један од концепата развијаних у Београдској школи роботике.
Образовање инжењера у области роботике такође има своје дубоке корене. Сваки од 4 велика универзитетска центра Србије: Нови Сад, Београд, Крагујевац и Ниш, на бар једном од својих факултета имају курсеве роботике, на којима се студенти уче основним инжењерским принципима градње и примене робота. На Машинском факултету у Београду, област роботике као образовна и истраживачка дисциплина постоји још од седамдесетих година прошлог века. Лабораторија за роботику и вештачку интелигенцију формирана је осамдесетих година на Катедри за производно машинство у склопу развоја широког програмског оквира за дигитализацију и кибернетизацију индустрије Србије, који је иницирао и ефективно спроводио недавно преминули професор Владимир Милачић.
Када се говори о роботици на Машинском факултету Универзитета у Београду, нужно је истаћи једну посебност. Она се састоји у томе да се роботика у истраживању и образовању инжењера обрађује кроз два аспекта: а)роботика као посебна инжењерска дисциплина и б)роботика као генеричка технологија за аутоматизацију производних процеса. Апликативни аспект је од посебног значаја за Србију, јер омогућава да се роботика ефективно интегрише у широк корпус производних процеса. Разумевање технолошких процеса је од суштинског значаја за успешну примену робота. Не обрнуто!
На крају, трећа компонента, производња робота, такође је била присутна у Србији све до трагичних времена масовне деиндустријализације економског простора Балкана, турбулентних деведесетих година прошлог века. Вредно је споменути да смо тада на више места имали сопствени развој и производњу робота и да је у једном тренутку Србија изградила сопствену фабрику робота – ЛОЛА Роботи, која је нажалост, као и многе друге, нестала у времену транзиције.
Роботизација као императив!
Да би била успешна, економски и у сваком другом погледу, Србија има императив роботизације своје индустрије. Сарадња са Кином, чија индустрија бележи експоненцијални раст у области роботике, због свега претходно наведеног, носи велики развојни потенцијал. Одлични билатерални односи између Србије и Кине, пријатељство између два народа, представљају врло плодно тло за успешну сарадњу у области роботике.
Билатерални пројекат којим је овај чланак инициран, а који се тренутно налази у фази финализације уговорне документације, усмерен је ка једној врло потентној истраживачкој идеји – развој нове генерације робота који ће бити врло јефтини, технички савршени, интуитивни за коришћење и једноставни за одржавање, са примарним циљем њихове масовне примене, превасходно у микро, малим и средњим компанијама – Next Generation Technology for Ubiquitous Collaborative Robotics (UbiCbot).
Пројектни тим српске стране чине три истраживачке институције: Машински факултет Универзитета у Београду, Катедре за производно машинство, Лабораторија за кибернетику и мехатронске системе (CMSysLab); Институт Михајло Пупин, Лабораторија за роботику; Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, Катедра за мехатронику, роботику и аутоматизацију, као и три производне компаније: МикроЕлектроника д.о.о., Београд – technology provider, Микро контрол д.о.о., Београд – technology integrator, и Шоле д.о.о., Кикинда – technology demonstrator.
У кинеском пројектном тиму учествују две водеће истраживачке и образовне институције Кине: ANHUI University of Technology, Ma’anshan, Anhui province, и Tsinghua University, Beijing, China, као и једна компанија из индустрије, водећи кинески произвођач робота: EFORT Robotics Company, Wuhu, Anhui province.
Кључне речи и кратки апстракт, који су садржани у пријави предлога пројекта најдиректније објашњавају суштину пројекта:
Key words: Cyber-Physical Manufacturing Systems, Human-Centric Technology, Collaborative Robots, Bimanual / Dual-Arm Robotic System, Industry 4.0
Short Abstract: The project deals with research & development of a human-centric technology for industrial robots that will not only appear more human-like, but also behave like humans and can cooperate with workers in a way that is safe and perceived as natural. Such robots will be programmed and interacted in an intuitive manner, rapidly and reliably, and will be networked with other workshop automation, makes it easier to adapt them to new tasks in mass customized, multi-variant and small-batch production.
У овом контексту, Машински факултет је задужен за реализацију два потпројекта: Subproject #3 – Research & Development of the UbiCbot Technology и Subproject #4 – UbiCbot Technology Physical Demonstrations & Experimental Validation. Истраживачки тим Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе са нестрпљењем очекује почетак реализације овог врло инспиративног и са аспекта инжењерства, врло изазовног пројекта.