Идејни творац европског програма технолошког развоја – „ManuFuture“, проф. Франческо Јоване са Politecnico di Milano, недавно је био гост Машинског факултета у Београду. Проф. Јоване је стручњак који се бави предвиђањем развоја производних технологија, а у разговору са сајт Машинског факултета говори o будућности производње и инжењерства и изазовима које доноси Индустрија 4.0.
Шта је циљ програма „ManuFuture“?
„ManuFuture“ је европска платформа технолошког развоја започета 2003. године. Сама реч говори довољно за себе. Лично сам смислио име овог програма који је постао основа за повратак и покретање производње у Европи на новим основама. На изради платформе су радили стручњаци из различитих земаља. Европска комисија је користи у различитим програмима финансирања иновација и истраживања.
Када бих свом унуку објашњавао шта је пројекат „будућност производње“, рекао бих му да је велика револуција већ почела и да ће он бити учесник у том процесу. Узимимо као пример израду намештаја. У прошлости је мајстор-столар за израду једног комада намештаја морао сам да обавља велики број операција. Данас роботи или паметне машине саме производе намештај или неки други производ. Међутим, и даље је потребно да се тај производ доноси од једне до друге машине која наставља започети посао. У будућности ће машине комуницирати међусобно. Увођење вештачке интелигенције довешће до потпуно нове индустрије у којој ће се иновације развијати много брже него у прошлости. Јер, ако унапредимо физичку структуру „паметних“ машина, материјале од којих се праве, брзину којом раде и производња ће бити успешнија.
Члан сте европског тима који се бави Индустријом 4.0. Где видите позицију Србије у овом процесу?
За земљу као што је Србија важно је да је вољна да ухвати корак са Европом и буде део технолошке, научне или политичке европске заједнице. Интеракција са Европском комисијом на нивоу истраживања па чак и интеракција са платформом „ManuFuture“ може да вам помогне да будете део овог покрета чија суштина нису државе, већ људи.
Треба ли да се плашимо Индустрије 4.0?
Сваки напредак у развоју машина или технологија доноси поремећаје на тржишту рада и бојазан од губитка послова. Најугроженији су они послови које машина може да уради брже, боље и јефтиније. Развој машина доноси промене у фабрикама и начину производње, али се истовремено појављују и нови послови и занимања. Нестају послове у одређеним доменима, али се појављују нови, напреднији домени за развој нових радних места. Највећи изазов је како обучити људе за те нове послове. Статистички подаци говоре да у Европи постоји потреба за неколико стотина хиљада радника у новим типовима индустрије која захтева нове компетенције. Видећемо да ли ће овај процес губитка послова на једној страни и стварања нових радних места на другој бити избалансиран.
Поменули сте образовање. На који начин би факултети попут Машинског факултета требало да припреме младе инжењере за те нове послове? Шта је Ваш савет?
Свака земља има своју традицију у образовању, политици, идејама и сл. На управи факултета је да развију своју стратегију. О овој теми се доста дискутује у Европи и постоје две визије образовања. Једна је да се припреме студенти генералног усмерења, који ће бити способни да се прилагоде новим технолошким изазовима. Који ће бити способни да пронађу решење за сложене ситуације и проблеме и у датим условим направе потпуно нове моделе система. Ипак, потреби су нам и специјалисти јер технолошки проблеми постају све сложенији и генералиста не може све да разреши. Према томе, најбоље би било успоставити равнотежу у образовању између ова два типа и направити петогодишљу или десетогодишњу стратегију образовања.
(Извор: Машински факултет/Превод: доц. др Тијана Весић-Павловић)