DualEdu – Еразмус+ пројекат, који има за циљ увођење дуалног образовања у високошколски систем Србије, представљен је у оквиру дводневног kick-off састанка пројектног тима који се одржава на Машинском факултету у Београду. Координатор пројекта је Универзитет у Београду, а у пројекту учествује 14 сталних партнера из Србије, Пољске, Немачке, Аустрије, Француске и Шпаније, као и 13 придружених чланова – компанија, које ће студентима омогућити да прођу кроз дуално образовање.
DualEdu пројекат представља почетак једног озбиљног процеса који би требало да дефинише оквире законске регулативе за увођење дуалног образовања у високообразовне установе, истакла је, поздрављајући учеснике састанка, Габријела Грујић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја РС. Увођење дуалног образвања на факултете, према њеним речима, омогућиће студентима да, поред теоријских, стичу и нека нова знања и вештине, а пре свега компетенције, које ће им омогућити запослење одмах након дипломирања.
С друге стране, додала је, привредни развој заснован на вештини управљања знањем подразумева, на првом месту, промишљени приступ образовању висококомпетентних кадрова способних за укњучивање у динамичке токове развоја привреде базиране на иновативности и кретивности. У том смислу, нагласила је, систем високог образовања заснован на развоју дисциплинарних знања не може се сматрати потпуним без упоредног тренинга студената, односно повезивања њихових теоријских знања и вештина са компетенцијама. Према томе, дуално образовање је начин размишљања, начин повезивања са компанијама, односно уређивање односа права и обавеза и одговорности свих заинтересованих страна у циљу подизања квалитета младих стручњака у складу са савременим технолошким развојем, закључила је Габријела Грујић.
У име Универзиета у Београду, скуп је поздравила проф. др Иванка Поповић, проректор за међународну и међууниверзитетску сарадњу БУ, а пројекат је представио проф. др Ненад Зрнић, продекан за међународну научну сарадњу МФ и кородинатор пројекта.
Реч је о пројетку који у оквиру Програма Еразмус+ финансира Европска комисија. Вредност пројекта је близу милион евра и трајаће наредне три године – до средине октобра 2020. године. Поред 14 сталних партнера у пројекту учствује и 13 придружених – углавном компанија, рекао је проф. Зрнић изразивши очекивање да ће тај број бити и већи уколико пројекат заинтересује и друге фирме које имају интерес да студентима омогуће стручну праксу, па и запослење паралелно са студијама.
Основна идеја је да направимо један модел дуалног образовања у систему високог образовања Србије који би био довољно општи, али флексибилан и који би могао да се примењује у зависности од потреба универзитета који нуде академско образовање, универзиетета, односно високих школа које нуде примењено, односно структовно образовање и приватних универзитета који немају буџетско финансирање студија, али су заинтересовани да њихови студенти стичу знања и кроз рад у компанијама и да тај рад буде вреднован плаћањем школарина и сл., истакао је проф. Зрнић.
Осврнувши се на препоруке Владе СРбије да се при дефинисању законског оквира за увођење дуалног образовања сагледају и искуства земаља ЕУ, првенствено Немачке, Аустрије, Фанцуске, Шпаније, проф. Зрнић је указао и на тзв. корпоративно образовање у САД и Канади, где се образовање схвата као врста робе, а између установа високог образовања постоји веома оштра тржишна конкуренција. Та тржишна утакмица, како је навео, биће све све оштрија с обзиром да због ниског наталитета све мање деце уписује студије. С тим у вези, процењује се да ће студенти бити више заинтересованиза оне универзитете који буду омогућили обуку кроз дуално образовање, стручне праксе и сл., јер ће на тај начин и њихове комптенције на тржишту рада бити знатно ојачане када буду дипломирали, нагласио је проф. Зрнић.
Проректор за студије и управљање квалитетом Универзитета у Београду, прод. др Нада Ковачевић истакла је да циљ пројекта унапређење система високог образовања у РС, али да прво треба дефинисати шта тачно значи дуално образовање и како да се оно имплементира у постојећи систем високог образовања. Јер, како је навела, оно што важи за средњешколско образовање у РС не може у потпуности да се примени на високо образовање.
Подсетивши да је Болоњски процес у исходе учења увео компетенције, односно способности примене знања, вештина и персоналих, социјалних и методолошких способности, проф Ковачевић је указала да такав приступ образовању подразумева и континуирану присутност студената на радним местима. Искуством стеченим кроз стручну праксу или рад студенти комплетирају своја знања, која након дипломирања могу одмах и да примене. Зато, када је реч о увођењу дуалног образовања у високо образовање у Србији, треба сагледати и домаћа и искуства других земаља, али и искористити могућности које пружа актуелни Закон о високом образовању, како би се дефинисао најбољи модел за нашу земљу, закључила је проф. Ковачевић.
Првом састанку пројектног тима присуствовали су представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, пројектни партнери из Србије са Универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Новом Пазару, приватних универзитета, високих струковних школа и пројектни партнери из Аустрије, Немачке, Пољске, Француске и др.
(Извор: Машински факултет)