Енергетска ефикасност не значи одрицање од комфора, већ његово постизање уз мању потрошњу енергије. Нема енергетске ефикасности без енергетских прегледа које спроводе квалификовани енергетски саветници. А системска решења су она решења која ће нас довести до стварне уштеде енергије. Србија са успостављеним системом енергетског менаџмента има услове да испуни европске директиве и оствари значајне уштеде – да повећа енергетску ефикасност, поручено је са стручне радионице и презентације пројекта „Унапређење система енергетског менаџмента ради повећања инвестиција у енергетску ефикасност јавних зграда у Србији“ на Машинском факултету Универзитета у Београду, коју је организовала редакција Енергије Балкана.
Задатак енергетских саветника, чија обука се спроводи на Машинском факултету у Београду је да унапреде енергетску ефикасност, која је највећи неискоришћени енергетски ресурс Србије. Енергетски саветници треба да ураде детаљне енергетске прегледе, дефинишу конкретне мере и израчунају бенефите енергетске ефикасности, која не сме да се сведе на пуку штедњу, већ мере које ће допринети смањењу потрошње енергије без урушавања квалитета комфора корисника, односно квалитета услуга и производа.
На радионици која је окупила више од сто учесника истакнуто је да је развој квалификованих кадрова један од кључних резултата пројекта а да енергетска ефикасност представља један од кључних стубова будућег развоја Србије. У оквиру радионице додељени су сертификати и потврде првој групи полазника који су положили испите за енергетске саветнике. Потврде су уручили декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић и проф. др Милош Бањац, руководилац Центра за обуку енергетских менаџера и енергетских саветника на Машинском факултету у Београду.
Говорећи о значајној улози Машинског Факултета у образовању стручних кадрова и преносу знања у овој области декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, изразио је задовољство великим интересовањем за скуп, истичући да се у савременом свету готово све своди на енергетику и енергетску ефикасност која је, како је навео, „тема број један”.
„Центар за обуку енергетских менаџера, покренут у сарадњи са JICA и Министарством рударства и енергетике, до сада је реализовао 27 обука. Кроз програм је прошло око 800 полазника, а приближно 600 је успешно стекло сертификате“, истакао је проф. Поповић. Он се захвалио Министарству на дугогодишњој сарадњи и поручио да ће Факултет наставити да подржава развој обука и пројеката, укључујући актуелни пројекат у области енергетског менаџмента.
„Ово је прича о целоживотном учењу, која је изузетно важна. Већина нас је наследила знања стечена током студија, али енергетска ефикасност је тема која се учи и примењује целог живота. Овакви пројекти су важни не само за факултет, већ и за цео Универзитет, јер сарађујемо са другим факултетима на постављању опреме и спровођењу мерења. Наставићемо рад на овом и другим пројектима, уз подршку Министарства рударства и енергетике и трудићемо се да стварамо квалитетне кадрове како бисмо заједно остварили мисију побољшања енергетске ефикасности у Републици Србији“, поручио је декан Машинског факултета.
Енергетски саветници, као и енергетски менаџери, треба да допринесу унапређењу енергетске ефикасности у јавним зградама. Србија има законску обавезу, проистеклу из Директиве ЕУ о енергетској ефикасности, да годишње енергетски санира три процента зграда централне власти.
У оквиру пројекта, који финансира Глобални фонд за заштиту животне средине (ГЕФ) са 1,5 милиона америчких долара, биће обухваћено до 26 од укупно 56 зграда, рекла је Маја Вукадиновић, помоћница министарке рударства и енергетике у Влади Србије и национални директор пројекта. Указујући да Србија тренутно троши око 3,5 пута више енергије по јединици бруто друштвеног производа у односу на просек Европске уније Вукадиновић је истакла велики потенцијал за рационалнију употребу енергије, смањење трошкова и емисије штетних гасова.
Нагласила је допринос Машинског факултета, који је у сарадњи са Министарством рударства и енергетике и Канцеларијом Уједињених нација за развој (УНДП) припремио приручнике, реализовао обуке и полагање испита за енергетске саветнике и спровео детаљне енергетске прегледе преосталих зграда, чиме су обезбеђени значајни подаци за будуће пројекте. Такође, обезбеђена је и техничка помоћ за одржавање и даље унапређење информационог система за анализу и праћење потрошње енергије и воде.
Вукадиновић је оценила да ће управо развој овог система омогућити да се енергија мање троши, што истовремено значи смањење трошкова за енергенте и смањење емисије штетних гасова. „Веома смо задовољни што смо дошли до ове фазе у реализацији пројекта“, истакла је Вукадиновић.
Само системска решења доводе до уштеде енергије
Професор др Милош Бањац, извршни руководилац пројекта, представио је кључне резултате пројекта „Унапређење система енергетског менаџмента ради повећања инвестиција у енергетску ефикасност јавних зграда у Србији“, наглашавајући да је системски приступ предуслов за стварне уштеде.
„Системска решења су она решења која ће нас довести до стварне уштеде енергије“, истакао је проф. Бањац, додајући да Србија са успостављеним системом енергетског менаџмента има услове да испуни европске директиве и оствари значајне уштеде. Како је истакао, пројекат је донео бројне значајне резултате, који се огледају у развоју законодавства, модернизацији информационог система, обуци кадрова и конкретним енергетским прегледима и санацијама. Донето је пет нових подзаконских аката, док је шест постојећих унапређено. Информациони систем за енергетски менаџмент (ИСМ) је надограђен и сада омогућава аутоматски пренос података од снабдевача енергијом, као и интеграцију метеоролошких података. Успостављен је и систем лиценцирања енергетских саветника, а кроз обуке је прошло 15 нових стручњака.
Проф. Бањац је нагласио да српски систем енергетског менаџмента већ подржава испуњавање обавеза из четири кључне ЕУ директиве: о енергетској ефикасности, о енергетским перформансама зграда, о еко-дизајну и о обновљивим изворима енергије. Како је навео, систем омогућава праћење потрошње, евиденцију енергетских прегледа, мера и уштеда, што ће бити кључно за годишње извештавање МРЕ и Енергетске заједнице.
Законски и стратешки оквир за унапређење енергетске ефикасности
„Србија интензивно ради на успостављању снажног законског и стратешког оквира за унапређење енергетске ефикасности, са циљем смањења потрошње енергије која је тренутно 3,5 пута већа по јединици БДП-а него у Европској унији”, истакла је Миломира Лазовић, начелница Одељења за енергетску ефикасност у Министарству рударства и енергетике и менаџер пројекта.
Представила је циљеве Интегрисаног националног енергетског и климатског плана до 2030. године, који подразумевају стабилизацију финалне и значајно смањење примарне потрошње енергије, уз амбициозне кумулативне уштеде. План обухвата и мере у домаћинствима, јавном и комерцијалном сектору, индустрији, саобраћају, пољопривреди, као и у електроенергетској и гасној инфраструктури, водоснабдевању и даљинском грејању. Лазовић је указала и на актуелне програме подршке енергетској санацији стамбених и јавних зграда – обновљено је око 7.800 домаћинстава и 83 јавна објекта, до децембра 2025. У сектору даљинског грејања реализовани су пројекти рехабилитације 40 топлана, а у Новом Саду интегрисани су обновљиви извори енергије, укључујући соларну топлоту и топлотне пумпе.
Даљи кораци подразумевају унапређење прикупљања и верификације података и ревизију ИНЕКП-а. У контексту европских обавеза, најављено је и усклађивање са новом Директивом ЕУ о енергетској ефикасности, која доноси строже захтеве, укључујући годишњу уштеду од 1,9% у јавном сектору, обнову 3% јавних зграда, и увођење система енергетског менаџмента за велике потрошаче, уз декарбонизацију система даљинског грејања до 2050. године.
Енергетски преглед предуслов енергетске санације
Драган Урошевић, пројектни менаџер енергетског портфолија у УНДП у Србији, представио је свеобухватни пројекат енергетске ефикасности зграда централне власти, истичући његове циљеве, досадашња достигнућа и изазове у имплементацији.
Пројекат, који Урошевић назива „програмом“ због вишеструких сегмената, има за циљ испуњавање обавеза из Уговора о оснивању Енергетске заједнице и Закона о енергетској ефикасности, укључујући санацију одређеног процента површина зграда централне власти. Основни циљеви програма су смањење потрошње енергије и воде, смањење емисија CO2, побољшање комфора и безбедности у објектима, као и заштита зграда од културног и историјског значаја.
Програм обухвата 56 зграда, половина под управом Заједничких послова, а остале под различитим министарствима, са укупном површином од око 414.000 м². Досада су завршени енергетски прегледи за 26 објеката, пројектна документација за пет зграда, радови на две зграде су комплетно завршени, а на три се настављају, док геолошка истраживања показују потенцијал за грејање и хлађење из геотермалних извора.
Урошевић је истакао изазове у имплементацији, укључујући недостатак пројектаната за сложене заштићене објекте, непредвиђене теренске услове, сложеност добијања дозвола, рад у активним зградама, координацију са власницима и корисницима, као и неочекиване ситуације током радова. Ипак, системски приступ и посвећеност тима омогућавају постизање значајних резултата у енергетској ефикасности, уз очување културног наслеђа Србије.
Београд покривен информационим системом ИСЕМ
Функционисање информационог система ИСЕМ и његову улогу у верификацији резултата представила је Маја Матејић, администратор система.
ИСЕМ представља један од два интернет система које Министарство користи за праћење и анализу потрошње енергије и воде. Сви јавни обвезници, укључујући локалне самоуправе, државне и покрајинске органе и јавне установе, обавезни су да га користе у складу са Законом о енергетској ефикасности.
У последње две године систем је остварио значајан напредак у аутоматском прикупљању података: 45 снабдевача енергијом и водом повезано је на ИСМ, достављајући месечне фактуре за око 150.000 мерних места, од којих је 65.000 већ мапирано и повезано са објектима. Велики градови као Београд, Нови Сад, Ниш и Суботица су потпуно покривени, а систем аутоматски преузима метеоролошке податке са 124 станице и од СМАТСА-е ради прецизније анализе потрошње, посебно за грејање. Од 2016. године у систему је унето више од 3,1 милион рачуна, уз праћење трошкова повезаних са буџетском хијерархијом.
Као примере примене ИСЕМ-а, Матејић је навела реконструкцију јавног осветљења у Бачкој Паланци крајем 2023. године, када је забележен значајан пад потрошње и трошкова, и енергетску санацију зграде општинске управе 2021. године, која је омогућила анализу утицаја различитих фактора, укључујући временске услове и ванредне ситуације попут COVID-19. ИСМ такође омогућава објективну идентификацију приоритетних објеката за санацију, што је показано на примеру 21 предшколске установе у Панчеву, где је систем рангирао зграде по потрошњи, трошковима и одступању од циљева. „Овај начин избора објеката омогућава објективну и транспарентну дефиницију кандидата за енергетску санацију, што је кључно за будуће програме јавних инвестиција у енергетску ефикасност“, закључила је Матејић.
Нема енергетске ефикасности без енергетских прегледа
У оквиру радионице на Машинском факултету, професорка др Мирјана Стаменић и научна новинарка Марија Стевановић отвориле су дискусију о значају енергетских прегледа у Србији, истакавши да они нису само законска обавеза, већ и неизоставан алат за значајне уштеде и унапређење енергетске ефикасности.
Професорка Стаменић разјаснила је разлику између штедње и енергетске ефикасности.Како је истакла, енергетска ефикасност не значи одрицање од комфора, већ његово постизање уз мању потрошњу енергије. „Уштедети не значи заврнути радијаторе и смрзнути се, већ санирати места на којима енергија беспотребно „цури’“, поручила је Стаменић. С тим у вези, нагласила је значај енергетских прегледа као кључног алата за идентификацију губитака и дефинисање економски оправданих мера.
Енергетски преглед је полазна тачка која показује где се енергија расипа и које мере су економски оправдане. Према прописима, сви обвезници система енергетског менаџмента дужни су да до 31. децембра 2025. године обаве енергетски преглед, који се потом обнавља на сваких шест година. Енергетске прегледе спроводе лиценцирани енергетски саветници, а обнављају се сваких 6 година (велика правна лица на сваке 4 године). Системски приступ, започет енергетским прегледом, може смањити трошкове за енергију до 25%, чинећи преглед „пун погодак“ за предузећа која желе да оптимизују потрошњу и сачувају новац.
На крају скупа, проф. Милош Бањац је учеснике радионице упознао са програмом обуке за енергетске саветнике. Обука обухвата теоријски и практични део и организује се по категоријама струке: машинство, електротехника и архитектура. Полазници уче како се спроводи енергетски преглед, идентификују места расипања енергије и предлажу економски оправдане мере. Програм траје неколико дана и укључује рад у лабораторијама, практичне прегледе објеката и израду извештаја под менторским надзором. Завршни део обуке обухвата тест и усмену презентацију пред комисијом, након чега учесници добијају потврду и лиценцу за рад као енергетски саветници.
(Извор: Машински факултет, фото: Енергија Балкана)