Машински факултет у Београду био је домаћин дводневне радионице посвећене методологији за развој мирнодопског нуклеарног програма коју прописује Међународна агенција за атомску енергију (IAEA), с посебним освртом на развој кључне инфраструктуре и потребне кораке за успешан развој и имплементацију цивилног нуклеарног програма у Србији.
Радионицу је организовало Министарство рударства и енергетике Републике Србије, а предавачи су били експерти Француске Електропривреде (ЕДФ), највећег нуклеарног оператера на свету са вишедеценијским искуством у развоју и примени нуклеарних технологија, не само у Француској, него и у многим другим државама. Скупу је присуствовало око 30 представника државних, научних и стручних институција Републике Србије, првенствено потписница Меморандума о разумевању у области развоја примене нуклеарне енергије у Републици Србији.
Циљ радионице био је да се учесницима пруже знања и алати потребни за успешно управљање развојем нуклеарне инфраструктуре, с нагласком на сигурност и регулаторне аспекте. Учесници су имали прилику да размене искуства и идеје, што ће допринети јачању сарадње међу различитим актерима у области нуклеарне енергије.
Француска више од две трећине своје електричне енергије добија управо из нуклеарне енергије. За француски нуклеарни програм надлежна је компанију ЕДФ која управља са 56 реактора на 18 локација широм земље. Ова мрежа не само да задовољава домаће енергетске потребе, већ и омогућава Француској да извози електричну енергију у суседне земље, што је чини највећим светским извозником електричне енергије. С друге стране, ослањање на нуклеарну енергију Француској је омогућило да постигне једну од најнижих стопа емисије угљендиоксида, што је чини лидером у одрживој енергији.
Подсетимо, Влада Србије је са француским ЕДФ у априлу потписала Меморандум о разумевању о успостављању оквира за дугорочни дијалог и сарадњу у области енергетске транзиције и нискоугљеничне технологије. Како је тада саопштено, тим документом су створени услови за стратешко партнерство у процени потенцијала за развој нуклеарног цивилног програма у Србији, што је и потврђено потписивањем споразума крајем августа ове године. У међувремену, Министарство рударства и енергетике је расписало тендер за јавну набавку студије о увођењу нуклеарне енергије у нашој земљи, на којем су победили француски ЕДФ и инжењерска компанија Egis Industries. Они ће радити на изради прелиминарне техничке студије за разматрање мирнодопског коришћења нуклеарне енергије.
Представници ЕДФ-а, Антоан Гелфи (Director of Export Services – International New Nuclear Development), Силвен Ебрар (Export Services Deputy Director), Кристијан Ди Лиција (Head of Business Development for Serbia) и Фредерик Борда (EDF Senior Expert), потврдили су подршку те компаније развоју нуклеарне енергије у Србији и исказали спремност да својим знањем и ресурсима помогну тај процес.
Како је истакнуто, нуклеарна енергија је кључна за смањење емисије угљен-диоксида, односно постизање циљева декарбонизације и прелазак на одрживе изворе енергије. Када је реч о развоју нуклеарних капацитета наглашена је важност међународне сарадње у тој области, као и размена искустава са другим земљама које већ имају развијене нуклеарне програме. С друге стране, за успешан развој нуклеарног програма неопходно је успоставити јасне процедуре, развити људске ресурсе и осигурати да сви учесници разумеју своје улоге и одговорности.
Према методологији Међународне агенције за атомску енергију, најважније фазе развоја нуклеарног програма су подељене у три кључне фазе. Прва је „Предизвршна анализа“ која укључује анализу тренутног стања и идентификацију разлика између постојећих капацитета и онога што је потребно за усклађивање са међународним обавезама. У овој фази се спроводе префизибилити студије које обухватају 19 кључних инфраструктурних питања, између осталог: националну позицију, правни оквир, нуклеарну сигурност, менаџмент, финансирање, нуклеарни отпад, процену утицаја на животну средину и друго. На крају ове фазе, очекује се израда свеобухватног извештаја који се доставља влади ради доношења одлуке о даљим корацима.
У другој фази „Детаљна анализа и развој организације“ фокус је на анализи специфичних тема као што су избор локације за изградњу нуклеарне електране и развој кључних организација, укључујући регулаторна тела и оператере. Током ове фазе, регулаторна тела почињу да развијају своје организације, обучавају особље и дефинишу регулативе неопходне за будуће операције. Трећа фаза „Ивестиција и изградња“ предвиђа доношење коначне одлуке о инвестицији, односно започиње изградња електране и припрема се оперативна организација. Ова фаза укључује различите активности везане за изградњу и обуку оперативног особља, као и финализацију свих потребних дозвола и регулатива. Свака од ових фаза је кључна за успешан развој нуклеарног програма и захтева пажљиво планирање, ангажовање свих заинтересованих страна и посвећеност владе.
Најважнија инфраструктурна питања за Србију, у контексту развоја нуклеарног програма укључују: приоритет нуклеарне сигурности, подршку владе, правни оквир, развој људских ресурса, ангажовање заинтересованих страна и међународну сарадњу. Како је истакнуто, нуклеарна сигурност треба да буде главни приоритет у свим процесима доношења одлука. Одлуке не би требале да буду засноване само на трошковима или временским роковима, већ пре свега на безбедности. Снажна подршка владе је кључна током целог процеса, укључујући координацију међу различитим заинтересованим странама и обезбеђивање потребних ресурса. Успостављање адекватног правног и регулаторног оквира за нуклеарне активности је неопходно како би се осигурала сигурност и усклађеност са међународним стандардима.
Када је реч о развоју људских ресурса, указано је на важност обнове компетенција у овој области. Ефикасна комуникација са свим заинтересованим странама, укључујући јавност, је кључна за прихватање и успех нуклеарних програма. Транспарентност и правовремено информисање су од суштинског значаја. Сарадња са међународним организацијама и размена искустава са земљама које већ имају развијене нуклеарне програме су кључни за успешан развој нуклеарне енергије у Србији. Ове тачке представљају кључне аспекте које наша земља треба да размотри приликом развоја свог нуклеарног програма, како би осигурала његову сигурност, ефикасност и прихватање од стране јавности.
(Извор: Машински факултет)