Др Александар Саљников, ванредни професор на Катедри за термомеханику Машинског факултета у Београду, преминуо је 20. децембра у 2023. године. Машински факултет и Катедра за термомеханику остали су без изузетног наставника и искреног пријатеља.
Испраћај проф. Саљникова ће се обавити у уторак, 26. децембра 2023. године у 10:15 часова на Новом гробљу у Београду. Опело почиње у 09:45 часова.
Професор Саљников је рођен у Београду 1956. године, где је завршио основну школу и Математичку гимназију. Машински факултет је уписао 1974. године. Дипломирао је 1980. године на смеру Термотехника. Постипломске студије завршио је на School of Mechanical Engineering, Purdue University, USA., где је и магистрирао 1982. године. Докторирао је 1999. године на Машинском факултету у Београду.
Од јануара 1986. до априла 1987. године, као стипендиста јапанске владе, боравио је на на специјализацији на Кјото Универзитету у Јапану, на Катедри за инжењеску науку на Кјото универзитету у Јапану(Department of Engineering Science), као гостујући истраживач. Од јуна 2000. до маја 2002. године провео је на постдокторској специјализацији на истом том факултету у звању гостујући научник истраживач, односно, као добитник престижне стипендије јапанског друштва за промоцију науке (J.S.P.S.).
Академску и научну каријеру градио је на Машинском факултету у Београду и Катедри за термомеханику, где се 1993. године запослио у звању асистента. Априла 2003. године је унапређен у наставничко звање доцент на својој матичној Катедри, а 2008. године је изабран у звање ванредног професора на Катедри за термомеханику.
Током своје наставничке каријере проф. Саљников држао предавања и вежбе из предмета: Термодинамика, Термодинамика 1 и Преношење топлоте и супстанције. Коаутор је збирке задатака за предмет Преношење топлоте и супстанције и један је од два коаутора извода са предавања за предмет Термодинамика Б. Имао је изразит смисао за педагошки рад, због чега је био омиљен међу студентима.
Посебно треба истаћи његов велики таленат за науку. У Институту за термотехнику и енергетику Института „Винча“’ (1982-1992) радио је на решавању неколико значајних проблема: решавање актуелних проблема одржавања код савремених електрана (планирање и реализација ремонта, дијагностика) са акцентом на поузданост и еколошке проблеме; супституција течних горива угљем на проблемима сагоревања угљен. праха у лету за чије разрешење су и изграђена постројења у ТЕ “Колубара” и Институту “Винча”; усавршавање рачунских програма за топлотни прорачун котлова са сагоревањем у флуидизованом слоју и котлова са сагоревањем угљеног праха у лету; усавршавање постојећих као и разрада нових рачунских програма за предвиђање струјног поља и трајекторија честица при сагоревању угљеног праха у лету.
Током боравка на специјализацији (1986-1987) као и постдокторској специјализацији (2000-2002) на Кјото Универзитету у Јапану, теоријски и експериментално истраживао је следеће феномене: (а) пренос топлоте зрачењем у пламену угљеног праха, и (б) пренос топлоте зрачењем наслага пепела из ложишта термоелектрана. Бавио се и истраживањима у оквиру многих пројеката Министарства за науку Србије.
Руководио је и научним пројектима: Е!4117 ЕUREKA – HTH PUMP, Мултимедијално обавештавање потрошача о могућностима уштеде енергије у домаћинствима и Мерење спектара емисивности наслага пепела у оквиру ТР7066: Развој и примена савремених дијагностичких метода у електроенергетским објектима ЈП ЕПС.
Био је члан више научних одбора на значајним међународним конференцијама, као и члан Српског друштва за механику, Друштва термичара Србије, Друштва за примењену математику и механику (Gesellschaft für angewandte Mathematik und Mechanik – GАММ) и Америчког друштва машинских инжењера (American Society Of Mechanical Engineers – АSМЕ). Био је и члан Савета (Advisory board) међународног информатичког друштва IPSI.
Породица Саљников дала је значајан допринос развоју и угледу, како Машинског факултета у Београду, тако и српске науке и образовања. Професор Александар Саљников је трећа генерација породице из руске емиграције. Његов отац Виктор Саљников, дипл.инж.маш, био је редовни професор и шеф Катедре за механику флуида Машинског факултета Универзитета у Београду. Његов деда Никита Саљников био је козачки генерал и комадант једне армије белих у Октобарској револуцији и магистар историје. Био је професор историје и директор у неколико гимназија у Србији и Црној Гори.