Светски признати стручњак у области метода рачунске механике и примене на инжењерске и биомедицинске проблеме и иницијатор и руководилац развоја програмског пакета ПАК, јединог домаћег софтвера за анализу конструкција на бази кончаних елемената, академик проф. др Милош Којић био је гост Машинског факултета у Београду, где је одржао предавање „Један преглед наше методологије и нумеричких решења у области инжењеринга и биоинжењеринга“.
Предавање је одржано у организацији Српског друштва за механику и Машинског факултета, а пристуни су имали прилику да се упознају са најважнијим темама на којима проф. Којић радио током своје вишедеценијске каријере. Представљен је концепт примене методе коначних елемената за чврста тела и резултати примене софтвера ПАК на механику солида, флуида и у различитим областима инжењеринга и биоинжењеринга. Било је речи и о “Governing Parameter Method” и њеној примени на нееластично деформисање солида, као и о “Kojic Transport Model”-у, као генералном концепту моделирања на више скала градијентно генерисаних поља у биолошким системима. Поред описа методологије приказана су и решења из примене на реалним моделима из инжењерске праксе и медицине.
У име декана Машинског факултета, проф. др Владимира Поповића присутне је проздравила проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за научно-истраживачки рад.
Она је изразила задовољство што су предавање заједно организовали Српско друштво за механику и Машински факулет. „То је пример сарадње која повезује истраживаче различитих научно-истраживачких институција, али прилика да кроз организацију наших најеминетнијих стручњака отворимо једну нову, додатну активност између Машинског факултета у Београду, Факултета инжењерских наука у Крагујевцу, Природно-математичког факултета у Новом Саду и Српског друштва за механику“, истакла је проф. Стојиљковић.
Председник Српског друштва за механику, проф. др Србољуб Симић са Природно-математичког факултета у Новом Саду рекао је да су идеју о организацији предавања из области механике иницирали секретар Српског друштва за механику, проф. др Ђорђе Чантрак и академик Милош Којић.
„На тај начин наши најугледнији истраживачи у области механике имају прилику да резултате својих истраживања представе, не само на уско-стручним скуповима, него и ширем аудиторијуму“, рекао је проф. Симић. Он се захвалио управи Машинског факултета што су омогућили да прво предавање буде одржано баш на Машинском факултету у Београду.
Академик Којић је редовни професор у пензији Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу. Члан је Српске академије наука и уметности, Инжењерске академије и Српске академије нелинеарних наука. Председник је Српског друштва за рачунску механику.
Интересантан је податак да је проф. Којић био прва генерација студената на одељењу Машинског факултета Универзитета у Београду у Крагујевцу, где је као први у генерацији дипломирао 1964. године. Магистарске студије завршио је 1969. на Природно-математичком факултету у Београду, на групи за Механику. Докторске студије из области механике тла уз спрегу са кретањем флуида у порозној средини завршио је 1972. године на Mechanical Engineering Department, Rice University у Хјустону и то у рекордном времену, за само годину дана и четири месеца.
Академску и научну каријеру градио је на Машинском факултету у Крагујевцу, где је држао предавања из механике крутог и деформабилног тела, механике континуума, теорије еластичности, теорије пластичности, програмирања, компјутерских метода прорачуна конструкција, биомеханике. Био је ангажован и у Институту фабрике аутомобила “Застава“, где је радио на примени компјутерских метода у прорачуну констукција. Од 1995. започео је рад у области биоинжењеринга. Са прекидима у периоду 2001-2009. био је ангажован као Senior Research Scientist на пројектима из области биоинжењеринга на Harvard School of Public Health. Од 2010. је ангажован на Houston Methodist Research Institute, где је сада у звању Scientist Full Member and Professor of Nanomedicine.
Важна прекретница у раду проф. Којића био је југословенско-амерички пројекат у оквиру којег је 1983. боравио на MIT-у у Бостону где формулисао “effective stress function” методологију и уградио је у софтвер ADINA професора Bathe-a. Ова методологија је касније постала основа за нелинеарне проблеме у програму ПАК и даље надградње и примене. Програм ПАК данас обухвата велики број области механике солида, флуида и спрегнутих поља физичких величина и представља основни софтвер у научним пројектима из технике и биомедицине, као и у инжењерским применама.
У области рачунске механике и развоја инжењерског софтвера одшколоване су генерације стручњака, тако да се може рећи да је проф. Којић оснивач модерне школе инжењерске рачунске механике препознатљиве у свету. Био је ментор великог броја доктората и магистратура. Само на Универзитету у Крагујевцу је више од 15 професора из те школе.
(Извор: Машински факлтет)